Камбријум
ЕРА | ПЕРИОД |
Кенозоик | Квартар |
Неоген | |
Палеоген | |
Мезозоик | Креда |
Јура | |
Тријас | |
Палеозоик | Перм |
Карбон | |
Девон | |
Силур | |
Ордовицијум | |
Камбријум |
Камбријум је прва и најстарија периода у палеозоику,[1] према постојећој геохронологији почела је свој развој пре 570 милона година, а завршила се пре око 510 милиона година.[2][3] Назив ове периоде потиче од римског назива Cambria за Велс. У камбријуму се први пут јављају животиње са скелетом, а своју доминацију започињу трилобити.
Његове поделе и база су донекле у флуктуацији. Период је установио Адам Сеџвик као „камбријску серију“[1] који га је назвао по Cambria, латинскi назив за 'Cymru' (Велс), где су британске камбријске стене најбоље изложене.[4][5][6] Сеџвик је идентификовао тај слој, заједно са Родериком Марчисоном, у контексту свог настојања да подели велику „прелазну серију“, иако се два геолога неко време нису слагала око одговарајуће категоризације.[1] Камбријум је јединствен по свом необично високом уделу седиментних лагерштатних наслага, локалитета изузетног очувања где су сачувани „меки” делови организама, као и њихове отпорније шкољке. Као резултат тога, наше разумевање биологије камбријума превазилази оно из неких каснијих периода.[7]
Камбријум је означио дубоку промену у животу на Земљи; пре камбријума, већина живих организама у целини била је мала, једноћелијска и једноставна (едијакарска фауна је изузетак). Сложени, вишећелијски организми су постепено постајали све чешћи у милионима година непосредно пре камбријума, али су тек у овом периоду минерализовани, и стога лако фосилизовани, организми постали уобичајени.[8] Брза диверзификација животних облика у камбријуму, позната као камбријска експлозија, произвела је прве представнике свих савремених животињских раздела. Филогенетска анализа је подржала гледиште да су током камбријског зрачења метазое (животиње) еволуирале монофилетски од једног заједничког претка: колонијалних протиста са бичама сличних модерним хоанфлагелатима,[9] иако су животиње вероватно настале најкасније у криогенијуму,[10][11][12] или најраније током тонијана.[13]
ПоделаУреди
У стратиграфски типичној локалности Британских острва, у Велсу, извршена је подела камбријума на три епохе: доњи, средњи и горњи камбријум. Подела је извршена на основу трилобита.
Периода | Епоха | Век | Почетак (Ma) | Крај (Ma) |
---|---|---|---|---|
Камбријум | ||||
Горњи | Посдамијан | 497 ± 1,7 | 485,4 ± 1,9 | |
Средњи | Акадијан | 509 ± 1,7 | 497 ± 1,7 | |
Доњи | Георгијан | 541,0 ± 1,0 | 509 ± 1,7 |
Званична подела према ICS:[14]
Периода | Епоха | Век | Почетак (Ma) | Крај (Ma) |
---|---|---|---|---|
Камбријум | Фургониј | 10. век камбријума | 489,5 | 485,4 |
Џиангшаниј | 494 | 489,5 | ||
Пејбиј | 497 | 494 | ||
Мјаолингиј | Гуџангиј | 500,5 | 497 | |
Друмиј | 504,5 | 500,5 | ||
Вуљуј | 509 | 504,5 | ||
2. епоха камбријума | 4. век камбријума | 514 | 509 | |
3. век камбријума | 521 | 514 | ||
Терановиј | 2. век камбријума | 529 | 521 | |
Фортуниј | 541 | 529 |
Палеогеографски односиУреди
Током камбријума, тадашњи континенти лоцирани су око екватора[15]. Два највећа континента су Лауразија, на северној хемисфери, и Гондвана, на југу, док су највећи океани Панталаса и Јапетус. Током камбријума северна и централна Европа су се простирале на два континента. Обе су се налазиле на јужној хемисфери и биле су преплављене морем. У то време није било континената лоцираних на половима. Средином и крајем камбријума долази до трансгресије, односно, плитко море више пута надире на копно. Оваква средина била је присутна на свим тадашњим континентима, изузев Гондване, где је онда постојала планинска област.
КлимаУреди
Потпуне и сигурне закључке о клими за време камбријума није лако извести. Позната је чињеница да, у току камбријума, није било континената који су били лоцирани на половима, па се претпоставља да није било могућности за развој глацијалног процеса. Мисли се да је клима у току камбријума била топла, влажна и блага[15].
Развој живог светаУреди
Камбријум се најбоље може описати као време еволуционе експлозије. Почетком ове периоде, животиње развијају скелетне, тврде делове, који им служе као заштита и потпора меком телу. Своје представнике, током камбријума, имају сва кола маринских бескичмењака, изузев Bryozoa. Доминантни морски бескичмењаци са скелетом су трилобити, брахиоподи и археоцијатиди.
У камбријумским морима потпуну доминацију имају трилобити. Трилобити су група артропода (који су сродници данашњих ракова), карактеристичног хитинског оклопа, који је попречно подељен у три дела - глава, труп и реп. Тело им је најчешће било овалног или елиптичног облика, просечне дужине 3-10 cm. Са леђне стране тело трилобита било је покривено танким хитинским оклопом. На трбушној страни хитински оклоп се налазио само на штиту главе, док је остали трбушни део био покривен танком кожном мембраном. Имали су могућност да се склупчају, како би сачували незаштићену страну. Дисање им је било шкржно. Били су раздвојених полова. Прва појава трилобита била је у доњем камбријуму, максимум развитка достигли су крајем камбријума, у ордовицијуму и силуру, а онда се редукују и потпуно гасе крајем перма.
Такође, свој развитак започињу и сунђери. Најстарији представници су имали само органски скелет, изграђен од спонгијских влакана, а тек касније се појавио и неоргански скелет, који је могао бити кречњачки или силицијски. Овај процес развоја одвијао се већ у прекамбријуму, тако да су, током камбријума, већ постојали представници са силицијским скелетом. Живели су у морској води, на различитим дубинама, мада чешће у плиткој води. Били су у стању да самостално граде спрудове.
У литогенетском погледу посебно су били важни представници археоцијата, који су били главни градиоци спрудова током камбријума. То су изумрле усамљене или колонијалне животиње, пехарастог органогено-карбонатног скелета. Насељавали су плитко море и били су углавном причвршћени за подлогу.
У камбријумским морима развијају се и примитивни брахиоподи. То су усамљени, сесилни, претежно морски, билатерално симетрични организми. За морско дно били су причвршћени помоћу дршке или директно капком. Љуштура им је била карбонатна или хитинско-фосфатна.
Што се тиче флоре, у камбријумским морима развијале су се модрозелене, црвене и зелене алге.
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ а б в Howe 1911, стр. 86.
- ^ Рабреновић Д., Кнежевић С., Рундић Љ. 2003. Историјска геологија. Београд: Рударско-геолошки факултет Универзитета у Београду, Институт за регионалну геологију и палеонтологију
- ^ „Stratigraphic Chart 2012” (PDF). International Stratigraphic Commission. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 20. 4. 2013. Приступљено 9. 11. 2012.
- ^ Sedgwick and R. I. Murchison (1835) "On the Silurian and Cambrian systems, exhibiting the order in which the older sedimentary strata succeed each other in England and Wales," Notices and Abstracts of Communications to the British Association for the Advancement of Science at the Dublin meeting, August 1835, pp. 59–61, in: Report of the Fifth Meeting of the British Association for the Advancement of Science; held in Dublin in 1835 (1836). From p. 60: "Professor Sedgwick then described in descending order the groups of slate rocks, as they are seen in Wales and Cumberland. To the highest he gave the name of Upper Cambrian group. ... To the next inferior group he gave the name of Middle Cambrian. ... The Lower Cambrian group occupies the S.W. coast of Cærnarvonshire,"
- ^ Sedgwick, A. (1852). „On the classification and nomenclature of the Lower Paleozoic rocks of England and Wales”. Q. J. Geol. Soc. Lond. 8 (1–2): 136—138. S2CID 130896939. doi:10.1144/GSL.JGS.1852.008.01-02.20.
- ^ Chambers 21st Century Dictionary. Chambers Dictionary (Revised изд.). New Dehli: Allied Publishers. 2008. стр. 203. ISBN 978-81-8424-329-1.
- ^ Orr, P. J.; Benton, M. J.; Briggs, D. E. G. (2003). „Post-Cambrian closure of the deep-water slope-basin taphonomic window”. Geology. 31 (9): 769—772. Bibcode:2003Geo....31..769O. doi:10.1130/G19193.1.
- ^ Butterfield, N. J. (2007). „Macroevolution and macroecology through deep time”. Palaeontology. 50 (1): 41—55. doi:10.1111/j.1475-4983.2006.00613.x .
- ^ Carr M, Leadbeater BS, Hassan R, Nelson M, Baldauf SL (октобар 2008). „Molecular phylogeny of choanoflagellates, the sister group to Metazoa”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 105 (43): 16641—6. Bibcode:2008PNAS..10516641C. PMC 2575473 . PMID 18922774. doi:10.1073/pnas.0801667105 .
- ^ Love; Grosjean, Emmanuelle; Stalvies, Charlotte; Fike, David A.; Grotzinger, John P.; Bradley, Alexander S.; Kelly, Amy E.; Bhatia, Maya; Meredith, William; et al. (2009). „Fossil steroids record the appearance of Demospongiae during the Cryogenian period” (PDF). Nature. 457 (7230): 718—721. Bibcode:2009Natur.457..718L. PMID 19194449. S2CID 4314662. doi:10.1038/nature07673. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 8. 5. 2018. Приступљено 7. 12. 2021.
- ^ Maloof, Adam C.; Rose, Catherine V.; Beach, Robert; Samuels, Bradley M.; Calmet, Claire C.; Erwin, Douglas H.; Poirier, Gerald R.; Yao, Nan; Simons, Frederik J. (17. 8. 2010). „Possible animal-body fossils in pre-Marinoan limestones from South Australia”. Nature Geoscience. 3 (9): 653—659. Bibcode:2010NatGe...3..653M. doi:10.1038/ngeo934.
- ^ „Discovery of possible earliest animal life pushes back fossil record”. 2010-08-17.
- ^ Kliman, Richard M. (14. 4. 2016). Encyclopedia of Evolutionary Biology. Academic Press. стр. 251. ISBN 9780128004265.
- ^ „International Stratigraphic Chart v2018/08”. International Commission on Stratigraphy. Приступљено 23. 3. 2021.
- ^ а б The Cambrian Архивирано на сајту Wayback Machine (26. новембар 2010) Palaeos.com (језик: енглески)
ЛитератураУреди
- Amthor, J. E.; Grotzinger, John P.; Schröder, Stefan; Bowring, Samuel A.; Ramezani, Jahandar; Martin, Mark W.; Matter, Albert (2003). „Extinction of Cloudina and Namacalathus at the Precambrian-Cambrian boundary in Oman”. Geology. 31 (5): 431—434. Bibcode:2003Geo....31..431A. doi:10.1130/0091-7613(2003)031<0431:EOCANA>2.0.CO;2.
- Collette, J. H.; Gass, K. C.; Hagadorn, J. W. (2012). „Protichnites eremita unshelled? Experimental model-based neoichnology and new evidence for a euthycarcinoid affinity for this ichnospecies”. Journal of Paleontology. 86 (3): 442—454. doi:10.1666/11-056.1.
- Collette, J. H.; Hagadorn, J. W. (2010). „Three-dimensionally preserved arthropods from Cambrian Lagerstatten of Quebec and Wisconsin”. Journal of Paleontology. 84 (4): 646—667. doi:10.1666/09-075.1.
- Getty, P. R.; Hagadorn, J. W. (2008). „Reinterpretation of Climactichnites Logan 1860 to include subsurface burrows, and erection of Musculopodus for resting traces of the trailmaker”. Journal of Paleontology. 82 (6): 1161—1172. doi:10.1666/08-004.1.
- Gould, S. J.; Wonderful Life: the Burgess Shale and the Nature of Life (New York: Norton, 1989)
- Ogg, J.; June 2004, Overview of Global Boundary Stratotype Sections and Points (GSSPs) https://web.archive.org/web/20060423084018/http://www.stratigraphy.org/gssp.htm Accessed 30 April 2006.
- Owen, R. (1852). „Description of the impressions and footprints of the Protichnites from the Potsdam sandstone of Canada”. Geological Society of London Quarterly Journal. 8 (1–2): 214—225. doi:10.1144/GSL.JGS.1852.008.01-02.26.
- Peng, S.; Babcock, L.E.; Cooper, R.A. (2012). „The Cambrian Period” (PDF). The Geologic Time Scale. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 12. 02. 2015. Приступљено 28. 05. 2019.
- Schieber, J.; Bose, P. K.; Eriksson, P. G.; Banerjee, S.; Sarkar, S.; Altermann, W.; Catuneau, O. (2007). Atlas of Microbial Mat Features Preserved within the Clastic Rock Record. Elsevier. стр. 53—71.
- Yochelson, E. L.; Fedonkin, M. A. (1993). „Paleobiology of Climactichnites, and Enigmatic Late Cambrian Fossil”. Smithsonian Contributions to Paleobiology. 74 (74): 1—74. doi:10.5479/si.00810266.74.1.
Спољашње везеУреди
Камбријум на Викимедијиној остави. |
- The Cambrian Архивирано на сајту Wayback Machine (26. новембар 2010) Palaeos.com (језик: енглески)
- Cambrian period on In Our Time at the BBC. (listen now)
- Biostratigraphy – includes information on Cambrian trilobite biostratigraphy
- Dr. Sam Gon's trilobite pages (contains numerous Cambrian trilobites)
- Examples of Cambrian Fossils
- Paleomap Project
- Report on the web on Amthor and others from Geology vol. 31
- Weird Life on the Mats
- Chronostratigraphy scale v.2018/08 | Cambrian Архивирано на сајту Wayback Machine (27. јул 2020)
Ера: | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|
Периоде: |
Супереон | Еон | Ера | Периода | Епоха | Кат | Најзначајнији догађаји | Почетак, милиони година |
---|---|---|---|---|---|---|---|
Фанерозоик | Кенозоик[1] | Квартар[2][3] | Холоцен | Атлантик | Завршава се последњи период глацијације и развија се људска цивилизација. Завршава се квартарно ледено доба и почиње садашњи интерглацијал. Настаје пустиња Сахара на простору пређашњих савана, развија се пољопривреда, настају први градови. Палеолитске/неолитске (Камено доба) културе почињу да се развијају од 10 хиљадите године п.н.е, које се су заслужне за каснији настанак Бакарном (3500 год. п.н.е.) и Бронзаном добу (2500 год. п.н.е.). Током Гвозденог доба (1200 год. п.н.е.) развијају се културе у погледу сложености и техничких достигнућа. Развијају се многе праисторијске културе широм света, што је коначно довело до развоја класичне античке културе, као што је Римско царство, па културе средњег века, све до данашњих. Мало ледено доба проузроковало је кретко захлађење на северној хемисфери од 1400—1850. године. Вулкан на планини Тамбора је имао ерупцију 1815. године, што је довело до „године без Сунца“ (1816.) у Европи и Северној Америци. Количина угљен-диоксида у атмосфери порасла је са 100 ppmv, колико је било на крају последње глацијације, на 385 ppmv, колико је данас. То је, према некимa, изазвало глобално загревање и климатске промене. Пораст количине угљен-диоксида тумачи се антропогеним фактором, односно индустријском револуцијом. | 0.011430 ± 0.00013 | |
Бореал | |||||||
Плеистоцен | Висла | Процват, а затим, и изумирање великог броја великих сисара (плеистоценска мегафауна). Одвија се еволуција и настанак савременог човека. Квартарно ледено доба наставља се глацијацијама и интерглацијацијама (праћено порастом количине угљен-диоксида у ваздуху). Последњи глацијални максимум (пре 30 000 година), последњи глацијални период (пре 18000—15000 година). Гашење људских култура из каменог доба, повећање техничке сложености у односу на претходне културе из леденог доба, поготово на Медитерану и у Европи. Супервулкан Тоба еруптирао је пре 75000 година, што је изазвало вулканску зиму која је довело људски род (Homo) на ивицу изумирања. | 0.126 ± 0.005* | ||||
Ем | 0.500? | ||||||
Зала | 1.806 ± 0.005* | ||||||
Холштајн | 2.588 ± 0.005* | ||||||
Елстер | 0.500? | ||||||
Кромер | 0.500? | ||||||
Менап | 0.500? | ||||||
Вал | 0.500? | ||||||
Ебурон | 0.500? | ||||||
Тегелен | 0.500? | ||||||
Бриген | 0.500? | ||||||
Неоген | Плиоцен | Занклински | Интензивирање садашњих климатских услова. Садашње ледено доба почиње пре око 2,58 милиона година. Хладна и влажна клима. Појављују се аустралопитеци и многи савремени родови сисара и мекушаца. Појављује се Homo habilis. | 3.600 ± 0.005* | |||
Пјачентин | 5.332 ± 0.005* | ||||||
Желас | 5.332 ± 0.005* | ||||||
Миоцен | Понт | Умерено хладна клима, условљена повременим леденим добима. Орогенеза на северној хемисфери. Током овог периода развијају се савремене фамилије сисара и птица. Развијају се коњи и мастодонти. Траве су опште присутне. Појављују се први човеколики мајмуни. Догађа се Кајкоуршка орогенеза којом настају Јужни Новозеландски Алпи, а која траје и данас. У Европи се успорава алпска орогенеза, али траје све до данас. Карпатском орогенезом настају Карпати у централној и источној Европи. У Грчкој и Егејском мору успорава се хеленска орогенеза, али траје све до данас. Током средњег миоцена догодило се изумирање живог света. Услед велике распрострањености шума снижава се концентрација угљен-диоксида у атмосфери са 650 ppmv на 100 ppmv. | 7.246 ± 0.05* | ||||
Панон | 11.608 ± 0.05* | ||||||
Сармат | 13.65 ± 0.05* | ||||||
Баден | 15.97 ± 0.05* | ||||||
Карпат | 20.43 ± 0.05* | ||||||
Отнанг | 23.03 ± 0.05* | ||||||
Егенбург | 23.03 ± 0.05* | ||||||
Егер | 23.03 ± 0.05* | ||||||
Палеоген | Олигоцен | Хат | Топла клима која се постепено мења у хладну. Брза еволуција и диверзификација фауне, посебно сисара. Догађа се адаптивна радијација и распростирање савремених скривеносеменица. | 28.4 ± 0.1* | |||
Рупел | 33.9 ± 0.1* | ||||||
Еоцен | Приабон | Промена климе, прелаз ка хладној. Процват примитивних сисара (као што су редови Creodontia, Condylarthra, Uintatheria) који настављају да се развијају током целе епохе. Појављивање неколико „савремених“ фамилија сисара (нпр. примитивни китови). Појава првих трава. Поновна глацијација Антарктика и формирање његове ледене капе. Догађајем Азола[4] отпочиње ледено доба, и хладна клима, која се јавља до данашњих дана услед распростирања и распадања морских алги које су допринеле великом смањењу угљен-диоксида у атмосфери, и то са 3800 ppmv на 650 ppmv. Крај Ларамијске и Севирске орогенезе Стеновитих планина у Северној Америци. У Европи почиње алпска орогенеза. Почиње Хеленска орогенеза у Грчкој и Егејском мору.
|
37.2 ± 0.1* | ||||
Бартон | 40.4 ± 0.2* | ||||||
Лутет | 48.6 ± 0.2* | ||||||
Ипер | 55.8 ± 0.2* | ||||||
Палеоцен | Танет | Тропска клима. Одиграва се адаптивна радијација сисара, омогућена нестајањем диносауруса. Први велики сисари (већи од медведа). Почиње Алпска орогенеза у Европи и Азији. Индијски потконтинент се судара за Азијом пре 55 милиона година, а Хималајска орогенеза почиње пре 52—48 милиона година. | 58.7 ± 0.2* | ||||
Селанд | 61.7 ± 0.3* | ||||||
Дански | 65.5 ± 0.3* | ||||||
Мезозоик | Креда | Горња | Мастрихт | Развијају се биљке скривеносеменице, као и нове групе инсеката. Појављују се савременије праве кошљорибе. Присутни су амонити, белемнити, рудисти, шкољке и морски јежеви. Много нових типова диносауруса (тираносаурус, титаносаурус, хадросауруси и цератопсиди) се развија на копну, као и савремени крокодили; У мору су се појавиле Mosasauria и савремене ајкуле. Примитивне птице постепено замењују птеросауре. Појављују се торбари, кљунари и плацентални сисари. Распада се Гондвана. Почетак ларамијске и севијерске орогенезе Стеновитих планина. Количина угљен-диоксида у ваздуху блиска данашњој. | 70.6 ± 0.6* | ||
Кампан | 83.5 ± 0.7* | ||||||
Сантон | 85.8 ± 0.7* | ||||||
Конијак | 89.3 ± 1.0* | ||||||
Турон | 93.5 ± 0.8* | ||||||
Ценоман | 99.6 ± 0.9* | ||||||
Доња | Алб | 112.0 ± 1.0* | |||||
Апт | 125.0 ± 1.0* | ||||||
Барем | 130.0 ± 1.5* | ||||||
Отрив | 136.4 ± 2.0* | ||||||
Валендин | 140.2 ± 3.0* | ||||||
Беријас | 145.5 ± 4.0* | ||||||
Јура | Малм | Титон | Од биљака, честе су голосеменице (нарочито четинари, бенетити и цикаси) и папратњаче. Развијен велики број типова диносауруса, као што су сауроподи, карносауруси и стегосауруси. Чести су сисари, али су малих димензија. Појављују се прве птице и гуштери. Даље се развијају ихтиосауруси и плезиосауруси. У морима су најчешће шкољке, амонити и белемнити. Врло су чести и морски јежеви, заједно са морским криновима, морским звездама, сунђерима, и теребратулидним и ринхонелидним брахиоподама. Пангеа се дели на Гондвану и Лауразију. Количина угљен-диоксида у ваздуху била је 4-5 пута већа од данашње (1200-1500ppmv). | 150.8 ± 4.0* | |||
Кимериџ | 155.7 ± 4.0* | ||||||
Оксфорд | 161.2 ± 4.0* | ||||||
Догер | Келовеј | 164.7 ± 4.0 | |||||
Бат | 167.7 ± 3.5* | ||||||
Бајес | 171.6 ± 3.0* | ||||||
Ален | 175.6 ± 2.0* | ||||||
Лијас | Тоарс | 183.0 ± 1.5* | |||||
Пленсбах | 189.6 ± 1.5* | ||||||
Синемур | 196.5 ± 1.0* | ||||||
Хетанж | 199.6 ± 0.6* | ||||||
Тријас | Горњи | Ретски | Од животиња на копну доминирају архосаури као диносауруси, у океанима ихтиосауруси и нотосауруси, а у ваздуху птеросауруси. Конодонти постају мањи и све више личе на сисаре. Појављују се први сисари и крокодили. На Земљи влада Dicrodium флора. Јављају се велики представници водоземаца (Temnospondyli). У морима су одлично заступљени амонити. Појављују се савремени корали и праве кошљорибе. У Јужној Америци траје Андска орогенеза, а кимеријска у Азији. Почиње рангитотска орогенеза на Новом Зеланду. Завршава се хантер-бовенска орогенеза у Северној Аустралији, Краљичиним острвима и Новом Јужном Велсу (260-225Ма). | 203.6 ± 1.5* | |||
Норички | 216.5 ± 2.0* | ||||||
Карнијски | 228.0 ± 2.0* | ||||||
Средњи | Ладински | 237.0 ± 2.0* | |||||
Анизијски | 245.0 ± 1.5* | ||||||
Доњи | Олењошки | 249.7 ± 1.5* | |||||
Индски | 251.0 ± 0.7* | ||||||
Палеозоик | Перм | Горњи | Татарски | Kонтиненти се спајају у суперконтинент Пангеу, формирaju се Апалачи. Крај перм-карбонске глацијације. Повећава се бројност синапсида (пеликосаурус и терапсиде), док парарептили и водоземци остају присутни. Током средњег перма су голосеменице и маховине замениле флору која је формирала угљоносне слојеве. Развијају се тврдокрилци и двокрилци. Марински живот буја на топлим плитким гребенима; бројне су фораминифере, шкољке, амоноиди, брахиоподe. Догађај Пермско-тријаског изумирања десио се пре око 251 милион година, када је изумрло око 95% живог света на Земљи укључујући све трилобите, граптолите и бластоиде. Завршава се Уралска орогенеза на граници Европе и Азије. Почиње хантер-бовенска орогенеза у Аустралији чиме настају Макдонелове планине. | 253.8 ± 0.7* | ||
Казански | 260.4 ± 0.7* | ||||||
Уфим | 260.4 ± 0.7* | ||||||
Доњи | Кунгур | 265.8 ± 0.7* | |||||
Артиншки | 268.4 ± 0.7* | ||||||
Сакмар | 270.6 ± 0.7* | ||||||
Аселски | 268.4 ± 0.7* | ||||||
Карбон | Горњи | Стефан | Дешава се нагла адаптивна радијација крилатих инсеката, од којих су поједини (Protodonata, Palaeodictyoptera) веома крупни. Појављују се први копнени водоземци, као и шуме крупних папратњача. У морима су од животиња чести гонијатити, брахиоподе, бриозое, шкољке и корали. Развијају се и фораминифере са љуштурицом. Највећи ниво кисеоника и атмосфери. Уралска орогенеза у Европи и Азији. Херцинска орогенеза се одиграва током средњег и касног доњег карбона. | 303.9 ± 0.9* | |||
Вестфал | 306.5 ± 1.0* | ||||||
Намир | 306.5 ± 1.0* | ||||||
Доњи | Визеј | Велико примитивно дрвеће, први копнени четвороножци, и морске шкорпије живе угљоносне приобалне мочваре. Lobe-finned rhizodonts are dominant big fresh-water predators. У океанима, ране ајкуле су распрострањене и разнолике; echinoderms (нарочито криноиде и бластоиде) обилне. Корали, бриозое, гонијатиде и брахиоподе (Productida, Spiriferida, итд.) веома честе, али трилобити и наутилоиди опадају. Глацијација у источној Гондвани. Tuhua орогенеза на Новом Зеланду опада. | 318.1 ± 1.3* | ||||
Турнеј | 306.5 ± 1.0* | ||||||
Девон | Горњи | Фамен | Појављују се папратњаче (пречице, раставићи и праве папрати), као и семене папрати. Паралелно, настају инсекти. Светским океаном доминирају строфоменидне и атрипидне брахиоподе, ругозни и табулатни корали и морски љиљани. Гонијатитни амоноиди су веома бројни, а појављују се и главоношци налик на сипе. Опада бројност трилобита и риба са оклопом, док се повећава бројност кичмењака (риба) са вилицом. Појављују се рани водени представници водоземаца. "Old Red Continent" of Euramerica. Beginning of Acadian Orogeny for Anti-Atlas Mountains of North Africa, and Appalachian Mountains of North America, also the Antler, Variscan, and Tuhua Orogeny in New Zealand. | 374.5 ± 2.6* | |||
Франски | 385.3 ± 2.6* | ||||||
Средњи | Живе | 391.8 ± 2.7* | |||||
Ајфелски | 397.5 ± 2.7* | ||||||
Доњи | Емски | 407.0 ± 2.8* | |||||
Прашки | 411.2 ± 2.8* | ||||||
Лохковски | 416.0 ± 2.8* | ||||||
Силур | Горњи | Ладлоски | На копну се појављују прве васкуларне биљке (риније), стоноге и артроплеуриде. Мора насељавају остракоде и први кичмењаци са вилицом. Еуриптериде достижу гигантске размере. Табулатни и ругозни корали, брахиоподе и морски љиљани су чести у морима. Фауна трилобита и мекушаца је разноврсна, за разлику од сиромашне фауне граптолита. Почетак Каледонске орогенезе, у току које настају планине у Енглеској, Ирској, Велсу и Шкотској (Каледониди) и Скандинавских планина. | 418.7 ± 2.7* | |||
Средњи | Венлочки | 421.3 ± 2.6* | |||||
Доњи | Ландоверски | 426.2 ± 2.4* | |||||
Ордовицијум | Горњи | Ашгил | Даља диверзификација бескичмењака. Бројни су представници корала, брахиопода, шкољки, трилобита, остракода, бриозоа, бодљокожаца и граптолита. Појављују се прве копнене биљке и гљиве. Почетком периоде постојало је ледено доба. | 445.6 ± 1.5* | |||
Карадок | 468.1 ± 1.6* | ||||||
Средњи | Ландил | 471.8 ± 1.6* | |||||
Ланвирин | 471.8 ± 1.6* | ||||||
Доњи | Арениг | 478.6 ± 1.7* | |||||
Тремадок | 488.3 ± 1.7* | ||||||
Камбријум | Горњи | Посдамијан | У морима се дешава интензивна адаптивна радијација и диверзификација организама („камбријумска експлозија"). Настаје већина савремених типова бескичмењака и тип хордата (група Conodonta). Коралне Archaeocyatha су честе па изумиру. Аномалокариде живе као џиновски предатори, већина едијакарске фауне изумире. Настаје Гондвана. Слаби Petermann орогенеза на Аустралијском континенту (пре 550-535 милиона година). Ross орогенеза на Антарктику. Adelaide Geosyncline (Delamerian Orogeny), majority of orogenic activity from 514-500 MYA. Lachlan Orogeny on Australian Continent, c. 540-440 MYA. Atmospheric Carbon Dioxide content roughly 20-35 times present-day (Holocene) levels (6000 ppmv compared to today's 385 ppmv). | 496.0 ± 2.0* | |||
Средњи | Акадијан | 513.0 ± 2.0 | |||||
Доњи | Георгијан | 542.0 ± 1.0* | |||||
Прекам- бријум |
Протеро- зоик |
Нео- протерозоик |
Едијакаријум | Из овог периода потичу добри и релативно бројни фосили првих вишећелијских животиња. Едијакарска фауна се развија у морима. Постоје фосили трагова вероватно црвоклике врсте Trichophycus pedum и слични. Први представници сунђера. Бројни су енигматични представници едијакарске фауне (попут Dickinsonia) без уочене везе са савременим представницима. Taconic Orogeny in North America. Aravalli Range orogeny in Indian Subcontinent. Beginning of Petermann Orogeny on Australian Continent. Beardmore Orogeny in Antarctica, 633-620 MYA. | 630 +5/-30* | ||
Криогенијум | Могући период снежна грудва Земље. Фосили су још ретки. Родина почиње да се распада. Касна Рукер / Нимрод орогенеза на Антарктику се сужава. | 850 | |||||
Тонијум | Rodinia supercontinent persists. Trace fossils of simple multi-celled eukaryotes. First radiation of dinoflagellate-like acritarchs. Grenville Orogeny tapers off in North America. Pan-African orogeny in Africa. Lake Ruker / Nimrod Orogeny in Antarctica, 1000 ± 150 MYA. Edmundian Orogeny (c. 920 - 850 MYA), Gascoyne Complex, Western Australia. Adelaide Geosyncline laid down on Australian Continent, beginning of Adelaide Geosyncline (Delamerian Orogeny) in that continent. | 1000 | |||||
Мезо- протерозоик |
Стенијум | Narrow highly metamorphic belts due to orogeny as Rodinia formed. Late Ruker / Nimrod Orogeny in Antarctica possibly begins. Musgrave Orogeny (c. 1080 MYA), Musgrave Block, Central Australia. | 1200 | ||||
Ектазијум | Platform covers continue to expand. Green algae colonies in the seas. Grenville Orogeny in North America. | 1400 | |||||
Калимијум | Platform covers expand. Barramundi Orogeny, MacArthur Basin, Northern Australia, and Isan Orogeny, c. 1600 MYA, Mount Isa Block, Queensland. | 1600 | |||||
Палео- протерозоик |
Статеријум | First complex single-celled life: protists with nuclei. Columbia is the primordial supercontinent. Kimban Orogeny in Australian Continent ends. Yapungku Orogeny on North Yilgarn craton, in Western Australia. Mangaroon Orogeny, 1680-1620 MYA, on the Gascoyne Complex in Western Australia. Kararan Orogeny (1650- MYA), Gawler Craton, South Australia. | 1800 | ||||
Оросиријум | The atmosphere became oxygenic. Vredefort and Sudbury Basin asteroid impacts. Much orogeny. Penokean and Trans-Hudsonian Orogenies in North America. Early Ruker Orogeny in Antarctica, 2000 - 1700 MYA. Glenburgh Orogeny, Glenburgh Terrane, Australian Continent c. 2005 - 1920 MYA. Kimban Orogeny, Gawler craton in Australian Continent begins. | 2050 | |||||
Риацијум | Bushveld Formation formed. Huronian glaciation. | 2300 | |||||
Сидеријум | Oxygen Catastrophe: banded iron formations formed. Sleaford Orogeny on Australian Continent, Gawler Craton 2440-2420 MYA. | 2500 | |||||
Архаик | Неоархаик | Stabilization of most modern cratons; possible mantle overturn event. Insell Orogeny, 2650 ± 150 MYA. Abitibi greenstone belt in present-day Ontario and Quebec begins to form, stablizes by 2600 MYA. | 2800 | ||||
Мезоархаик | First stromatolites (probably colonial cyanobacteria). Oldest macrofossils. Humboldt Orogeny in Antarctica. Blake River Megacaldera Complex begins to form in present-day Ontario and Quebec, ends by roughly 2696 MYA. | 3200 | |||||
Палеоархаик | Из овог периода потичу најстарији потврђени микрофосили и прве познате бактерије које производе кисеоник. Можда су се у овом периоду формирали најстарији кратони на земљи (попут Канадског штита и кратона Пилбара). Рејнерова орогенеза на Антарктику. | 3600 | |||||
Еоархаик | Јављају се први могући микрофосили једноставних једноћелијских облика живота (вероватно бактерије и можда археје). | 3800 | |||||
Хадајк |
Доњи имбријум | Ова ера се преклапа са крајем „позног јаког бомбардовања” (лунарне катаклизме) унутрашњих планета сунчевог система. | c.3850 | ||||
Нектаријум | Ова ера је добила назив према лунарној геолошкој временској скали када су настали Нектаријски басен и остали највећи месечеви басени услед догађаја великих удара. | c.3920 | |||||
Басенска група | Настала најстарија позната стена (4.030 Ma). Први облици живота и само-размножавајућих РНК молекула су могли настати на Земљи око 4.000 Ma током овe ере. Напијер орогенеза на Антарктику, пре око 4.000 ± 200 милиона година. | c.4150 | |||||
Криптик. | Најстарији познати минерал је Циркон, 4.406±8 Ma. Формирање Месеца (4.533 Ma), претпоставља се услед великог удара. Формирање Земље (4.567,17 до 4.570 Ma) | c.4570 |
НапоменеУреди
- ^ Неоген и палеоген према старој подели припадали су терцијару који се више не издваја.
- ^ Квартарне творевине се издвајају и приказују на геолошким картама према генези.
- ^ Трају преговори по питању горње границе плиоцена односно доње границе плеистоцена.
- ^ Према студији везаној за Арктичку климу, Биолошког института, Универзитета у Утрехту (енгл. Institute of Environmental Biology , Utrecht University) азола папрат је имала значајну улогу у промени климе пре око 55 милиона година која се променила из тропске у хладну. Та папрат је имала велико распрострањење чиме је допринела обарању концентрације угљен-диоксида у ваздуху.