Žan-Batist Lamark (франц. Jean-Baptiste Lamarck; Bezanten, 1. avgust 1744 — 18. decembar 1829)[1] bio je francuski botaničar i prirodnjak koji je dao ranu teoriju evolucije 1809. godine u delu Filozofija zoologije.

Žan-Batist Lamark
Jean-Baptiste de Lamarck.jpg
Lamark između 1802. i 1803. godine
Датум рођења(1744-08-01)1. avgust 1744.
Место рођењаBezanten
 Francuska
Датум смрти18. decembar 1829.(1829-12-18) (85 god.)
Место смртиFrancuska

BiografijaУреди

Žan-Batist Lamark je rođen 1. avgusta 1744. u Bezentenu, malom gradu na severu Francuske.Živeo je u aristokratskoj porodici sa 10 braće i sestara, od kojih je on bio najmlađi. Učestvovao je u Sedmogodišnjem ratu nakon čega je dobio odlikovanje za hrabrost i bio је unapređen u čin poručnika, ali posle povrede napustio je vojsku.[2]

Medicinu i botaniku učio je kod Bernarda de Žisijea.[3] 1778. napisao je delo „Flora Francuske”, nakon toga počinje da radi u Botaničkoj bašti u Parizu (fr. Jardin des Plantes). Lamark je bio primljen u [[Francuska akademija|Francusku akademiju] 1779. godine.[4]

Bavio se proučavanjem beskičmenjaka, izneo je razliku između kičmenjaka i beskičmenjaka i uveo termin invertebrata. Radio je kao profesor zoologije u Nacionalnom muzeju prirodne istorije u Parizu .[5]

Lamarkova teorija evolucijeУреди

 
Lamarkovo objašnjenje produženja vrata žirafe kroz generacije.

Lamark je bio pristalica teorije spontane generacije.

Na Lamarkov naučni rad uticalo je i poznanstvo sa Žoržom-Lujom Leklerkom de Bufonom od koga je preuzeo zamisao da su se brojne vrste domaćih četvoronožnih životinja razvile od divljih. Оbjavio је 1801. godine „Sistem životinja bez kičme“, u kojem je prvi put izneo ideju o zajedničkom poreklu živih organizama i njihovom postupnom razvoju, а do 1809. godine i objavljivanja poznatog dela Filozofija zoologije razradio je u prvu celovitu evolucionu teoriju.[6]

Svoju teoriju evolucije predstavio je kroz dva pravila. Prvo pravilo govori o tome da promene u spoljašnjoj sredini dovode do promena kod organizama (npr. manje se koriste određene strukture odn. organi što dovodi do njihovog smanjenja ili iščezavanja). Drugo pravilo govori o naslednosti ovih promena, tj. o prenosu promena kroz generacije.[7] U krajnjoj liniji Lamark je pisao da je u tom „usložnjavajućem uređivanju” živih bića nastao i čovek od čovekolikog majmuna.[8]

ReferenceУреди

  1. ^ „Jean-Baptiste Lamarck”. Приступљено 6. 1. 2021. 
  2. ^ Lamarck 1914, стр. xvii-xix.
  3. ^ „Jean-Baptiste Lamarck”. Приступљено 20. 3. 2018. 
  4. ^ Lamarck 1914, стр. xix.
  5. ^ „Jean-Baptiste Lamarck (1744-1829)”. Приступљено 20. 3. 2018. 
  6. ^ Logos 2017, стр. 184-185.
  7. ^ „Early Concepts of Evolution: Jean Baptiste Lamarck”. Приступљено 20. 3. 2018. 
  8. ^ Logos 2017, стр. 185.

LiteraturaУреди

Spoljašnje vezeУреди