Мајка Тереза

Мајка Тереза, рођена као Агнеса Гонџа Бојаџи (алб. Agnesë Gonxhe Bojaxhiu; Скопље, 26. август 1910Калкута, 5. септембар 1997), била је часна сестра, рођена је у Скопљу у католичкој албанској породици, која је основала ред Мисионарке милосрђа и добила Нобелову награду за мир 1979. за свој хуманитарни рад. Мајка Тереза је водила центре за сиромашне, болесне, сирочиће и умируће Калкуте.

Мајка Тереза
Mother Teresa.jpg
Датум рођења(1910-08-26)26. август 1910.
Место рођењаСкопље
  Османско царство
Датум смрти5. септембар 1997.(1997-09-05) (87 год.)
Место смртиКалкута
  Индија
Веб-сајтwww.motherteresa.org
Потпис
Signature of Mother Teresa.jpg

Папа Фрања је канонизовао 4. септембра 2016. године.

БиографијаУреди

 
Никола Бојаџи, њен отац

Њен прадеда се доселио у првој половини 19. века из Призрена у Скопље. Родитељи, мајка Дронда и отац Никола су јој дали име Гонџеа (алб. Gonxhe (или Gonxha) — „ружин пупољак”, на турском језику). Отац јој је био апотекарски помоћник апотеке Садика Нузета, која је основана 1907. године. Имала је брата Лазара и сестру Агушу, са којом је певала у црквеном хору. После основне школе уписала је српску гимназију.

Пресудан моменат у Гонџином животу била је смрт оца Николе. Са две другарице 1927. године одлази у Даблин, где ради као медицинска сестра, а затим у Индију, где помаже лепрозним болесницима. Тада је добила име Мајка Тереза.

Године 1950. Мајка Тереза оснива ред Мисионарке милосрђа, који је касније признат и налази се под папском контролом. Мисионарке милосрђа се посебно брину за умирућа лица, сиротињу и болесне. Обавезују се на несклапање брака, сиромаштво и послушност.

Како су Мисионарке милосрђа расле под њеним вођством, оне су прошириле свој ред и у друге земље. Ред има 3.000 сестара и 500 браће у око 100 земаља света. До 1970-их Мајка Тереза је постала позната у свету као хуманитарац и заступник сиромашних и беспомоћних, делимично захваљујући документарном филму и књизи Нешто лепо за Бога Малколма Магериџа.

Отац јој је Цинцар,[1] а мајка Албанка. Мајка Тереза се изјашњавала да је „по крви” Албанка, по држављанству Индијка, а по вери католик. [2][3] Папа Јован Павле II ју је беатификовао и дао јој титулу Блажена Тереза од Калкуте. [4][5]

Поводом смрти на месту родне куће у Скопљу је 1997. откривена спомен плоча у коју је урезана њена чувена изрека: „Свет није гладан само хлеба, него још више љубави”.

КритикеУреди

Бројни појединци, владе и организације величале су Мајку Терезу; ипак њено дело се суочава и са бројним критикама. Критике укључују и оптужбе различитих појединаца, организација и група као што су нпр. Кристофер Хиченс, Мајкл Паренти, Аруп Чатерџи, индијска организација Вишва Хинду Паришад, протестујући против прозелитизма њене делатности укључујући и снажни став против абортуса, вера у духовну оправданост сиромаштва и наметљиво покрштавање оних који су на самрти. Медицински часописи су је такође критиковали због стандарда медицинске неге у њеним хосписима и болницама, изражавајући забринутост због начина којим су била трошена донирана новчана средства.

Крајем живота је Мајку Терезу у Западним медијима поред признања дочекала и критика. Новинар Кристофер Хиченс био је један од њених најактивнијих критичара. Он је био овлашћен да буде коаутор и наратор документарца о Мајки Терези — Анђео пакла припремљеног за британски ТВ канал Channel 4. Хиченс је проширио своје критике у књизи Мисионарска поза која је била издата 1995. године. [6]

Индијски лекар Чатерџи пише да је за време живота, Мајка Тереза и њени званични биографи одбили сарадњу с његовим истраживањима и да самим тим није успела да демантује критике у западној штампи. Као примере наводи извештаје Гардијана у Британији чији „уверљив и врло детаљан” напад на стања њених сиротишта ... [укључује] оптужбе озбиљног запостављања као и физичке и емоционалне злоупотребе, [7] и други документарац Мајка Тереза: Време за промену? емитованог у неколико европских земаља.

Немачки часопис Штерн објавио је критички чланак поводом прве годишњице смрти Мајке Терезе. Чланак између осталога садржи тврдње у вези са нетранспарентним финансијским пословима и трошењем донација. Медицинска штампа такође је објавила критике о њој које произлазе из погрешне поделе приоритета и потреба који су пацијенти имали. [8] Даље критике долазе од Тарика Алија, члана уредништва Њу Лефт Ривјуа, као и критике ирског истражног новинара Доналда Макинтајера.[6]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Чија је Мајка Тереза”. nin.co.rs. 
  2. ^ Spink 1997, стр. 16
  3. ^ Mother Teresa of Calcutta (1910—1997), Приступљено 12. 4. 2013.
  4. ^ Associate Press, "Full house for Mother Teresa ceremony" October 14, (2003; retrieved from CNN on May 30, 2007.
  5. ^ "Blessed Mother Teresa," in Encyclopædia Britannica (2007). Приступљено May 30, 2007, from Encyclopædia Britannica Online, Приступљено 12. 4. 2013.
  6. ^ а б MacIntyre, Donal (22. 8. 2005), New Statesman, 134 (4754), стр. 24—25 http://www.newstatesman.com/200508220019  Текст „The Squalid Truth Behind the Legacy of Mother Teresa ” игнорисан (помоћ); Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  7. ^ „Sins of the Missions.”. The Guardian. 14. 10. 1996. 
  8. ^ Walter Wuellenweber, Мајка Тереза: где су њени милиони? Архивирано на сајту Wayback Machine (26. новембар 2009) (језик: енглески), Stern, 10. септембар 1998.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди