Алфред Нобел
Алфред Бернард Нобел (швед. Alfred Bernhard Nobel; Стокхолм, 21. октобар 1833 — Санремо, 10. децембар 1896) је био шведски хемичар; проналазач динамита.[1]
| Алфред Нобел | |
|---|---|
 Алфред Нобел | |
| Пуно име | Алфред Бернард Нобел |
| Датум рођења | 21. октобар 1833. |
| Место рођења | Стокхолм Шведска |
| Датум смрти | 10. децембар 1896. (63 год.) |
| Место смрти | Санремо Краљевина Италија |
Нобелов отац је био инвентиван инжењер који је много путовао. Породица се преселила у Русију 1842. године (где је Нобелов отац надгледао производњу подводних мина које је сам измислио) и где су Алфреда подучавали приватни учитељи; његове студије су обухватале хемију и пет савремених језика.
Године 1850, наставио је студије хемије у Паризу, а затим путовао и по Европи, пре него што је посетио САД да би радио с Ериксоном (Ericsson, 1803—99), шведско-америчким проналазачем бродског пропелера.
Године 1859, вратио се у Русију, а затим у Шведску. Веома га је интересовала, као и његовог оца, употреба експлозива у грађевинарству, посебно на америчком тржишту у развоју.
Године 1865, почео је да производи глицерил-тринитрат („нитроглицерин“ који је 1847. године открио А. Собреро /Sobrero, 1812—88/), али је у руковању експлозивном течношћу долазило до несрећних случајева; исте године његова фабрика је одлетела у ваздух, уз пет смртних случајева (укључујући и његовог брата Емила).
Године 1866, је открио да је експлозив безбедан ако га апсорбује киселгур (инфузорна земља); мешавина је продавана у шипкама премазаним воском, као „динамит“.
Године 1875, пронашао је експлозивни желатин или гелигнит (нитроглицерин у нитроцелулози), чак и бољи експлозивни агенс; а профитирао је из нафтних поља која је поседовао у Русији.
Његови проналасци су били разноврсни и покривени са 355 патената. Његово богатство било је огромно и велики део је остављен Фонду за додељивање Нобелове награде.[1] У периодном систему елемената, хемијски елемент са редним бројем 102 је по њему добио име нобелијум. Умро је 1896. године у својој кући у Сан Рему, у Италији.[2]
РеференцеУреди
- ^ а б „Alfred Nobel | Biography, Inventions, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-04.
- ^ „Алфред Нобел”. Опште образовање. Приступљено 24. 1. 2019.
ЛитератураУреди
- Schück, H, and Sohlman, R., (1929). The Life of Alfred Nobel. London: William Heineman Ltd.
- Alfred Nobel US Patent No 78,317, dated 26 May 1868
- Evlanoff, M. and Fluor, M. Alfred Nobel – The Loneliest Millionaire. Los Angeles, Ward Ritchie Press, 1969.
- Sohlman, R. The Legacy of Alfred Nobel, transl. Schubert E. London: The Bodley Head, 1983 (Swedish original, Ett Testamente, published in 1950).
- Jorpes, J.E. Alfred Nobel. British Medical Journal, 3 January 1959, 1(5113): 1–6.
