Отворите главни мени

Ирска (ир. Éire; шкот. Airlann; енгл. Ireland) острво је у северном Атлантику западно од Велике Британије, од које је одвојено Северним пролазом, Ирским морем и Пролазом Светог Ђорђа. Друго је по величини међу Британским острвима. У Европи је треће а у свету је двадесето острво по величини.[3]

Ирска
ир. Éire
шкот. Airlann
енгл. Ireland
Ireland (MODIS).jpg
Географија
ЛокацијаАтлантски океан
Координате53° СГШ; 8° ИГД / 53° СГШ; 8° ИГД / 53; 8 Координате: 53° СГШ; 8° ИГД / 53° СГШ; 8° ИГД / 53; 8
Површина84.421 km2
Обала2.797 km
Висина1.041 m
Највиши врхКарантул
Администрација
Демографија
Становништво6378000  (2011 [1][2])
Густина ст.75,55 стан./km2
Додатне информације
Временска зона

Чине је покрајине: Алстер, Манстер, Конот и Ленстер. Укупно на острву има 32 округа. Политички, Ирска је подељена између Републике Ирске, која обухвата пет шестина острва, и Северне Ирске, дела Уједињеног Краљевства, која обухвата преостали део на североистоку острва. Број становника износи око 6,4 милиона.[4][5] Нешто мање од 4,6 милиона живи у Републици Ирској док нешто више од 1,8 милиона живи у Северној Ирској.[1]

Рељеф острва карактеришу ниске планине које окружују средишњу равницу, са неколико пловних река које се протежу ка унутрашњости. Острво има бујну вегетацију, као последицу благе, али променљиве океанске климе, коју не карактеришу температурни екстреми. Густе шуме прекривале су острво све до средњег доба. Шуме су 2013. заузимале једанаест посто површине острва, док је европски просек тридесет пет посто,[6][7][8] и највећи део њих су неаутохтоне четинарске плантаже.[9][10] У Ирској постоји 36 аутохтоних врста сисара.[11] Ирска клима је под утицајем Атланског океана и стога је веома умерена,[12] и зиме су блаже него што би се очекивало од тако северне области, мада су лета хладнија него у континенталној Европи. Кишне падавине и облачни покривач су изобилни.

Људи су настанили Ирску око 8000 година пре нове ере.[13] Келти су владали овим острвом од првог века нове ере до 17. столећа. Христијанизација острва спровођена је од петог века. Након инвазије Нормана у 12. веку Енглеска је покушала да овлада острвом, међутим, то је успела тек током Тјудорових похода у 16. и 17. веку. Ови догађаји довели су до доласка колониста из Британије. У последњој деценији 17. века, почела је да се спроводи политика тзв. протестантског успона (енгл. Protestant Ascendancy) с циљем сиромашења већинских католика и протестантских дисидената. Она је настављена и у 18. веку. Ирска је 1801. постала део Уједињеног Краљевства Велике Британије и Ирске. Ирски рат за независност почетком 20. века довео је до поделе острва, стврањем Ирске Слободне Државе, и Северне Ирске, која је остала део Уједињеног Краљевства. Северну Ирску су у раздобљу од краја шездесетих до деведесетих година 20. века потресали немири. Након политичког споразума из 1998. дошло је до смиривања тензија. Године 1973. оба дела Ирске постала су део Европске економске заједнице. Ирска култура је имала велики утицај на друге културе, посебно књижевност, и у нешто мањој мери наука и образовање.

Садржај

ГеографијаУреди

КлимаУреди

Клима Ирске
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 18,5
(65,3)
18,1
(64,6)
23,6
(74,5)
25,8
(78,4)
28,4
(83,1)
33,3
(91,9)
32,3
(90,1)
31,5
(88,7)
29,1
(84,4)
25,2
(77,4)
20,1
(68,2)
18,1
(64,6)
33,3
(91,9)
Апсолутни минимум, °C (°F) −19,1
(−2,4)
−17,8
(0)
−17,2
(1)
−7,7
(18,1)
−5,6
(21,9)
−3,3
(26,1)
−0,3
(31,5)
−2,7
(27,1)
−3
(27)
−8,3
(17,1)
−11,5
(11,3)
−17,5
(0,5)
−19,1
(−2,4)
Извор #1: Met Éireann[14]
Извор #2: The Irish Times (November record high)[15]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 „Historial Population Trends – 1841 – 2011, NISRA” (PDF). Приступљено 20. 10. 2013. 
  2. ^ The 2016 population of the Republic of Ireland was 4,761,865 and that of Northern Ireland in 2011 was 1,810,863. These are Census data from the official governmental statistics agencies in the respective jurisdictions:
    • Central Statistics Office, Ireland (април 2017). „Census 2016 Summary Results - Part 1” (PDF). Dublin: Central Statistics Office, Ireland. Приступљено 31. 12. 2017. 
    • Northern Ireland Statistics and Research Agency (2012). „2011 Census”. Belfast: Department of Finance. Приступљено 31. 12. 2017. 
  3. ^ „Islands by Area”. UN System-Wide Earthwatch. United Nations Environment Programme. 18. 2. 1998. Приступљено 30. 8. 2008. 
  4. ^ „This is Ireland: Highlights from Census 2011 Part 1”. Central Statistics Office. март 2012. стр. 94. Приступљено 28. 05. 2014. 
  5. ^ „Census 2011, Key Statistics for Northern Ireland” (PDF). Department of Finance and Personnel's Northern Ireland Statistics and Research Agency. децембар 2012. стр. 13. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 24. 12. 2012. Приступљено 2. 2. 2014. 
  6. ^ Brown, Felicity (2. 9. 2009). „Total forest coverage by country”. Environment Data. The Guardian. Приступљено 24. 10. 2011. 
  7. ^ „EPA, Land Use Cover” (PDF). Epa.ie. Приступљено 7. 5. 2013. 
  8. ^ „Forest Statistics - Ireland 2017” (PDF). Department of Agriculture, Food and the Marine. стр. 3, 63. Приступљено 29. 1. 2019. 
  9. ^ "Native trees cover just 2% of Ireland. How can this be increased?". The Irish Times, 6 July 2018. Приступљено 29 January 2019.
  10. ^ "Ireland’s native woodlands are quietly disappearing". The Irish Times, 19 June 2018. Приступљено 29 January 2019.
  11. ^ Costello, M.J. and Kelly, K.S., 1993 Biogeography of Ireland: past, present and future Irish Biogeographic Society Occasional Publications Number 2
  12. ^ "Climate of Ireland Архивирано на сајту Wayback Machine (април 16, 2018) (на језику: енглески). Met Éireann. Приступљено 25 November 2017
  13. ^ „Earliest evidence of humans in Ireland”. BBC News Online. British Broadcasting Corporation. 21. 03. 2016. Приступљено 21. 03. 2016. 
  14. ^ „Irish Weather Extremes”. Met Éireann. Архивирано из оригинала на датум 16. 12. 2016. Приступљено 15. 12. 2016. 
  15. ^ Griffin, Dan (2. 11. 2015). „Balmy start to November sees record temperatures”. Irish Times. Приступљено 2. 11. 2015. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди