Žan-Batist Lamark (фр. Jean-Baptiste Lamarck;[1] Bezanten, 1. avgust 1744 — 18. decembar 1829)[2] bio je francuski botaničar i prirodnjak koji je dao ranu teoriju evolucije 1809. godine u delu Filozofija zoologije. Prvi je napisao delo o teoriji evolucije po kojoj su se sve vrste životinja razvijale od drugih vrsta koje su postojale ranije.[3] Kao biolog primljen je u Francusku akademiju 1779. godine.[4]

Žan-Batist Lamark
Lamark između 1802. i 1803. godine
Лични подаци
Датум рођења(1744-08-01)1. август 1744.
Место рођењаBezanten, Francuska
Датум смрти18. decembar 1829.(1829-12-18) (85 god.)
Место смртиPariz, Francuska

Biografija

уреди

Žan-Batist Lamark je rođen 1. avgusta 1744. u Bezentenu, malom gradu na severu Francuske.Živeo je u aristokratskoj porodici sa 10 braće i sestara, od kojih je on bio najmlađi. Učestvovao je u Sedmogodišnjem ratu nakon čega je dobio odlikovanje za hrabrost i bio је unapređen u čin poručnika, ali posle povrede napustio je vojsku.[5]

Medicinu i botaniku učio je kod Bernarda de Žisijea.[6] 1778. napisao je delo „Flora Francuske”, nakon toga počinje da radi u Botaničkoj bašti u Parizu (fr. Jardin des Plantes). Lamark je bio primljen u Francusku akademiju 1779. godine.[7]

Bavio se proučavanjem beskičmenjaka, izneo je razliku između kičmenjaka i beskičmenjaka i uveo termin invertebrata. Radio je kao profesor zoologije u Nacionalnom muzeju prirodne istorije[8] u Parizu .[9]

Umro je 18. decembra 1829. godine.[2]

Lamarkova teorija evolucije

уреди
 
Lamarkovo objašnjenje produženja vrata žirafe kroz generacije.

Lamark je bio pristalica teorije spontane generacije. Žan Batist Lamark je doprineo pojavi novovekovne teorije o evoluciji života i živih vrsta na Zemlji.

Na Lamarkov naučni rad uticalo je i poznanstvo sa Žoržom-Lujom Leklerkom de Bufonom od koga je preuzeo zamisao da su se brojne vrste domaćih četvoronožnih životinja razvile od divljih.[10] Lamark je objavio 1801. 1801. godine „Sistem životinja bez kičme“, u kojem je prvi put izneo ideju o zajedničkom poreklu živih organizama i njihovom postupnom razvoju, а do 1809. godine i objavljivanja poznatog dela Filozofija zoologije razradio je u prvu celovitu evolucionu teoriju.[11]

Svoju teoriju evolucije predstavio je kroz dva pravila. Prvo pravilo govori o tome da promene u spoljašnjoj sredini dovode do promena kod organizama (na primer manje se koriste određene strukture odnosno organi što dovodi do njihovog smanjenja ili iščezavanja, ili obratno više se koriste i dodatno se razvijaju). Drugo pravilo govori o naslednosti ovih promena, to jest o prenosu promena kroz generacije (ideja poznata kao lamarkizam).[12] U krajnjoj liniji Lamark je pisao da je u tom „usložnjavajućem uređivanju” živih bića nastao i čovek od čovekolikog majmuna.[13]

U to njegovo vreme većina istraživača živog sveta, biologa, odbacivala je Lamarkovu evolucionu teoriju i on je ostao malo čitan,[10] ali posle, sam Čarls Darvin je uviđao koliko njegovo objašnjenje evolucije živih vrsta liči na pisanje Ž. B. Lamarka i strahovao je da će biti optužen za neoriginalnost.[14]

Vidi još

уреди

Reference

уреди
  1. ^ "Lamarck". Random House Webster's Unabridged Dictionary.
  2. ^ а б „Jean-Baptiste Lamarck”. Приступљено 6. 1. 2021. 
  3. ^ Lamarck 1914, стр. xxi.
  4. ^ Lamarck 1914, стр. xvii-xix, xxi.
  5. ^ Lamarck 1914, стр. xvii-xix.
  6. ^ „Jean-Baptiste Lamarck”. Приступљено 20. 3. 2018. 
  7. ^ Lamarck 1914, стр. xix.
  8. ^ Nacionalnom muzeju prirodne istorije
  9. ^ „Jean-Baptiste Lamarck (1744-1829)”. Приступљено 20. 3. 2018. 
  10. ^ а б Logos 2017, стр. 184.
  11. ^ Logos 2017, стр. 184-185.
  12. ^ „Early Concepts of Evolution: Jean Baptiste Lamarck”. Приступљено 20. 3. 2018. 
  13. ^ Logos 2017, стр. 185.
  14. ^ Logos 2017, стр. 187.

Literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди