Јура

**Поједностављена геолошка табела**
ЕРА	ПЕРИОД
Кенозоик	Квартар
	Неоген
	Палеоген
Мезозоик	Креда
	Јура
	Тријас
Палеозоик	Перм
	Карбон
	Девон
	Силур
	Ордовицијум
	Камбријум

Јура је геолошка периода мезозоика, која је трајала од 206 до пре 144 милиона година, односно од краја тријаса до почетка креде. У доба јуре почеле су да се стварају континенталне масе какве ми данас познајемо.^[1]^[2] Развијао се живот у мору, а на копну су почеле да расту папрати, маховине и зимзелене биљке. Јура је позната и као доба које је погодовало изузетном развоју диносауруса.

Прелаз Тријас-Јура обележен је масовним изумирањем врста.

ПоделаУреди

Већина геолога у свету данас признаје и примењује поделу јуре на три епохе:

Ранији називи епоха у јури су: црна јура (Лијас), мрка јура (Догер) и бела јура (Малм).

Званична подела према ICS:^[3]

Јура
Периода	Епоха	Век	Почетак (Ma)	Крај (Ma)
Јура
	Горња јура	Титониј	150,8 ± 4,0	145,5 ± 4,0
		Кимериџиј	155,7 ± 4,0	150,8 ± 4,0
		Оксфордиј	161,2 ± 4,0	155,7 ± 4,0
	Средња јура	Келовиј	164,7 ± 4,0	161,2 ± 4,0
		Батиј	167,7 ± 3,5	164,7 ± 4,0
		Бајесиј	171,6 ± 3,0	167,7 ± 3,5
		Алениј	175,6 ± 2,0	171,6 ± 3,0
	Доња јура	Тоарсиј	183,0 ± 1,5	175,6 ± 2,0
		Пленсбахиј	189,6 ± 1,5	183,0 ± 1,5
		Синемуриј	196,5 ± 1,0	189,6 ± 1,5
		Хетанжиј	199,6 ± 0,6	196,5 ± 1,0

ПалеогеографијаУреди

Током јуре океани су били много пространији него у тријасу. Ниво јурских океана се подигао и поплављени су велики делови континента. Плитка епиконтинентална мора излила су се из Тестиса и прото Атлантика и раширила се по Европи. За време доње јуре, суперконтинент Пангеа се раздвојио на Северну Америку, Еуразију и Годнвану. Међутим, рани Атлантски и Тетис океани били су релативно уски. У касној јури се јужни континент Гондвана почео распадати те како се Тетис затворио, тако је настао басен Неотетис. Клима је била топла без доказа о глацијацији. Исто као и у тријасу, изгледа да није било копна на половима, исто као ни великих поларних капа. Постоји богатство геолошких података о јури у Европи, где се морски талози могу пронаћи дуж обала. Плитко море (епиконтинентално море) је било смештено у данашњим равницама САД и Канаде. Већина јурских наслага у САД су континенталне. Важне јурске наслаге постоје у Русији, Индији, Јужној Америци, Јапану, Аустралазији и Великој Британији.

ФаунаУреди

Водене и морске животињеУреди

У топлим тропским морима дошло је до праве експанзије фитопланктона. Ту спадају динофлагелати, коколитофориди и велика група једноћелијских алги. У новим врстама и фамилијама процват доживљавају и фораминифере и амебе, први пут од перма.^[4] Такође, шкољке, пужеви и брахиоподни љускари постају честа појава у морима. За време јуре, „највиши“ облици живота у морима су биле рибе и морски рептили. У ове друге су спадали ихтиосаури, плезиосаури и морски крокодили из породица Teleosauridae и Metriorhynchidae.

У свету бескичмењака, појавило се неколико нових група:

планктонска фораминифера и калпионелиди, који су од велике важности за стратиграфију;
рудисти, гребенска варијанта шкољке;
белемнити - род Balemnites и Megateuthis; и
брахиоподе из група terebratulida и rinchonelida

Амонити (ољуштурени главоношци) били су посебно распрострањени и формирали 62 биозоне. Најзначајнији родови: Psiloceras, Arietites, Hidroceras, Pleydelia, Garantiana, Parkinsonia, Macrocephalites, Perisphinetes, Aspidoceras, Ataxioceras и др.

Остаци ових организама, заједно са другим безбројним микроорганизмима тонули су на дно кад угину и затим се претварали у наслаге нафте, које данас има у Северном мору и уз источну обалу Мексика.

Копнене животињеУреди

Крупни диносаури су били доминантни током јурске периоде. На копну су велики архозаури остали доминантни међу гмизавцима. Јура је била златно доба за сауроподе - Camarasaurus, Diplodocus, Brachiosaurus, и многе остале који су се појавили касније током ове периоде. Ти биљоједи су били огромне тежине и представљали су огромно оптерећење за вегетацију. Број тих биљоједа су држали под контролом разни диносаури месождери (тероподи), од малих и лаких целопфизида, компсогнатида и орнитолестида, до крупних (од неколико стотина килограма до неколико тона) дилофосаурида, кератосаура, торвосауроида, и алосаурида. Неки од мањих месождера су добили перје и полетели као што су археорнити или праптице.

У слојевима горње јуре први пут се јављају птице које имају особине гмизаваца и птица - Arhepteryx.

Види јошУреди

РеференцеУреди

^ Vennari et al. 2014, стр. 374–385.
^ Jaramillo 2014.
^ „International Stratigraphic Chart v2018/08”. International Commission on Stratigraphy. Приступљено 28. 3. 2018.
^ Доба Јуре

ЛитератураУреди

Д. Рабреновић, С. Кнежевић, Љ. Рундић, „Историјска геологија“, Београд. 1996. ISBN 978-86-81019-17-7..
Arkell, W.J. (1956). Jurassic Geology of the World. Edinburgh: Oliver & Boyd.
Behrensmeyer, A.K.; Damuth, J.D.; DiMichele, W.A.; Potts, R.; Sues, H.D.; Wing, S.L., ур. (1992). Terrestrial Ecosystems through Time: the Evolutionary Paleoecology of Terrestrial Plants and Animals. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-04154-4.
Brongniart, Alexandre (1829). Tableau des terrains qui composent l'écorce du globe ou essai sur la structure de la partie connue de la terre [Description of the Terrains that Constitute the Crust of the Earth or Essay on the Structure of the Known Lands of the Earth] (на језику: French). Strasbourg — преко Gallica.

Feduccia, A. (1996). The Origin and Evolution of Birds. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0-300-06460-5.
Gannon, Megan (31. 10. 2012). „Jurassic turtle graveyard found in China”. cbsnews.com. Приступљено 10. 10. 2019.
Haines, Tim (2000). Walking with Dinosaurs: A Natural History . New York: Dorling Kindersley. ISBN 978-0-7894-5187-3.
Hallam, A. (1986). „The Pliensbachian and Tithonian extinction events”. Nature. 319 (6056): 765—768. Bibcode:1986Natur.319..765H. doi:10.1038/319765a0.
Hölder, H. (1964). Jura – Handbuch der stratigraphischen Geologie (на језику: German). IV. Stuttgart: Enke-Verlag.
Jacobs, Louis, L. (1997). „African Dinosaurs”. Ур.: Currie, Phillip J.; Padian, Kevin. Encyclopedia of Dinosaurs. Academic Press.
Jaramillo, Jessica (март—април 2014). „Entrevista al Dr. Víctor Alberto Ramos, Premio México Ciencia y Tecnología 2013” (на језику: Spanish). св. 17 бр. 66. »Si logramos publicar esos nuevos resultados, sería el primer paso para cambiar formalmente la edad del Jurásico-Cretácico. A partir de ahí, la Unión Internacional de la Ciencias Geológicas y la Comisión Internacional de Estratigrafía certificaría o no, depende de los resultados, ese cambio.«
Kazlev, M. Alan (2002). „Palaeos Mesozoic: Jurassic: The Jurassic Period”. Palaeos. Архивирано из оригинала на датум 5. 1. 2006. Приступљено 8. 1. 2006.
Pieńkowski, G.; Schudack, M.E.; Bosák, P.; Enay, R.; Feldman-Olszewska, A.; Golonka, J.; Gutowski, J.; et al. (2008). „Jurassic”. Ур.: McCann, T. The Geology of Central Europe. Mesozoic and Cenozoic. London: Geological Society.
Rollier, L. (1903). „Das Schweizerische Juragebirge”. Sonderabdruck aus dem Geographischen Lexikon der Schweiz (на језику: German). Attinger, Neuenburg: von Gebr.
Monroe, James S.; Wicander, Reed (1997). The Changing Earth: Exploring Geology and Evolution (2nd изд.). Belmont: West Publishing Company. ISBN 978-0-314-09577-0.
Motani, R. (2000). „Rulers of the Jurassic Seas”. Scientific American. св. 283 бр. 6. doi:10.1038/scientificamerican1200-52.
Robert L. Carroll (1988.) "Vertebrate Paleontology and Evolution." W. H. Freeman and Company, New York, ISBN 978-0-7167-1822-2. стр. 1-698.
Scotese, Christopher R. (2003). „Pangea Begins to Rift Apart”. scotese.com. Приступљено 10. 10. 2019.
Stanley, S.M.; Hardie, L.A. (1998). „Secular oscillations in the carbonate mineralogy of reef-building and sediment-producing organisms driven by tectonically forced shifts in seawater chemistry”. Palaeogeography, Palaeoclimatology, Palaeoecology. 144 (1–2): 3—19. Bibcode:1998PPP...144....3S. doi:10.1016/s0031-0182(98)00109-6.
Taylor, P.D.; Wilson, M.A. (2003). „Palaeoecology and evolution of marine hard substrate communities” (PDF). Earth-Science Reviews. 62 (1): 1—103. Bibcode:2003ESRv...62....1T. doi:10.1016/s0012-8252(02)00131-9. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 25. 3. 2009.
Vennari, Verónica V.; Lescano, Marina; Naipauer, Maximiliano; Aguirre-Urreta, Beatriz; Concheyro, Andrea; Schaltegger, Urs; Armstrong, Richard; Pimentel, Marcio; Ramos, Victor A. (2014). „New constraints on the Jurassic–Cretaceous boundary in the High Andes using high-precision U–Pb data”. Gondwana Research. 26 (1): 374—385. Bibcode:2014GondR..26..374V. doi:10.1016/j.gr.2013.07.005.
Vinn, O.; ten Hove, H.A.; Mutvei, H. (2008). „On the tube ultrastructure and origin of calcification in sabellids (Annelida, Polychaeta)”. Palaeontology. 51 (2): 295—301. doi:10.1111/j.1475-4983.2008.00763.x.
Vinn, O.; Mutvei, H. (2009). „Calcareous tubeworms of the Phanerozoic” (PDF). Estonian Journal of Earth Sciences. 58 (4). doi:10.3176/earth.2009.4.07. Gale A216178929.
von Humboldt, Alexander (1799). Ueber die unterirdischen Gasarten und die Mittel, ihren Nachteil zu vermindern, ein Beitrag zur Physik der praktischen Bergbaukunde [On the types of subterranean gases and means of minimizing their harm, a contribution to the physics of practical mining] (на језику: German). Braunschweig: Vieweg.
von Humboldt, Alexander (1858). Kosmos (на језику: German). 4. Stuttgart: Cotta. стр. 632 — преко HathiTrust.
Wings, Oliver; Rabi, Márton; Schneider, Jörg W.; Schwermann, Leonie; Sun, Ge; Zhou, Chang-Fu; Joyce, Walter G. (2012). „An enormous Jurassic turtle bone bed from the Turpan Basin of Xinjiang, China”. Naturwissenschaften. 114 (11): 925—935. Bibcode:2012NW.....99..925W. PMID 23086389. doi:10.1007/s00114-012-0974-5.
Witton, Mark P.; Martill, David M.; Loveridge, Robert F. (2010). „Clipping the Wings of Giant Pterosaurs: Comments on Wingspan Estimations and Diversity”. Acta Geoscientica Sinica. 31 (Supp 1): 79—81.
Witton, Mark P. (23. 6. 2016). „Why the giant azhdarchid Arambourgiania philadelphiae needs a fanclub”. markwitton-com.blogspot.com.
Mader, Sylvia (2004). Biology (eighth изд.).
Ogg, Jim (јун 2004). Overview of Global Boundary Stratotype Sections and Points (GSSP's). International Commission on Stratigraphy. стр. 17.
Stanley, S.M.; Hardie, L.A. (1999). „Hypercalcification; paleontology links plate tectonics and geochemistry to sedimentology”. GSA Today. 9: 1—7.

Спољашње везеУреди

Ера:	Мезозоик
Периоде:	Тријас	Јура	Креда

[FOOTNOTEVennariLescanoNaipauerAguirre-Urreta2014374–385-1] Vennari et al. 2014, стр. 374–385.

[FOOTNOTEJaramillo2014-2] Jaramillo 2014.

[3] „International Stratigraphic Chart v2018/08”. International Commission on Stratigraphy. Приступљено 28. 3. 2018.

[4] Доба Јуре

[1]

[2]

[3]

[4]