Велика Британија (острво)

Велика Британија (енгл. Great Britain) или само Британија, је острво које се налази у северозападном делу Европе, део Уједињеног Краљевства. Назив Велика Британија се такође користи у геополитичком контексту за Енглеску, Велс и Шкотску, које се налазе на острву. Велика Британија или само Британија, је често погрешан назив за државу Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске. Са површином од 218.595 km² острво је највеће у групи Британских острва. Такође је највеће острво у Европи и осмо по величини у свету, као и треће по броју становника, после острва Јаве и Хоншуа.[6][7] Острвом доминира поморска клима са уским температурним разликама између годишњих доба. Ирска, 60% мање острво, налази се на западу - и ова острва, заједно са преко 1000 мањих околних острва и именованих знатнијих стена, чине архипелаг Британских острва.[8]

Велика Британија
Great Britain.svg
Велика Британија на мапи Европе
Велика Британија
Велика Британија
Географија
Координате53° 49′ 33″ СГШ; 2° 25′ 20″ ЗГД / 53.825833° СГШ; 2.422222° ЗГД / 53.825833; -2.422222
АрхипелагБританска острва[1]
Површина229.848 km2
Висина1.344 m
Највиши врхБен Невис[2]
Администрација
ВБ
Демографија
Становништво60800000  (2011[3][4][5])
Густина ст.264,52 стан./km2

Британија је била повезана са континенталном Европом до пре 8.000 година. Њу су насељавали модерни људи током око 30.000 година. Острво је 2011. имало око 61 милион становника, што га чини трећим најнасељенијим острвом на свету после Јаве у Индонезији и Хоншуа у Јапану.[9][10]

Израз „Велика Британија” често се користи за означавање Енглеске, Шкотске и Велса, укључујући и њихове компоненте које се налазе на суседним острвима.[11] Велика Британија и Северна Ирска сада чине Уједињено Краљевство.[12] Јединствено Краљевство Велике Британије произашло је из Закона о унији из 1707. године између краљевстава Енглеска (која су у то време укључивала Велс) и Шкотска.

ТерминологијаУреди

Архипелаг се назива истим именом више од 2000 година: израз 'Британска острва' потиче од израза које су класични географи користили за опис ове групе острва. До 50. године пне грчки географи су користили еквиваленте Prettanikē као збирни назив за Британска острва.[13] Међутим, са римским освајањем Британије, латински израз Britannia се користио за острво Велика Британија, а касније и Британију под римском окупацијом јужно од Каледоније.[14][15][16]

Најранији познати назив за Велику Британију је Албион (грч. Ἀλβιών) или insula Albionum, од латинског albus што значи „бели“ (вероватно се односи на беле литице Довера, први поглед на Британију са континента) или „острво Албионес".[17] Најстарије помињање израза који се односе на Велику Британију потиче од Аристотела (384–322 пне), или можда псеудо-Аристотела, у свом тексту О Универзуму, том. III. У том делу се на пример наводи, „Постоје два веома велика острва, која се зову Британска острва, Албион и Ајре“.[18]

Прва позната писана употреба речи Британија била је старогрчка транслитерација оригиналног П-келтског израза у делу о путовањима и открићима Питеја које није сачувано. Најранији постојећи записи о овој речи су цитати перипула каснијих аутора, попут оних у Страбоновом делу Geographica, Плинијевој Природној историји и раду Диодоруса са Сицилије Bibliotheca historica.[19] Плиније Старији (23–79) У својој Природњачкој историји наводи о Великој Британији: „Њено раније име било је Албион; али у каснијем периоду сва ова острва, која ћемо тек сада укратко споменути, укључена су под назив 'Britanniæ.'"[20]

Народи ових острва Prettanike су се звали Πρεττανοί, Притени или Претани.[17] Притени је извор велшког језичког израза Прајдејн, Британија, који има исти извор као и гојделски израз Крутни који се користио за ране становнике Ирске који говоре бритонским језиком.[21] Потоње су Римљани касније назвали Пиктима или Каледонцима. Грчки историчари Диодор Сицилијски и Страбон сачували су варијанте Претанике из дела грчког истраживача Питеја из Масалије, који је из своје куће у хеленистичкој јужној Галији путовао у Британију у 4. веку пне. Израз који је Питеј употребио може потицати од келтске речи која значи „осликани” или „тетовирани народ” у контексту телесне декорације.[22] Према Страбону, Питеј је Британију називао Bretannikē, што се третира као именица женског рода.[23][24][25][26] Маркијан из Хераклеје, у свом раду Periplus maris exteri, описао је острвску групу као αἱ Πρεττανικαὶ νῆσοι (Претаничка острва).[27]

ГеографијаУреди

 
Сателитски снимак

Велика Британија лежи на европском континенталном шелфу. Налази се северозападно од континенталне Европе, а од европског копна је одвојена Северним морем и Ламаншом, који се сужава 34 km у Доверском теснацу.[28] Простире се 10° географске ширине по својој дужој оси север-запад и заузима површину од 209.331 km², не рачунајући мања околна острва.[29] Северни пролаз, Ирско море, пролаз Светог Ђорђа и Келтско море на западу раздвајају острво од Ирске.[30] Острво је физичко повезано са континенталном Европом путем Евротунела, најдужег подводног железничког тунела на свету, завршеног 1993. Острво се одликује ниским рељефом на истоку и југу, док брда и планине преовлађују у западним и северним областима. Острво окружују око 1.000 мањих острва и хридова. Највећа удаљеност ваздушном линијом између две тачке је 968 km од Корнвола до Кејтнеса, односно 1349 km друмом.

РеференцеУреди

  1. ^ ISLAND DIRECTORY, United Nations Environment Programme. Retrieved 9 August 2015.
  2. ^ „Great Britain's tallest mountain is taller”. Ordnance Survey Blog. 18. 3. 2016. 
  3. ^ 2011 Census: Population Estimates for the United Kingdom. In the 2011 census, the population of England, Wales and Scotland was estimated to be approximately 61,370,000; comprising 60,800,000 on Great Britain, and 570,000 on other islands. Retrieved 23 January 2014
  4. ^ „Ethnic Group by Age in England and Wales”. www.nomisweb.co.uk. Приступљено 2. 2. 2014. 
  5. ^ „Ethnic groups, Scotland, 2001 and 2011” (PDF). www.scotlandscensus.gov.uk. Приступљено 2. 2. 2014. 
  6. ^ „Islands by land area, United Nations Environment Programme”. Islands.unep.ch. Приступљено 24. 2. 2012. 
  7. ^ „The Countries of the UK”. Office of National Statistics. 6. 4. 2010. Архивирано из оригинала на датум 8. 1. 2016. Приступљено 5. 7. 2015. 
  8. ^ „says 803 islands which have a distinguishable coastline on an Ordnance Survey map, and several thousand more exist which are too small to be shown as anything but a dot”. Mapzone.ordnancesurvey.co.uk. Приступљено 24. 2. 2012. 
  9. ^ „Population Estimates” (PDF). National Statistics Online. Newport, Wales: Office for National Statistics. 24. 6. 2010. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 14. 11. 2010. Приступљено 24. 9. 2010. 
  10. ^ See Geohive.com Country data Архивирано 21 септембар 2012 на сајту Wayback Machine; Japan Census of 2000; United Kingdom Census of 2001. The editors of List of islands by population appear to have used similar data from the relevant statistics bureaux, and totalled up the various administrative districts that make up each island, and then done the same for less populous islands. An editor of this article has not repeated that work. Therefore this plausible and eminently reasonable ranking is posted as unsourced common knowledge.
  11. ^ „Who, What, Why: Why is it Team GB, not Team UK?”. BBC News. 14. 8. 2016. Приступљено 6. 8. 2018. 
  12. ^ Oliver, Clare (2003). Great Britain. Black Rabbit Books. стр. 4. ISBN 978-1-58340-204-7. 
  13. ^ O'Rahilly 1946
  14. ^ 4.20 provides a translation describing Caesar's first invasion, using terms which from IV.XX appear in Latin as arriving in "Britannia", the inhabitants being "Britanni", and on p30 "principes Britanniae" (i.e., "chiefs of Britannia") is translated as "chiefs of Britain".
  15. ^ Cunliffe 2002, стр. 94–95
  16. ^ „Anglo-Saxons”. BBC News. Приступљено 5. 9. 2009. 
  17. ^ а б Snyder, Christopher A. (2003). The Britons. Blackwell Publishing. стр. 12. ISBN 978-0-631-22260-6. 
  18. ^ "... ἐν τούτῳ γε μὴν νῆσοι μέγιστοι τυγχάνουσιν οὖσαι δύο, Βρεττανικαὶ λεγόμεναι, Ἀλβίων καὶ Ἰέρνη, ...", transliteration "... en toutôi ge mên nêsoi megistoi tynchanousin ousai dyo, Brettanikai legomenai, Albiôn kai Iernê, ...", Aristotle: On Sophistical Refutations. On Coming-to-be and Passing Away. On the Cosmos., 393b, pages 360–361, Loeb Classical Library No. 400, London William Heinemann LTD, Cambridge, Massachusetts University Press MCMLV
  19. ^ Book I.4.2–4, Book II.3.5, Book III.2.11 and 4.4, Book IV.2.1, Book IV.4.1, Book IV.5.5, Book VII.3.1
  20. ^ Pliny the Elder's Naturalis Historia Book IV. Chapter XLI Latin text and English translation, numbered Book 4, Chapter 30, at the Perseus Project.
  21. ^ O Corrain, Donnchadh, Professor of Irish History at University College Cork (1. 11. 2001). „Chapter 1: Prehistoric and Early Christian Ireland”. Ур.: Foster, R F. The Oxford History of Ireland. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-280202-6. 
  22. ^ Cunliffe, Barry (2012). Britain Begins. Oxford, UK: Oxford University Press. p. 4, ISBN 978-0-19-967945-4.
  23. ^ Βρεττανική. Liddell, Henry George; Scott, Robert; A Greek–English Lexicon at the Perseus Project
  24. ^ Strabo's Geography Book I. Chapter IV. Section 2 Greek text and English translation at the Perseus Project.
  25. ^ Strabo's Geography Book IV. Chapter II. Section 1 Greek text and English translation at the Perseus Project.
  26. ^ Strabo's Geography Book IV. Chapter IV. Section 1 Greek text and English translation at the Perseus Project.
  27. ^ Marcianus Heracleensis; Müller, Karl Otfried; et al. (1855). „Periplus Maris Exteri, Liber Prior, Prooemium”. Ур.: Firmin Didot, Ambrosio. Geographi Graeci Minores. 1. Paris: editore Firmin Didot. стр. 516—517.  Greek text and Latin Translation thereof archived at the Internet Archive.
  28. ^ „accessed 14 November 2009”. Eosnap.com. Архивирано из оригинала на датум 30. 05. 2020. Приступљено 24. 2. 2012. 
  29. ^ United Nations Environment Programme (UNEP) Island Directory Tables "Islands By Land Area". Retrieved from http://islands.unep.ch/Tiarea.htm on 13 August 2009
  30. ^ „Limits of Oceans and Seas, 3rd edition + corrections” (PDF). International Hydrographic Organization. 1971. стр. 42 [corrections to page 13]. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 08. 10. 2011. Приступљено 14. 8. 2010. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди