Камбријум

Поједностављена геолошка табела

ЕРА	ПЕРИОД
Кенозоик	Квартар
	Неоген
	Палеоген
Мезозоик	Креда
	Јура
	Тријас
Палеозоик	Перм
	Карбон
	Девон
	Силур
	Ордовицијум
	Камбријум

Камбријум је прва и најстарија периода у палеозоику, према постојећој геохронологији почела је свој развој пре 570 милона година, а завршила се пре око 510 милиона година. Назив ове периоде потиче од римског назива Cambria за Велс. У камбријуму се први пут јављају животиње са скелетом, а своју доминацију започињу трилобити.

Подела

У стратиграфски типичној локалности Британских острва, у Велсу, извршена је подела камбријума на три епохе: доњи, средњи и горњи камбријум. Подела је извршена на основу трилобита.

Камбријум

Периода	Епоха	Век	Почетак (Ma)	Крај (Ma)
Камбријум
	Горњи	Посдамијан	497 ± 1,7	485,4 ± 1,9
	Средњи	Акадијан	509 ± 1,7	497 ± 1,7
	Доњи	Георгијан	541,0 ± 1,0	509 ± 1,7

Званична подела према ICS:

Периода	Епоха	Век	Почетак (Ma)	Крај (Ma)
Камбријум	Фургониј	10. век камбријума	489,5	485,4
		Џиангшаниј	494	489,5
		Пејбиј	497	494
	Мјаолингиј	Гуџангиј	500,5	497
		Друмиј	504,5	500,5
		Вуљуј	509	504,5
	2. епоха камбријума	4. век камбријума	514	509
		3. век камбријума	521	514
	Терановиј	2. век камбријума	529	521
		Фортуниј	541	529

Палеогеографски односи

Током камбријума, тадашњи континенти лоцирани су око екватора. Два највећа континента су Лауразија, на северној хемисфери, и Гондвана, на југу, док су највећи океани Панталаса и Јапетус. Током камбријума северна и централна Европа су се простирале на два континента. Обе су се налазиле на јужној хемисфери и биле су преплављене морем. У то време није било континената лоцираних на половима. Средином и крајем камбријума долази до трансгресије, односно, плитко море више пута надире на копно. Оваква средина била је присутна на свим тадашњим континентима, изузев Гондване, где је онда постојала планинска област.

Клима

Потпуне и сигурне закључке о клими за време камбријума није лако извести. Позната је чињеница да, у току камбријума, није било континената који су били лоцирани на половима, па се претпоставља да није било могућности за развој глацијалног процеса. Мисли се да је клима у току камбријума била топла, влажна и блага.

Развој живог света

Камбријум се најбоље може описати као време еволуционе експлозије. Почетком ове периоде, животиње развијају скелетне, тврде делове, који им служе као заштита и потпора меком телу. Своје представнике, током камбријума, имају сва кола маринских бескичмењака, изузев Bryozoa. Доминантни морски бескичмењаци са скелетом су трилобити, брахиоподи и археоцијатиди.

Фосил трилобита

У камбријумским морима потпуну доминацију имају трилобити. Трилобити су група артропода (који су сродници данашњих ракова), карактеристичног хитинског оклопа, који је попречно подељен у три дела - глава, труп и реп. Тело им је најчешће било овалног или елиптичног облика, просечне дужине 3-10 cm. Са леђне стране тело трилобита било је покривено танким хитинским оклопом. На трбушној страни хитински оклоп се налазио само на штиту главе, док је остали трбушни део био покривен танком кожном мембраном. Имали су могућност да се склупчају, како би сачували незаштићену страну. Дисање им је било шкржно. Били су раздвојених полова. Прва појава трилобита била је у доњем камбријуму, максимум развитка достигли су крајем камбријума, у ордовицијуму и силуру, а онда се редукују и потпуно гасе крајем перма.

Археоцијати

Такође, свој развитак започињу и сунђери. Најстарији представници су имали само органски скелет, изграђен од спонгијских влакана, а тек касније се појавио и неоргански скелет, који је могао бити кречњачки или силицијски. Овај процес развоја одвијао се већ у прекамбријуму, тако да су, током камбријума, већ постојали представници са силицијским скелетом. Живели су у морској води, на различитим дубинама, мада чешће у плиткој води. Били су у стању да самостално граде спрудове.

У литогенетском погледу посебно су били важни представници археоцијата, који су били главни градиоци спрудова током камбријума. То су изумрле усамљене или колонијалне животиње, пехарастог органогено-карбонатног скелета. Насељавали су плитко море и били су углавном причвршћени за подлогу.

У камбријумским морима развијају се и примитивни брахиоподи. То су усамљени, сесилни, претежно морски, билатерално симетрични организми. За морско дно били су причвршћени помоћу дршке или директно капком. Љуштура им је била карбонатна или хитинско-фосфатна.

Што се тиче флоре, у камбријумским морима развијале су се модрозелене, црвене и зелене алге.

Види још

• Камбријумска експлозија

Литература

• Amthor, J. E.; Grotzinger, John P.; Schröder, Stefan; Bowring, Samuel A.; Ramezani, Jahandar; Martin, Mark W.; Matter, Albert (2003). „Extinction of Cloudina and Namacalathus at the Precambrian-Cambrian boundary in Oman”. Geology. 31 (5): 431—434. Bibcode:2003Geo....31..431A. doi:10.1130/0091-7613(2003)031<0431:EOCANA>2.0.CO;2. 
• Collette, J. H.; Gass, K. C.; Hagadorn, J. W. (2012). „Protichnites eremita unshelled? Experimental model-based neoichnology and new evidence for a euthycarcinoid affinity for this ichnospecies”. Journal of Paleontology. 86 (3): 442—454. doi:10.1666/11-056.1. 
• Collette, J. H.; Hagadorn, J. W. (2010). „Three-dimensionally preserved arthropods from Cambrian Lagerstatten of Quebec and Wisconsin”. Journal of Paleontology. 84 (4): 646—667. doi:10.1666/09-075.1. 
• Getty, P. R.; Hagadorn, J. W. (2008). „Reinterpretation of Climactichnites Logan 1860 to include subsurface burrows, and erection of Musculopodus for resting traces of the trailmaker”. Journal of Paleontology. 82 (6): 1161—1172. doi:10.1666/08-004.1. 
• Gould, S. J.; Wonderful Life: the Burgess Shale and the Nature of Life (New York: Norton, 1989)
• Ogg, J.; June 2004, Overview of Global Boundary Stratotype Sections and Points (GSSPs) https://web.archive.org/web/20060423084018/http://www.stratigraphy.org/gssp.htm Accessed 30 April 2006.
• Owen, R. (1852). „Description of the impressions and footprints of the Protichnites from the Potsdam sandstone of Canada”. Geological Society of London Quarterly Journal. 8 (1–2): 214—225. doi:10.1144/GSL.JGS.1852.008.01-02.26. 
• Peng, S.; Babcock, L.E.; Cooper, R.A. (2012). „The Cambrian Period” (PDF). The Geologic Time Scale. 
• Schieber, J.; Bose, P. K.; Eriksson, P. G.; Banerjee, S.; Sarkar, S.; Altermann, W.; Catuneau, O. (2007). Atlas of Microbial Mat Features Preserved within the Clastic Rock Record. Elsevier. стр. 53—71. 
• Yochelson, E. L.; Fedonkin, M. A. (1993). „Paleobiology of Climactichnites, and Enigmatic Late Cambrian Fossil”. Smithsonian Contributions to Paleobiology. 74 (74): 1—74. doi:10.5479/si.00810266.74.1. 

Спољашње везе

• The Cambrian Palaeos.com (језик: енглески)
• Cambrian period on In Our Time at the BBC. (listen now)
• Biostratigraphy – includes information on Cambrian trilobite biostratigraphy
• Dr. Sam Gon's trilobite pages (contains numerous Cambrian trilobites)
• Examples of Cambrian Fossils
• Paleomap Project
• Report on the web on Amthor and others from Geology vol. 31
• Weird Life on the Mats
• Chronostratigraphy scale v.2018/08 | Cambrian

Геолошка временска скала

Супереон	Еон	Ера	Периода	Епоха	Кат	Најзначајнији догађаји	Почетак, милиони година
	Фанерозоик	Кенозоик	Квартар	Холоцен	Атлантик	Завршава се последњи период глацијације и развија се људска цивилизација. Завршава се квартарно ледено доба и почиње садашњи интерглацијал. Настаје пустиња Сахара на простору пређашњих савана, развија се пољопривреда, настају први градови. Палеолитске/неолитске (Камено доба) културе почињу да се развијају од 10 хиљадите године п.н.е, које се су заслужне за каснији настанак Бакарном (3500 год. п.н.е.) и Бронзаном добу (2500 год. п.н.е.). Током Гвозденог доба (1200 год. п.н.е.) развијају се културе у погледу сложености и техничких достигнућа. Развијају се многе праисторијске културе широм света, што је коначно довело до развоја класичне античке културе, као што је Римско царство, па културе средњег века, све до данашњих. Мало ледено доба проузроковало је кретко захлађење на северној хемисфери од 1400—1850. године. Вулкан на планини Тамбора је имао ерупцију 1815. године, што је довело до „године без Сунца“ (1816.) у Европи и Северној Америци. Количина угљен-диоксида у атмосфери порасла је са 100 ppmv, колико је било на крају последње глацијације, на 385 ppmv, колико је данас. То је, према некимa, изазвало глобално загревање и климатске промене. Пораст количине угљен-диоксида тумачи се антропогеним фактором, односно индустријском револуцијом.	0.011430 ± 0.00013
					Бореал
				Плеистоцен	Висла	Процват, а затим, и изумирање великог броја великих сисара (плеистоценска мегафауна). Одвија се еволуција и настанак савременог човека. Квартарно ледено доба наставља се глацијацијама и интерглацијацијама (праћено порастом количине угљен-диоксида у ваздуху). Последњи глацијални максимум (пре 30 000 година), последњи глацијални период (пре 18000—15000 година). Гашење људских култура из каменог доба, повећање техничке сложености у односу на претходне културе из леденог доба, поготово на Медитерану и у Европи. Супервулкан Тоба еруптирао је пре 75000 година, што је изазвало вулканску зиму која је довело људски род (Homo) на ивицу изумирања.	0.126 ± 0.005*
					Ем		0.500?
					Зала		1.806 ± 0.005*
					Холштајн		2.588 ± 0.005*
					Елстер		0.500?
					Кромер		0.500?
					Менап		0.500?
					Вал		0.500?
					Ебурон		0.500?
					Тегелен		0.500?
					Бриген		0.500?
			Неоген	Плиоцен	Занклински	Интензивирање садашњих климатских услова. Садашње ледено доба почиње пре око 2,58 милиона година. Хладна и влажна клима. Појављују се аустралопитекуси и многи савремени родови сисара и мекушаца. Појављује се Homo habilis.	3.600 ± 0.005*
					Пјачентин		5.332 ± 0.005*
					Желас		5.332 ± 0.005*
				Миоцен	Понт	Умерено хладна клима, условљена повременим леденим добима. Орогенеза на северној хемисфери. Током овог периода развијају се савремене фамилије сисара и птица. Развијају се коњи и мастодонти. Траве су опште присутне. Појављују се први човеколики мајмуни. Догађа се Кајкоуршка орогенеза којом настају Јужни Новозеландски Алпи, а која траје и данас. У Европи се успорава алпска орогенеза, али траје све до данас. Карпатском орогенезом настају Карпати у централној и источној Европи. У Грчкој и Егејском мору успорава се хеленска орогенеза, али траје све до данас. Током средњег миоцена догодило се изумирање живог света. Услед велике распрострањености шума снижава се концентрација угљен-диоксида у атмосфери са 650 ppmv на 100 ppmv.	7.246 ± 0.05*
					Панон		11.608 ± 0.05*
					Сармат		13.65 ± 0.05*
					Баден		15.97 ± 0.05*
					Карпат		20.43 ± 0.05*
					Отнанг		23.03 ± 0.05*
					Егенбург		23.03 ± 0.05*
					Егер		23.03 ± 0.05*
			Палеоген	Олигоцен	Хат	Топла клима која се постепено мења у хладну. Брза еволуција и диверзификација фауне, посебно сисара. Догађа се адаптивна радијација и распростирање савремених скривеносеменица.	28.4 ± 0.1*
					Рупел		33.9 ± 0.1*
				Еоцен	Приабон	Промена климе, прелаз ка хладној. Процват примитивних сисара (као што су редови Creodontia, Condylarthra, Uintatheria) који настављају да се развијају током целе епохе. Појављивање неколико „савремених“ фамилија сисара (нпр. примитивни китови). Појава првих трава. Поновна глацијација Антарктика и формирање његове ледене капе. Догађајем Азола отпочиње ледено доба, и хладна клима, која се јавља до данашњих дана услед распростирања и распадања морских алги које су допринеле великом смањењу угљен-диоксида у атмосфери, и то са 3800 ppmv на 650 ppmv. Крај Ларамијске и Севирске орогенезе Стеновитих планина у Северној Америци. У Европи почиње алпска орогенеза. Почиње Хеленска орогенеза у Грчкој и Егејском мору.	37.2 ± 0.1*
					Бартон		40.4 ± 0.2*
					Лутет		48.6 ± 0.2*
					Ипер		55.8 ± 0.2*
				Палеоцен	Танет	Тропска клима. Одиграва се адаптивна радијација сисара, омогућена нестајањем диносауруса. Први велики сисари (већи од медведа). Почиње Алпска орогенеза у Европи и Азији. Индијски потконтинент се судара за Азијом пре 55 милиона година, а Хималајска орогенеза почиње пре 52—48 милиона година.	58.7 ± 0.2*
					Селанд		61.7 ± 0.3*
					Дански		65.5 ± 0.3*
		Мезозоик	Креда	Горња	Мастрихт	Развијају се биљке скривеносеменице, као и нове групе инсеката. Појављују се савременије праве кошљорибе. Присутни су амонити, белемнити, рудисти, шкољке и морски јежеви. Много нових типова диносауруса (тираносаурус, титаносаурус, хадросауруси и цератопсиди) се развија на копну, као и савремени крокодили; У мору су се појавиле Mosasauria и савремене ајкуле. Примитивне птице постепено замењују птеросауре. Појављују се торбари, кљунари и плацентални сисари. Распада се Гондвана. Почетак ларамијске и севијерске орогенезе Стеновитих планина. Количина угљен-диоксида у ваздуху блиска данашњој.	70.6 ± 0.6*
					Кампан		83.5 ± 0.7*
					Сантон		85.8 ± 0.7*
					Конијак		89.3 ± 1.0*
					Турон		93.5 ± 0.8*
					Ценоман		99.6 ± 0.9*
				Доња	Алб		112.0 ± 1.0*
					Апт		125.0 ± 1.0*
					Барем		130.0 ± 1.5*
					Отрив		136.4 ± 2.0*
					Валендин		140.2 ± 3.0*
					Беријас		145.5 ± 4.0*
			Јура	Малм	Титон	Од биљака, честе су голосеменице (нарочито четинари, бенетити и цикаси) и папратњаче. Развијен велики број типова диносауруса, као што су сауроподи, карносауруси и стегосауруси. Чести су сисари, али су малих димензија. Појављују се прве птице и гуштери. Даље се развијају ихтиосауруси и плезиосауруси. У морима су најчешће шкољке, амонити и белемнити. Врло су чести и морски јежеви, заједно са морским криновима, морским звездама, сунђерима, и теребратулидним и ринхонелидним брахиоподама. Пангеа се дели на Гондвану и Лауразију. Количина угљен-диоксида у ваздуху била је 4-5 пута већа од данашње (1200-1500ppmv).	150.8 ± 4.0*
					Кимериџ		155.7 ± 4.0*
					Оксфорд		161.2 ± 4.0*
				Догер	Келовеј		164.7 ± 4.0
					Бат		167.7 ± 3.5*
					Бајес		171.6 ± 3.0*
					Ален		175.6 ± 2.0*
				Лијас	Тоарс		183.0 ± 1.5*
					Пленсбах		189.6 ± 1.5*
					Синемур		196.5 ± 1.0*
					Хетанж		199.6 ± 0.6*
			Тријас	Горњи	Ретски	Од животиња на копну доминирају архосаури као диносауруси, у океанима ихтиосауруси и нотосауруси, а у ваздуху птеросауруси. Конодонти постају мањи и све више личе на сисаре. Појављују се први сисари и крокодили. На Земљи влада Dicrodium флора. Јављају се велики представници водоземаца (Temnospondyli). У морима су одлично заступљени амонити. Појављују се савремени корали и праве кошљорибе. У Јужној Америци траје Андска орогенеза, а кимеријска у Азији. Почиње рангитотска орогенеза на Новом Зеланду. Завршава се хантер-бовенска орогенеза у Северној Аустралији, Краљичиним острвима и Новом Јужном Велсу (260-225Ма).	203.6 ± 1.5*
					Норички		216.5 ± 2.0*
					Карнијски		228.0 ± 2.0*
				Средњи	Ладински		237.0 ± 2.0*
					Анизијски		245.0 ± 1.5*
				Доњи	Олењошки		249.7 ± 1.5*
					Индски		251.0 ± 0.7*
		Палеозоик	Перм	Горњи	Татарски	Kонтиненти се спајају у суперконтинент Пангеу, формирaju се Апалачи. Крај перм-карбонске глацијације. Повећава се бројност синапсида (пеликосаурус и терапсиде), док парарептили и водоземци остају присутни. Током средњег перма су голосеменице и маховине замениле флору која је формирала угљоносне слојеве. Развијају се тврдокрилци и двокрилци. Марински живот буја на топлим плитким гребенима; бројне су фораминифере, шкољке, амоноиди, брахиоподe. Догађај Пермско-тријаског изумирања десио се пре око 251 милион година, када је изумрло око 95% живог света на Земљи укључујући све трилобите, граптолите и бластоиде. Завршава се Уралска орогенеза на граници Европе и Азије. Почиње хантер-бовенска орогенеза у Аустралији чиме настају Макдонелове планине.	253.8 ± 0.7*
Казански	260.4 ± 0.7*
Уфим	260.4 ± 0.7*
Доњи	Кунгур			265.8 ± 0.7*
	Артиншки			268.4 ± 0.7*
	Сакмар			270.6 ± 0.7*
	Аселски			268.4 ± 0.7*
Карбон	Горњи		Стефан	Дешава се нагла адаптивна радијација крилатих инсеката, од којих су поједини (Protodonata, Palaeodictyoptera) веома крупни. Појављују се први копнени водоземци, као и шуме крупних папратњача. У морима су од животиња чести гонијатити, брахиоподе, бриозое, шкољке и корали. Развијају се и фораминифере са љуштурицом. Највећи ниво кисеоника и атмосфери. Уралска орогенеза у Европи и Азији. Херцинска орогенеза се одиграва током средњег и касног доњег карбона.	303.9 ± 0.9*
			Вестфал		306.5 ± 1.0*
			Намир		306.5 ± 1.0*
	Доњи		Визеј	Велико примитивно дрвеће, први копнени четвороножци, и морске шкорпије живе угљоносне приобалне мочваре. Lobe-finned rhizodonts are dominant big fresh-water predators. У океанима, ране ајкуле су распрострањене и разнолике; echinoderms (нарочито криноиде и бластоиде) обилне. Корали, бриозое, гонијатиде и брахиоподе (Productida, Spiriferida, итд.) веома честе, али трилобити и наутилоиди опадају. Глацијација у источној Гондвани. Tuhua орогенеза на Новом Зеланду опада.	318.1 ± 1.3*
			Турнеј		306.5 ± 1.0*
Девон	Горњи		Фамен	Појављују се папратњаче (пречице, раставићи и праве папрати), као и семене папрати. Паралелно, настају инсекти. Светским океаном доминирају строфоменидне и атрипидне брахиоподе, ругозни и табулатни корали и морски љиљани. Гонијатитни амоноиди су веома бројни, а појављују се и главоношци налик на сипе. Опада бројност трилобита и риба са оклопом, док се повећава бројност кичмењака (риба) са вилицом. Појављују се рани водени представници водоземаца. "Old Red Continent" of Euramerica. Beginning of Acadian Orogeny for Anti-Atlas Mountains of North Africa, and Appalachian Mountains of North America, also the Antler, Variscan, and Tuhua Orogeny in New Zealand.	374.5 ± 2.6*
			Франски		385.3 ± 2.6*
	Средњи		Живе		391.8 ± 2.7*
			Ајфелски		397.5 ± 2.7*
	Доњи		Емски		407.0 ± 2.8*
			Прашки		411.2 ± 2.8*
			Лохковски		416.0 ± 2.8*
Силур	Горњи		Ладлоски	На копну се појављују прве васкуларне биљке (риније), стоноге и артроплеуриде. Мора насељавају остракоде и први кичмењаци са вилицом. Еуриптериде достижу гигантске размере. Табулатни и ругозни корали, брахиоподе и морски љиљани су чести у морима. Фауна трилобита и мекушаца је разноврсна, за разлику од сиромашне фауне граптолита. Почетак Каледонске орогенезе, у току које настају планине у Енглеској, Ирској, Велсу и Шкотској (Каледониди) и Скандинавских планина.	418.7 ± 2.7*
	Средњи		Венлочки		421.3 ± 2.6*
	Доњи		Ландоверски		426.2 ± 2.4*
Ордовицијум	Горњи		Ашгил	Даља диверзификација бескичмењака. Бројни су представници корала, брахиопода, шкољки, трилобита, остракода, бриозоа, бодљокожаца и граптолита. Појављују се прве копнене биљке и гљиве. Почетком периоде постојало је ледено доба.	445.6 ± 1.5*
			Карадок		468.1 ± 1.6*
	Средњи		Ландил		471.8 ± 1.6*
			Ланвирин		471.8 ± 1.6*
	Доњи		Арениг		478.6 ± 1.7*
			Тремадок		488.3 ± 1.7*
Камбријум	Горњи		Посдамијан	У морима се дешава интензивна адаптивна радијација и диверзификација организама („камбријумска експлозија"). Настаје већина савремених типова бескичмењака и тип хордата (група Conodonta). Коралне Archaeocyatha су честе па изумиру. Аномалокариде живе као џиновски предатори, већина едијакарске фауне изумире. Настаје Гондвана. Слаби Petermann орогенеза на Аустралијском континенту (пре 550-535 милиона година). Ross орогенеза на Антарктику. Adelaide Geosyncline (Delamerian Orogeny), majority of orogenic activity from 514-500 MYA. Lachlan Orogeny on Australian Continent, c. 540-440 MYA. Atmospheric Carbon Dioxide content roughly 20-35 times present-day (Holocene) levels (6000 ppmv compared to today's 385 ppmv).	496.0 ± 2.0*
	Средњи		Акадијан		513.0 ± 2.0
	Доњи		Георгијан		542.0 ± 1.0*
Прекам- бријум	Протеро- зоик	Нео- протерозоик	Едијакаријум	Из овог периода потичу добри и релативно бројни фосили првих вишећелијских животиња. Едијакарска фауна се развија у морима. Постоје фосили трагова вероватно црвоклике врсте Trichophycus pedum и слични. Први представници сунђера. Бројни су енигматични представници едијакарске фауне (попут Dickinsonia) без уочене везе са савременим представницима. Taconic Orogeny in North America. Aravalli Range orogeny in Indian Subcontinent. Beginning of Petermann Orogeny on Australian Continent. Beardmore Orogeny in Antarctica, 633-620 MYA.			630 +5/-30*
			Криогенијум	Могући период снежна грудва Земље. Фосили су још ретки. Родина почиње да се распада. Касна Рукер / Нимрод орогенеза на Антарктику се сужава.			850
			Тонијум	Rodinia supercontinent persists. Trace fossils of simple multi-celled eukaryotes. First radiation of dinoflagellate-like acritarchs. Grenville Orogeny tapers off in North America. Pan-African orogeny in Africa. Lake Ruker / Nimrod Orogeny in Antarctica, 1000 ± 150 MYA. Edmundian Orogeny (c. 920 - 850 MYA), Gascoyne Complex, Western Australia. Adelaide Geosyncline laid down on Australian Continent, beginning of Adelaide Geosyncline (Delamerian Orogeny) in that continent.			1000
		Мезо- протерозоик	Стенијум	Narrow highly metamorphic belts due to orogeny as Rodinia formed. Late Ruker / Nimrod Orogeny in Antarctica possibly begins. Musgrave Orogeny (c. 1080 MYA), Musgrave Block, Central Australia.			1200
			Ектазијум	Platform covers continue to expand. Green algae colonies in the seas. Grenville Orogeny in North America.			1400
			Калимијум	Platform covers expand. Barramundi Orogeny, MacArthur Basin, Northern Australia, and Isan Orogeny, c. 1600 MYA, Mount Isa Block, Queensland.			1600
		Палео- протерозоик	Статеријум	First complex single-celled life: protists with nuclei. Columbia is the primordial supercontinent. Kimban Orogeny in Australian Continent ends. Yapungku Orogeny on North Yilgarn craton, in Western Australia. Mangaroon Orogeny, 1680-1620 MYA, on the Gascoyne Complex in Western Australia. Kararan Orogeny (1650- MYA), Gawler Craton, South Australia.			1800
			Оросиријум	The atmosphere became oxygenic. Vredefort and Sudbury Basin asteroid impacts. Much orogeny. Penokean and Trans-Hudsonian Orogenies in North America. Early Ruker Orogeny in Antarctica, 2000 - 1700 MYA. Glenburgh Orogeny, Glenburgh Terrane, Australian Continent c. 2005 - 1920 MYA. Kimban Orogeny, Gawler craton in Australian Continent begins.			2050
			Риацијум	Bushveld Formation formed. Huronian glaciation.			2300
			Сидеријум	Oxygen Catastrophe: banded iron formations formed. Sleaford Orogeny on Australian Continent, Gawler Craton 2440-2420 MYA.			2500
	Архаик	Неоархаик	Stabilization of most modern cratons; possible mantle overturn event. Insell Orogeny, 2650 ± 150 MYA. Abitibi greenstone belt in present-day Ontario and Quebec begins to form, stablizes by 2600 MYA.				2800
		Мезоархаик	First stromatolites (probably colonial cyanobacteria). Oldest macrofossils. Humboldt Orogeny in Antarctica. Blake River Megacaldera Complex begins to form in present-day Ontario and Quebec, ends by roughly 2696 MYA.				3200
		Палеоархаик	Из овог периода потичу најстарији потврђени микрофосили и прве познате бактерије које производе кисеоник. Можда су се у овом периоду формирали најстарији кратони на земљи (попут Канадског штита и кратона Пилбара). Рејнерова орогенеза на Антарктику.				3600
		Еоархаик	Јављају се први могући микрофосили једноставних једноћелијских облика живота (вероватно бактерије и можда археје).				3800
	Хадајк	Доњи имбријум	Ова ера се преклапа са крајем „позног јаког бомбардовања” (лунарне катаклизме) унутрашњих планета сунчевог система.				c.3850
		Нектаријум	Ова ера је добила назив према лунарној геолошкој временској скали када су настали Нектаријски басен и остали највећи месечеви басени услед догађаја великих удара.				c.3920
		Басенска група	Настала најстарија позната стена (4.030 Ma). Први облици живота и само-размножавајућих РНК молекула су могли настати на Земљи око 4.000 Ma током овe ере. Напијер орогенеза на Антарктику, пре око 4.000 ± 200 милиона година.				c.4150
		Криптик.	Најстарији познати минерал је Циркон, 4.406±8 Ma. Формирање Месеца (4.533 Ma), претпоставља се услед великог удара. Формирање Земље (4.567,17 до 4.570 Ma)				c.4570

Напомене