Палеоген и неоген по старој класификацији имају заједнички назив терцијар. Иако терцијар више није признат као формални стратиграфски појам, употреба речи терцијар је и даље широко распрострањена у научној литератури и користи се у неформалној употреби.[1] Палеоген је најзначајнији по томе што су се сисари из релативно малих, једноставних облика диверзификовали у велику групу разноликих животиња, након масовног изумирања креда−палеоген који је окончао претходну периоду креду.[2] Период палеогена карактерише још увек мали број савремених организама чији се проценат креће од 5% у палеоцену до 20% у олигоцену. Палеоген је доба Нумулита, када протозое, ситни организми нарастају у крупне организме који достижу пречник и до 15 цм. У палеогену копно настањују нижи сисари месождери. Започињу главне фазе Алпске орогенезе, а крајем палеогена образују се главни венци Алпа, Динарида, Карпатско-Балканских планина. Палеоген је подељен на три епохе: палеоцен, еоцен и олигоцен.
Палеоген се обично дели на три епохе: палеоцен, еоцен и олигоцен. Епохе се даље деле на векове.
Палеоген
| Периода
|
Епоха
|
Век
|
Почетак (Ma)
|
Крај (Ma)
|
|---|
| Палеоген
|
| Олигоцен |
Хатиј |
27,82
|
23,03
|
| Рупелиј |
33,9
|
27,82
|
| Еоцен |
Приабониј |
37,71
|
33,9
|
| Бартониј |
41,2
|
37,71
|
| Лутетиј |
47,8
|
41,2
|
| Ипресиј |
56,0
|
47,8
|
| Палеоцен |
Танетиј |
59,2
|
56
|
| Селандиј |
61,6
|
59,2
|
| Даниј |
66,0
|
61,6
|
- ^ „GeoWhen Database – What Happened to the Tertiary?”. www.stratigraphy.org.
- ^ Meredith, R. W.; Janecka, J. E.; Gatesy, J.; Ryder, O. A.; Fisher, C. A.; Teeling, E. C.; Goodbla, A.; Eizirik, E.; Simao, T. L. L.; Stadler, T.; Rabosky, D. L.; Honeycutt, R. L.; Flynn, J. J.; Ingram, C. M.; Steiner, C.; Williams, T. L.; Robinson, T. J.; Burk-Herrick, A.; Westerman, M.; Ayoub, N. A.; Springer, M. S.; Murphy, W. J. (28. 10. 2011). „Impacts of the Cretaceous Terrestrial Revolution and KPg Extinction on Mammal Diversification”. Science. 334 (6055): 521—524. doi:10.1126/science.1211028.
Спољашње везеУреди
