Водена бува

(преусмерено са Daphnia)

Дафнија (лат. Daphnia) је род малих планктонских ракова дужине 0.2-5 mm. Дафније су чланови реда Cladocera и представљају једне од неколико мањих водених зглавкара. Свој други назив Водене Буве добиле су по поскочном стилу пливања који подсећа на кретање бува. Оне живе у различитим воденим окружењима у распону од киселих мочвара до слатководних језера, бара, потока и река.

Водена бува
Daphnia pulex
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Arthropoda
Подтип: Crustacea
Класа: Branchiopoda
Ред: Cladocera
Породица: Daphniidae
Род: Daphnia
Müller, 1785
Подродови
Диверзитет
> 200 врста
Синоними [1]
  • Cephaloxus Sars, 1861
  • Dactylura Brady, 1898
  • Daphniopsis Sars, 1903
  • Hyalodaphnia Schoedler, 1866
  • Leiodaphnia Dybowski & Grochowski, 1895
Водена бува

Две најбројније врсте дафнија су: Daphnia pulex (мале и најчешће) и Daphnia magna (велике). Често се повезују са родом Moina у реду Cladocera, који је у породици Mionidae уместо Dafnidae и која је много мања од Daphnia pulex.

Изглед и особине

уреди

Тело дафнија је обично 1-5 милиметара дугачко, и подељено је на сегменте иако ова подела није видљива. Глава је спојена, и обично сагнута према телу са видљивим урезом који их раздваја. У већини врста, остатак тела је покривен карапаксом са трбушним јазом у коме се налази пет или шест пари ногу. Главне карактеристике су им спојене очи, друга антена и пар абдоминалних сета. У многим врстама омотач је провидан и као резултат праве одличне теме за микроскопирање јер се може видети куцање срца. Срце је на врху леђа, одмах иза главе и просечан пулс је приближно 180 бпм под нормалним условима.

Екологија и понашање

уреди

Дафније улажу у рану репродукцију и због тога имају кратак животни век. Поједини животни век дафнија зависи од фактора као што су температура и обиље предатора али може да буде око 13-14 месеци у неким хладним језерима без риба. У типичним условима животни циклус је много краћи обично не прелази 5-6 месеци.

Дафније су обично филтратске хранилице конзумирају углавном једноћелијске алге и разне врсте органског наноса, укључујући протисте и бактерије. Премлаћиванњем ногу производе константно струјење кроз карапаксу што доноси такав материјал у дигестивни тракт. Збијене честице хране се затим формирају у болус који пролази кроз дигестивни тракт затим је навођен кроз анални отвор који се налази на вентралној површини терминалног додатка. Други и трећи пар ногу се користи у филтеру храњења организма, осигуравајући да велике честице које не могу да се упију остану ван организма. А остали парови ногу праве ток воде који улази у организам.

Пливање је омогућено другим паром антена које су по величини веће од првог пара. Рад другог пара антена је одговоран за то што не могу да скоче.

Животни циклус

уреди

Већина врста дафнија имају животни циклус базиран “цикличном партеногенезом” наизменичном асексуалном и сексуалном репродукцијом.

 
Дафније заробљене у капљицама воде током токсиколошког теста.

Референце

уреди
  1. ^ Kotov, A.; Forró, L.; Korovchinsky, N. M.; Petrusek, A. (2. 3. 2012). „Crustacea-Cladocera checkList” (PDF). World checklist of freshwater Cladocera species. Belgian Biodiversity Platform. Приступљено 29. 10. 2012. 

Спољашње везе

уреди