Поједностављена геолошка табела
ЕРА ПЕРИОД
Кенозоик Квартар
Неоген
Палеоген
Мезозоик Креда
Јура
Тријас
Палеозоик Перм
Карбон
Девон
Силур
Ордовицијум
Камбријум


Камбријум је прва и најстарија периода у палеозоику,[1] према постојећој геохронологији почела је свој развој пре 570 милона година, а завршила се пре око 510 милиона година.[2][3] Назив ове периоде потиче од римског назива Cambria за Велс. У камбријуму се први пут јављају животиње са скелетом, а своју доминацију започињу трилобити.

Његове поделе и база су донекле у флуктуацији. Период је установио Адам Сеџвик као „камбријску серију“[1] који га је назвао по Cambria, латинскi назив за 'Cymru' (Велс), где су британске камбријске стене најбоље изложене.[4][5][6] Сеџвик је идентификовао тај слој, заједно са Родериком Марчисоном, у контексту свог настојања да подели велику „прелазну серију“, иако се два геолога неко време нису слагала око одговарајуће категоризације.[1] Камбријум је јединствен по свом необично високом уделу седиментних лагерштатних наслага, локалитета изузетног очувања где су сачувани „меки” делови организама, као и њихове отпорније шкољке. Као резултат тога, наше разумевање биологије камбријума превазилази оно из неких каснијих периода.[7]

Камбријум је означио дубоку промену у животу на Земљи; пре камбријума, већина живих организама у целини била је мала, једноћелијска и једноставна (едијакарска фауна је изузетак). Сложени, вишећелијски организми су постепено постајали све чешћи у милионима година непосредно пре камбријума, али су тек у овом периоду минерализовани, и стога лако фосилизовани, организми постали уобичајени.[8] Брза диверзификација животних облика у камбријуму, позната као камбријска експлозија, произвела је прве представнике свих савремених животињских раздела. Филогенетска анализа је подржала гледиште да су током камбријског зрачења метазое (животиње) еволуирале монофилетски од једног заједничког претка: колонијалних протиста са бичама сличних модерним хоанфлагелатима,[9] иако су животиње вероватно настале најкасније у криогенијуму,[10][11][12] или најраније током тонијана.[13]

ПоделаУреди

У стратиграфски типичној локалности Британских острва, у Велсу, извршена је подела камбријума на три епохе: доњи, средњи и горњи камбријум. Подела је извршена на основу трилобита.

Камбријум
Периода Епоха Век Почетак (Ma) Крај (Ma)
Камбријум
Горњи Посдамијан 497 ± 1,7 485,4 ± 1,9
Средњи Акадијан 509 ± 1,7 497 ± 1,7
Доњи Георгијан 541,0 ± 1,0 509 ± 1,7

Званична подела према ICS:[14]

Периода Епоха Век Почетак (Ma) Крај (Ma)
Камбријум Фургониј 10. век камбријума 489,5 485,4
Џиангшаниј 494 489,5
Пејбиј 497 494
Мјаолингиј Гуџангиј 500,5 497
Друмиј 504,5 500,5
Вуљуј 509 504,5
2. епоха камбријума 4. век камбријума 514 509
3. век камбријума 521 514
Терановиј 2. век камбријума 529 521
Фортуниј 541 529

Палеогеографски односиУреди

Током камбријума, тадашњи континенти лоцирани су око екватора[15]. Два највећа континента су Лауразија, на северној хемисфери, и Гондвана, на југу, док су највећи океани Панталаса и Јапетус. Током камбријума северна и централна Европа су се простирале на два континента. Обе су се налазиле на јужној хемисфери и биле су преплављене морем. У то време није било континената лоцираних на половима. Средином и крајем камбријума долази до трансгресије, односно, плитко море више пута надире на копно. Оваква средина била је присутна на свим тадашњим континентима, изузев Гондване, где је онда постојала планинска област.

КлимаУреди

Потпуне и сигурне закључке о клими за време камбријума није лако извести. Позната је чињеница да, у току камбријума, није било континената који су били лоцирани на половима, па се претпоставља да није било могућности за развој глацијалног процеса. Мисли се да је клима у току камбријума била топла, влажна и блага[15].

Развој живог светаУреди

Камбријум се најбоље може описати као време еволуционе експлозије. Почетком ове периоде, животиње развијају скелетне, тврде делове, који им служе као заштита и потпора меком телу. Своје представнике, током камбријума, имају сва кола маринских бескичмењака, изузев Bryozoa. Доминантни морски бескичмењаци са скелетом су трилобити, брахиоподи и археоцијатиди.

 
Фосил трилобита

У камбријумским морима потпуну доминацију имају трилобити. Трилобити су група артропода (који су сродници данашњих ракова), карактеристичног хитинског оклопа, који је попречно подељен у три дела - глава, труп и реп. Тело им је најчешће било овалног или елиптичног облика, просечне дужине 3-10 cm. Са леђне стране тело трилобита било је покривено танким хитинским оклопом. На трбушној страни хитински оклоп се налазио само на штиту главе, док је остали трбушни део био покривен танком кожном мембраном. Имали су могућност да се склупчају, како би сачували незаштићену страну. Дисање им је било шкржно. Били су раздвојених полова. Прва појава трилобита била је у доњем камбријуму, максимум развитка достигли су крајем камбријума, у ордовицијуму и силуру, а онда се редукују и потпуно гасе крајем перма.

 
Археоцијати

Такође, свој развитак започињу и сунђери. Најстарији представници су имали само органски скелет, изграђен од спонгијских влакана, а тек касније се појавио и неоргански скелет, који је могао бити кречњачки или силицијски. Овај процес развоја одвијао се већ у прекамбријуму, тако да су, током камбријума, већ постојали представници са силицијским скелетом. Живели су у морској води, на различитим дубинама, мада чешће у плиткој води. Били су у стању да самостално граде спрудове.

У литогенетском погледу посебно су били важни представници археоцијата, који су били главни градиоци спрудова током камбријума. То су изумрле усамљене или колонијалне животиње, пехарастог органогено-карбонатног скелета. Насељавали су плитко море и били су углавном причвршћени за подлогу.

У камбријумским морима развијају се и примитивни брахиоподи. То су усамљени, сесилни, претежно морски, билатерално симетрични организми. За морско дно били су причвршћени помоћу дршке или директно капком. Љуштура им је била карбонатна или хитинско-фосфатна.

Што се тиче флоре, у камбријумским морима развијале су се модрозелене, црвене и зелене алге.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ а б в Howe 1911, стр. 86.
  2. ^ Рабреновић Д., Кнежевић С., Рундић Љ. 2003. Историјска геологија. Београд: Рударско-геолошки факултет Универзитета у Београду, Институт за регионалну геологију и палеонтологију
  3. ^ „Stratigraphic Chart 2012” (PDF). International Stratigraphic Commission. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 20. 4. 2013. Приступљено 9. 11. 2012. 
  4. ^ Sedgwick and R. I. Murchison (1835) "On the Silurian and Cambrian systems, exhibiting the order in which the older sedimentary strata succeed each other in England and Wales," Notices and Abstracts of Communications to the British Association for the Advancement of Science at the Dublin meeting, August 1835, pp. 59–61, in: Report of the Fifth Meeting of the British Association for the Advancement of Science; held in Dublin in 1835 (1836). From p. 60: "Professor Sedgwick then described in descending order the groups of slate rocks, as they are seen in Wales and Cumberland. To the highest he gave the name of Upper Cambrian group. ... To the next inferior group he gave the name of Middle Cambrian. ... The Lower Cambrian group occupies the S.W. coast of Cærnarvonshire,"
  5. ^ Sedgwick, A. (1852). „On the classification and nomenclature of the Lower Paleozoic rocks of England and Wales”. Q. J. Geol. Soc. Lond. 8 (1–2): 136—138. S2CID 130896939. doi:10.1144/GSL.JGS.1852.008.01-02.20. 
  6. ^ Chambers 21st Century Dictionary. Chambers Dictionary (Revised изд.). New Dehli: Allied Publishers. 2008. стр. 203. ISBN 978-81-8424-329-1. 
  7. ^ Orr, P. J.; Benton, M. J.; Briggs, D. E. G. (2003). „Post-Cambrian closure of the deep-water slope-basin taphonomic window”. Geology. 31 (9): 769—772. Bibcode:2003Geo....31..769O. doi:10.1130/G19193.1. 
  8. ^ Butterfield, N. J. (2007). „Macroevolution and macroecology through deep time”. Palaeontology. 50 (1): 41—55. doi:10.1111/j.1475-4983.2006.00613.x . 
  9. ^ Carr M, Leadbeater BS, Hassan R, Nelson M, Baldauf SL (октобар 2008). „Molecular phylogeny of choanoflagellates, the sister group to Metazoa”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 105 (43): 16641—6. Bibcode:2008PNAS..10516641C. PMC 2575473 . PMID 18922774. doi:10.1073/pnas.0801667105 . 
  10. ^ Love; Grosjean, Emmanuelle; Stalvies, Charlotte; Fike, David A.; Grotzinger, John P.; Bradley, Alexander S.; Kelly, Amy E.; Bhatia, Maya; Meredith, William; et al. (2009). „Fossil steroids record the appearance of Demospongiae during the Cryogenian period” (PDF). Nature. 457 (7230): 718—721. Bibcode:2009Natur.457..718L. PMID 19194449. S2CID 4314662. doi:10.1038/nature07673. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 8. 5. 2018. Приступљено 7. 12. 2021. 
  11. ^ Maloof, Adam C.; Rose, Catherine V.; Beach, Robert; Samuels, Bradley M.; Calmet, Claire C.; Erwin, Douglas H.; Poirier, Gerald R.; Yao, Nan; Simons, Frederik J. (17. 8. 2010). „Possible animal-body fossils in pre-Marinoan limestones from South Australia”. Nature Geoscience. 3 (9): 653—659. Bibcode:2010NatGe...3..653M. doi:10.1038/ngeo934. 
  12. ^ „Discovery of possible earliest animal life pushes back fossil record”. 2010-08-17. 
  13. ^ Kliman, Richard M. (14. 4. 2016). Encyclopedia of Evolutionary Biology. Academic Press. стр. 251. ISBN 9780128004265. 
  14. ^ „International Stratigraphic Chart v2018/08”. International Commission on Stratigraphy. Приступљено 23. 3. 2021. 
  15. ^ а б The Cambrian Архивирано на сајту Wayback Machine (26. новембар 2010) Palaeos.com (језик: енглески)

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди

Ера:
Периоде: