Британска радиодифузна корпорација
ТипСтатуторна корпорација са краљевском повељом
ИндустријаМас-медији
ПретходникБританска радиодифузна корпорација
ОснивачВлада Уједињеног Краљевства
Џон Рит, први генерални директор
СедиштеРадиодифузна установа, Лондон, Уједињено Краљевство
Подручјанационално, међународно
Кључни људи
Производ(и)
Услуге
ПриходРаст £4,943 милијарди (2020)[1]
ЗарадаПад £−122 милиона (2020)[1]
Нето зарадаПад £−119 милиона (2020)[1]
АктиваРаст £1,993 милијарди (2020)[1]
ВласникЈавно власништво[2]
Запослених22.749 (2020)[1]
ФилијалаБи-Би-Си студији
Би-Би-Си спорт
Би-Би-Си музика
Би-Би-Си њуз
Вебсајтwww.bbc.com,%20www.bbc.co.uk

Британска радиодифузна корпорација (енгл. British Broadcasting Corporation), познатија под акронимом BBC или Би-Би-Си (енгл. BBC), британска је корпорација за емитовање радијског и телевизијског програма у свету. Са седиштем у Радиодифузној кући у Лондону, ово је најстарија национална радиодифузна станица на свету и највећа радиодифузна станица на свету по броју запослених, укупно запошљавајући преко 22.000 запослених, од којих је више од 19.000 у радиодифузији јавног сектора.[3][4][1][5][6][7] Укупан број Би-Би-Сијеовог особља износи 35.402, укључујући особе запосене хонорарно, флексибилно и фиксно на одређено време.[8] BBC је прва јавна, национална телевизија. Основана је под називом British Broadcasting Company („Британска радиодифузна компанија“), да би 1927. године, по пријему краљевског одобрења (енгл. Royal Charter), била преименована у British Broadcasting Corporation („Британска радиодифузна корпорација“) и тиме постала јавна телевизија коју финансирају грађани. BBC производи и емитује програм широм света на телевизији, радију и интернету. Главна мисија BBC-ја је: „Информисати, образовати и забавити гледаоце”. Део BBC-ја, „BBC светски сервис” је дуго година емитовао радио и интернет програме на српском језику. Због недостатка финансијских средстава, Влада Уједињеног Краљевства је у јануару 2011. године одлучила да укине програме на српском језику и још четири језика.

Би-Би-Си је основан на основу Краљевске повеље[9] и делује према споразуму са државним секретаром за дигитал, културу, медије и спорт.[10] Његов рад се финансира углавном годишњом накнадом за телевизијску лиценцу[11] која се наплаћује свим британским домаћинствима, компанијама и организацијама које користе било коју врсту опреме за пријем или снимање телевизијских емисија уживо и накнадно приказивање помоћу иПлајера.[12] Накнаду утврђује британска влада у сагласности са парламентом,[13] и користи се за финансирање Би-Ви-Сијевог радија, ТВ и онлајн услуга које покривају нације и регионе Велике Британије. Од 1. априла 2014. године, тим путем се финансира и Би-Би-Си светски сервис (покренут 1932. године као Би-Би-Си империјални сервис), који емитује програм на 28 језика и пружа свеобухватне ТВ, радио и мрежне услуге на арапском и перзијском језику.

Отприлике четвртина прихода компаније долази од његове комерцијалне подружнице Би-Би-Си студији (раније Би-Би-Си широм света), која продаје програме и услуге Би-Би-Сија на међународном нивоу, а такође дистрибуира њихове међународне 24-часовне сервисе вести на енглеском језику Би-Би-Си ворлд њуз, и са BBC.com, што обезбеђује Би-Би-Ци Глобал Њуз Лтд. Године 2009, компанији је додељена Краљичина награда за предузетиштво као признање за њена међународна достигнућа.[14]

Од свог почетка, преко периода Другог светског рата (где су њихова емитовања помогла да се уједини нација), до популаризације телевизије у послератно доба након Другог светског рата и Интернета крајем 20. и почетком 21. века, Би-Би-Ци је играо истакнуту улогу у британском животу и култури.[15] Ово предузеће је колоквијално познато и као The Beeb, Auntie или комбинација оба (као Auntie Beeb).[16][17]

РеференцеУреди

  1. ^ а б в г д ђ „BBC Annual Report and Accounts 2019/20” (PDF). BBC Annual Report and Accounts 2019/20. BBC. септембар 2020. стр. 61. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 16. 12. 2020. Приступљено 14. 3. 2021. 
  2. ^ „BBC – BBC Charter and Agreement – About the BBC”. www.bbc.co.uk. Архивирано из оригинала на датум 1. 4. 2019. Приступљено 1. 4. 2019. 
  3. ^ „BBC History – The BBC takes to the Airwaves”. BBC News. Архивирано из оригинала на датум 6. 3. 2007. Приступљено 19. 7. 2007. 
  4. ^ „BBC: World's largest broadcaster & Most trusted media brand”. Media Newsline. 13. 8. 2009. Архивирано из оригинала на датум 5. 10. 2010. Приступљено 23. 9. 2010. 
  5. ^ „Digital licence”. Prospect. Архивирано из оригинала на датум 7. 11. 2011. Приступљено 23. 9. 2010. 
  6. ^ „About the BBC – What is the BBC”. BBC Online. Архивирано из оригинала на датум 16. 1. 2010. Приступљено 23. 9. 2010. 
  7. ^ „BBC Annual report 2013/14” (PDF). BBC. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 11. 1. 2015. Приступљено 1. 1. 2015. 
  8. ^ Hacker, James (4. 2. 2014). „Freedom of Information Request-RFI20150047” (PDF). British Broadcasting Corporation. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 24. 11. 2015. 
  9. ^ Andrews, Leighton (2005). Harris, Phil; Fleisher, Craig S., ур. „A UK Case: Lobbying for a new BBC Charter”. The handbook of public affairs. SAGE. стр. 247—48. ISBN 978-0-7619-4393-8. 
  10. ^ „BBC – Governance – Annual Report 2013/14”. bbc.co.uk. Архивирано из оригинала на датум 5. 7. 2019. Приступљено 20. 12. 2019. 
  11. ^ „BBC Annual Report & Accounts 2008/9: FINANCIAL PERFORMANCE”. Архивирано из оригинала на датум 10. 2. 2010. Приступљено 12. 2. 2010. 
  12. ^ „TV Licensing: Legislation and policy. Архивирано из оригинала на датум 29. 1. 2010. Приступљено 12. 2. 2010. 
  13. ^ „BBC Press Office: TV Licence Fee: facts & figures”. Архивирано из оригинала на датум 7. 9. 2010. Приступљено 12. 2. 2010. 
  14. ^ Shearman, Sarah (21. 4. 2009). „BBC Worldwide wins Queen's Enterprise award”. MediaWeek. Архивирано из оригинала на датум 4. 3. 2016. Приступљено 27. 6. 2019. 
  15. ^ „The importance of the BBC”. Parliament.uk. Архивирано из оригинала на датум 26. 6. 2019. Приступљено 26. 6. 2019. »Government recognises the enormous contribution that the BBC has made to British life and culture, both at home and abroad.« 
  16. ^ „Jack Jackson: Rhythm And Radio Fun Remembered”. BBC. Архивирано из оригинала на датум 26. 6. 2019. Приступљено 26. 6. 2019. 
  17. ^ „Top of the Pops 2 – Top 5”. BBC. Архивирано из оригинала на датум 26. 6. 2019. Приступљено 26. 6. 2019. 

ЛитератураУреди

  • Baade, Christina L. Victory through Harmony: The BBC and Popular Music in World War II (Oxford University Press, 2012).
  • Briggs, Asa. – The BBC – the First Fifty Years – Condensed version of the five-volume history by the same author. – Oxford University Press, 1985. ISBN 0-19-212971-6
  • Coulton, Barbara. – Louis MacNeice in the BBC – Writer and producer from 1941 to 1961 in the Features Department of BBC radio. – Faber & Faber, 1980. ISBN 0-571-11537-3
  • Gilder, Eric. – Mass Media Moments in the United Kingdom, the USSR and the USA (2003). – Historical background relating to the British Broadcasting Company, Ltd, its founding companies; their transatlantic connections; General Post Office licensing system; commercial competitors from Europe before the Second World War and offshore during the 1960s. online
  • Hajkowski, Thomas. The BBC and National Identity in Britain, 1922–53 (Manchester University Press, 2010), 252 pages; explores ideas of Britishness conveyed in BBC radio programmes, including notions of the empire and monarchy as symbols of unity; also considers regional broadcasting in Scotland, Wales, and Northern Ireland.
  • Hendy, David. Life on air: a history of Radio Four (Oxford University Press, 2007) covers 1967 to 1997.
  • James, A. Lloyd. The Broadcast Word. (Kegan Paul, 1935),
  • Mills, Brett. "'Shoved Online': BBC Three, British Television and the Marginalisation of Young Adult Audiences." in Media, Margins and Popular Culture (Palgrave Macmillan UK, 2015) pp. 219–231.
  • Parker, Derek. – Radio: the Great Years – History of BBC radio programmes from the beginning until the date of publication. Newton Abbot: David & Charles, 1977. ISBN 0-7153-7430-3
  • Potter, Simon J. Broadcasting Empire: The BBC and the British World, 1922–1970 (2012) doi:10.1093/acprof:oso/9780199568963.001.0001 online
  • Smart, Billy. "The BBC Television Audience Research Reports, 1957–1979: Recorded Opinions and Invisible Expectations." Historical Journal of Film, Radio and Television 34#3 (2014): 452–462.
  • Spangenberg, Jochen. – The BBC in Transition. Reasons, Results and Consequences – Encompassing account of the BBC and influencing external factors until 1996. – Deutscher Universitaetsverlag. 1997. ISBN 3-8244-4227-2
  • West, W. J. – Truth Betrayed a critical assessment of the BBC, London, 1987, ISBN 0-7156-2182-3
  • Wilson, H. H. – Pressure Group – History of the political fight to introduce commercial television into the United Kingdom. – Rutgers University Press, 1961.
  • Wyver, John. – The Moving Image: An International History of Film, Television & RadioBasil Blackwell Ltd in Association with the British Film Institute, 1989. ISBN 0-631-15529-5
  • About the BBC на сајту BBC Online
– Copies of all of the BBC's annual reports since the millennium.
  • Milne, Alasdair. – The Memoirs of a British Broadcaster – History of the Zircon spy satellite affair, written by a former Director-General of the BBC. A series of BBC radio programmes called "The Secret Society" led to a raid by police in both England and Scotland to seize documents as part of a government censorship campaign. – Coronet, 1989. ISBN 0-340-49750-5
  • BBC Four - London Calling: Cold War Letters (на језику: енглески). BBC. 2019. 
  • Schädlich, Susanne 1965- (2017). "Briefe ohne Unterschrift" : wie eine BBC-Sendung die DDR herausforderte (1. Auflage изд.). München. ISBN 978-3-8135-0749-2. OCLC 982125900. 
  • Brown, Ron "Steam radio comes up to date", New Scientist 2 November 1972, p. 264

Спољашње везеУреди