Википедија

Ракови

Najveći zglavkari
Рак преусмерава овде. За друга значења погледајте страницу Рак (вишезначна одредница).
Не поистовећивати са Љускавци или Љускаши.

Ракови или љускари (Crustacea) су зглавкари за које је карактеристично да имају два пара антена, двогране екстремитете, да дишу на шкрге и да су, са малим изузецима, водене животиње.[1] Овај подтип зглавкара[2] обухвата око 30 000 врста најчешће добро покретних животиња које воде слободан начин живота, са само неколико врста које су сесилне и ретким паразитским врстама.

Ракови
Временски распон: 511–0 Ma
Камбрија — данас
A segmented animal is seen from the side. It has a long antennae and small black eyes; one pair of legs is much more robust than the others; the body is slightly arched and each segment carries a pair of appendages. The whole animal is translucent or a pale brown colour.
Abludomelita obtusata
јастог
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Arthropoda
Кладус: Pancrustacea
Подтип: Crustacea
Brünnich, 1772
класе и поткласе

Спољашња анатомија

уреди

Тело им је хетерономно сегментисано и најчешће подељено на два региона:

  • главеногрудни (cephalotorax), настао срастањем 6 главених и различитог броја, зависно од врсте ракова, грудних сегмената и
  • трбушни (abdomen), који се састоји од различитог броја сегмената.

На глави се налазе:

1. пар су антене 1 које најчешће примају хемијске дражи:
2. пар су антене 2 које могу да имају различите улоге: тактилних чулних органа, пливање, придржавање женке приликом парења и др.
3. пар су мандибуле као пар јаких хитинских и назубљених плоча којима се дроби храна;
4. два пара максила, нежни, листолики екстремитети који додатно ситне храну.

Број грудних екстремитета је усаглашен са бројем сегмената који граде овај регион:

1. један од прва три пара су виличне ноге (максилопеде) којима се храна придржава и помера ка усном отвору;
2. остали грудни екстремитети служе за кретање и називају се переиподе. Оне могу код појединих представника, какви су десетоноги (декаподни) ракови, да буду јако снажне и у облику клешта којима се плен хвата и дроби.

Трбушни екстремитети се називају плеоподе и присутни су само код виших ракова. Најчешће имају улогу у кретању, пливању, а могу служити и за ношење јаја, код женки, или као копулаторни органи мужјака.

Спољашњи скелет је добро развијен и изграђен од кутикуле коју излучује једнослојни епидермис. На спојевима сегмената и чланака ногу кутикула је танка што омогућава добру покретљивост тих делова.

Унутрашња анатомија

уреди

Цревни систем је састоји од:

Крвни систем је отворен, крв циркулише кроз:

У крви се налазе респираторни пигменти:

Ракови дишу:

  • помоћу шкрга, они који живе у води, које могу бити у виду листића (простији ракови) или у виду великог броја нити накачених на једну централну осовину;
  • код сувоземних врста образују се шкржне коморе које функционишу као плућа;
  • сићушне, водене врсте могу респирацију да обављају целом површином тела.

Излучивање се обавља једним јединим паром измењених метанефридија који се излива у основи максила или антена па се према томе називају максиларне или антеналне жлезде.

Нервни систем је лествичастог типа при чему код појединих врста може да дође до стапања ганглија.

Ракови имају одвојене полове са израженим полним диморфизмом, а хермафродити су ретки. Код највећег броја врсте развиће се одвија метамотфозом при чему долази до пресвлачења, одбацивања старе кутикуле, која постаје мала, тесна и образовања нове.

Класификација

уреди

Класа ракова дели се на поткласе:

По једној застарелој подели делили су се у две групе:

  • нижи ракови (Entomostraca) и
  • виши ракови (Malacostraca).

Заједничко је обележје виших ракова једнак број сегмената.

Такозвани нижи ракови, су подељени у :

Подред ракова се дели на:

Родови

уреди