Отворите главни мени

Шкотска

држава северозападне Европе, део Уједињеног Краљевства

Шкотска (енгл. и шкот. Scotland, шкотгел. Alba) конститутивна је земља Уједињеног Краљевства Велике Британије и Сјевене Ирске. На југу дијели копнену границу са Енглеском, на сјеверу и западу излази на Атлантски океан, на сјеверозападу на Сјеверно море, на југу на Ирско море, а на југозападу на Сјеверни пролаз. Поред копненог дијела које се налази на сјеверној трећини Велике Британије, Шкотска има преко 790 острва, укључујући Сјеверна острва и Хебриде.

Шкотска
Scotland  (енглески)
Scotland  (шкотски)
Alba  (шкотски гелски)
Крилатица: In My Defens God Me Defend
Химна: Разне
Најчешћа је „Шкотски цвијет
Положај Шкотске
Главни градЕдинбург
55°57′N 3°12′W / 55.950° СГШ; 3.200° ЗГД / 55.950; -3.200Координате: 55°57′N 3°12′W / 55.950° СГШ; 3.200° ЗГД / 55.950; -3.200
Највећи градГлазгов
Службени језикенглески, шкотски, шкотски гелски
Владавина
Облик државеУставна монархија
 — МонархЕлизабета II
 — ПремијерНикола Стурџон
Историја
Оснивање
 — Успостављање Краљевине9. вијек (традиционално 843.)
 — Унија са Енглеском1. мај 1707.
 — Деволуција19. новембар 1998.
Географија
Површина
 — укупно77.933 km2
 — вода (%)3
Становништво
 — 2017.[1]5.424.800
 — 2011.5.313.600
 — густина69,61 ст./km2
Економија
БДП / ПКМ≈ 2010
 — укупно£ 139,774 милијарде(-)
 — по становнику£25.485 (2017)[2](-)
ИХР (2017.)0.901[3]
ВалутаСтерлинг фунта (£)
 — код валутеGBP
Остале информације
Временска зонаUTC +0 (GMT)
UTC +1 (BST)
Интернет домен.scot
Позивни број+44

Краљевина Шкотска је постојала као независна суверена држава од раног средњег вијека до 1707. године. Шкотски краљ Џејмс IV је насљедним правом 1606. године постао краљ Енглеске и краљ Ирске, формирајући тако персоналну унију три краљевства. Шкотска је након тога 1. маја 1707. године ступила у политичку унију са Енглеском, чиме је настала Краљевина Велика Британија. Уједињењем је створен и нови Парламент Велике Британије, који је насљедник Парламента Шкотске и Парламента Енглеске. Краљевина Велика Британија и Краљевина Ирска су 1801. године ступиле у политичку унију и тиме је створено Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске. Већина Ирске се одвојила од УК 1922. године.

У Шкотској је британска монархија наставила да користи различите стилове, титуле и друге краљевске симболе државности који су били специфични за Краљевину Шкотску прије уједињења. Правни систем у Шкотској је остао одвојен од оног у Енглеској и Велсу и Сјеверној Ирској; Шкотска представља засебну јурисдикцију у јавном и приватном праву.[4] Наставак постојања правних, образовних, религијски и других институција, које се разликују од оних у остатку Велике Британије, допринијео је одржавању шкотске културе и националног идентитета од уније са Енглеском 1707. године.[5]

Шкотски парламент, једнодомо је законодавно тијело са 129 заступника, успостављен је 1999. године и имао надлежност над питањима унутрашње политике које је деволвирао Парламент Уједињеног Краљевства. Шеф Шкотске владе, извршне власти деволвираног парламента, јесте Први министар Шкотске. Шкотска у Дому комуна (доњи дом Парламента УК) има 59 заступника, а у Европском парламенту 6. Чланица је Британско-ирског савјета, а шаље пет чланова Шкотске владе у Британско-ирску парламентарну скупштину. Шкотска је подијељена на 32 административне јединице, познате као мјесне власти или савјети. Град Глазгов је највећа административна јединица у Шкотској по броју становника, а Хајленд је највећа по површини.

ЕтимологијаУреди

Назив Шкотска (енгл. Scotland) потиче од латинске ријечи Скоти (лат. Scoti), термина којим су називани Гели; израз Скотија (лат. Scotia) првобитно се односио на Ирску.[6] Од 9. вијека, Скотија је почела да означава Гелску Шкотску, а до 11. вијека назив је кориштен за језгро територије Краљевине Албе, оно што је данас источна и средишња Шкотска. Употреба израза Шкоти (енгл. Scots) и Шкотска (енгл. Scotland) за већи дио онога што је сада Шкотска постала је уобичајена у касном средњем вијеку, када се Краљевина Алба проширила и обухватала разне народе различитог поријекла.[7][8][9]

ИсторијаУреди

Рана историјаУреди

 
Представљена унутрашњост куће у Скаре Бреу

Понављањем глацијације, која је покривала цијелу копнену масу данашње Шкотске, уништени су сви трагови људског насељавања који су постојали прије мезолитског периода. Вјерује се да су прве постглацијалне скупине ловаца-сакупљача стигле у Шкотску прије отпилике 12.800 година, пошто се ледена плоча повукла након посљедње глацијације. У то вријеме, Шкотска је прекривена шумама, имала мочварно земљиште, а главни облик путовања био је преко воде. Ови досељеници почели су градити прва позната стална насеља на шкотслу тлу прије око 9.500 година, а прва села прије око 6.000 година. Из овог периода датира добро очувано село Скара Бре на копненом дијелу Оркнијских острва.

Први писани документи о Шкотској јављају се још у време Римског царства. Шкотски крајеви, или провинције, како су били звани гранични крајеви Царства остао је запамћен као „неосвојиви“. Наиме Шкотска је у то време била паганска заједница, њени ратници страшили су римске легије, које се и овако нису сналазиле у брдовитом Шкотском крајолику. Римски императори су наредили да се изгради утврдни зид дуж Шкотске границе како би се римске трупе заштитиле од хордашких упада Шкота. „Провинција Северна Енглеска“ остала је слободна, одупирала се римским навалама вековима и на крају у томе и успела.

Други значајан период Шкотске историје је дугогодишња борба за самосталност. Рат са Енглеском, који је трајао дуги низ година у облику борбе на војном, дипломатском и економском пољу. У тој борби највише се истицао Вилијам Волас. Волас се борио за шкотску слободу. У том рату многи од шкотских племића су пали.

Најтрагичнија је погибија краљице Мери, у неким причама она је била названа „Краљица Шкота“. Шкотска је дала многе животе у тој борби, на крају испоставиће се судбоносној за шкотски народ.

Нови векУреди

 
Џејмс VI је 1603. наследио престо Енглеске и Ирске (као Џејмс I).

Џејмс IV Стјуарт је потписао споразум о вечном миру са Хенријем VII. Такође је оженио Хенријеву кћерку Маргарита Тјудор, чиме је постављена сцена за Унију круна. Хенрију је овај брак са једном од најдужих европских династија значио давање легитимитета новој династији Тјудор.[10] Деценију касније, Џејмс је донео одлуку да нападне Енглеску као чин помоћи Француској по условима Старог савеза. Био је последњи британски монарх који је погинуо у борби у битка код Флодена.[11] Након једне генерација Стари савез је окончан Единбуршким миром из 1560. Француска се сложила да повуче све копнене и поморске снаге. Исте године Џон Нокс је остварио свој циљ да Шкотска постане протестанстка земља и шкотски парламент је укинуо папин ауторитет над Шкотском.[12] Мери Стјуарт, католкиња и бивша француска краљица, је присиљена да абдицира 1567. године.[13]

Џејмс VI је 1603. наследио престоле Енглеске и Ирске, поставши краљ Џејмс I од Енглеске и Ирске, и отишао из Единбурга за Лондон.[14]

Шкоти су 1698. покушали да изведу амбициозни пројекат оснивања трговачке колоније на Панамској превлаци. Тврди се да је скоро сваки шкотски земљопоседник који је имао новца уложио у Дарјенску шему. Њена пропаст је довела до банкрота ових земљопоседника, али не и општина. Банкрот племства, уз претњу енглеске инвазије, је играо кључну улогу у убеђивању шкотске елите да подржи унију са Енглеском.[15][16]

Споразум о унији је 22. јула 1706. договорен између Шкотског парламента и Парламента Енглеске и следеће године два Закона о унији су усвојена у оба парламента чиме је са 1. мајем 1707. као даном ступања на снагу створено уједињено Краљевство Велика Британија.

ГеографијаУреди

Шкотска по географском положају спада у регију западне Европе. У Краљевини Велике Британије заузима северну област, њена Шетландска острва представљају најсвернију тачку Уједињеног Краљевства. Шкотска је земља брда и великих долина, са својом веома разуђеном обалом чини најмлађи део острвског копна. Предели нетакнуте природе представљају прави рај за све оне који су љубитељи природе. Шкотска важи за једну од земаља Европе са најочуванијом природом. Такође је позната и по својим језерима, међу којима је најпознатије Лох Нес, чувено по легенди да у њему живи чудовиште звано Неси.

СтановништвоУреди

 

Извор: General Register Office for Scotland 2010 estimate[17]
Град Популација
 
Глазгов
 
Единбург
1. Глазгов 589.900  
Абердин
 
Данди
2. Единбург 468.720
3. Абердин 201.680
4. Данди 144.170
5. Пејсли 74.570
6. Ист Килбрајд 73.590
7. Инвернес 57.960
8. Ливингстон 55.070
9. Хамилтон 51.640
10. Камбернолд 50.470

КултураУреди

Веома традиционална и затворена (конзервативна) култура и стил живљења Шкота омогућили су да се многа традиционална обележја сачувају и дан данас. Килт је шкотска народна ношња која се носила у средњем веку, а многи Шкоти је и дан данас облаче за свечане прилике.

СпортУреди

Спорт је важан део шкотске културе. Фудбал је убедљиво најпопуларнији спорт у Шкотској, а затим следе рагби и голф. Фудбалско ривалство између Селтика и Ренџерса је једно од најпознатијих у свету.[18] Рагби репрезентација Шкотске је 15 пута била првак Европе.[19]

РеференцеУреди

  1. ^ „Scotland's Population at its Highest Ever”. National Records of Scotland. 30. 4. 2014. Приступљено 30. 4. 2014. 
  2. ^ https://www.ons.gov.uk/economy/grossvalueaddedgva/bulletins/regionalgrossvalueaddedbalanceduk/1998to2017/pdf
  3. ^ „Sub-national HDI - Area Database - Global Data Lab”. hdi.globaldatalab.org (на језику: енглески). Приступљено 13. 9. 2018. 
  4. ^ Collier, John Greenwood (2001). Conflict of Laws (на језику: енглески). Cambridge University Press. стр. 6. ISBN 9780521787819. Приступљено 10. 7. 2019. »For the purposes of the English conflict of laws, every country in the world which is not part of England and Wales is a foreign country and its foreign laws. This means that not only totally foreign independent countries such as France or Russia ... are foreign countries but also British Colonies such as the Falkland Islands. Moreover, the other parts of the United Kingdom – Scotland and Northern Ireland – are foreign countries for present purposes, as are the other British Islands, the Isle of Man, Jersey and Guernsey.« 
  5. ^ Devine, T. M. (2001). The Scottish Nation: 1700-2000 (на језику: енглески). Penguin Books. стр. 288—289. ISBN 9780141002347. Приступљено 10. 7. 2019. »...created a new and powerful local state run by the Scottish bourgeoisie and reflecting their political and religious values. It was this local state, rather than a distant and usually indifferent Westminster authority, that in effect routinely governed Scotland.« 
  6. ^ Gwynn 2009, стр. 16.
  7. ^ Duffy 2005, стр. 698.
  8. ^ Forsyth 2005, стр. 35–36.
  9. ^ Stringer 2005, стр. 66–67.
  10. ^ „James IV, King of Scots 1488–1513”. BBC. 
  11. ^ „Battle of Flodden, (Sept. 9, 1513)”. Encyclopædia Britannica. 
  12. ^ „The Scottish Reformation”. BBC Scotland. 
  13. ^ „Religion, Marriage and Power in Scotland, 1503–1603”. The National Archives of the United Kingdom. 
  14. ^ Ross 2002, стр. 2.
  15. ^ „Why did the Scottish parliament accept the Treaty of Union?” (PDF). Scottish Affairs. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 3. 10. 2011. Приступљено 1. 5. 2013. 
  16. ^ „Popular Opposition to the Ratification of the Treaty of Anglo-Scottish Union in 1706-7”. University of St Andrews. Архивирано из оригинала на датум 17. 12. 2014. Приступљено 22. 2. 2014. 
  17. ^ Mid-2010 Population Estimates for Settlements and Localities in Scotland, General Register Office for Scotland. Retrieved 6 September 2012.
  18. ^ OLD FIRM: Seltik i Rendžers (prvi deo)
  19. ^ http://www.scottishrugby.org/about-us/history-scottish-rugby

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди