Мужјак или мушки пол () је физиолошки пол који производи сперматозоиде. Сваки мушки гамет, или сперматозоид, се може спојити са женским гаметом, или јајном ћелијом, у процесу оплођења.[1][2][3] Мужјаци не могу започети полно размножавање без приступа барем једне јајне ћелије, док се поједини организми могу размножавати и полним и бесполним путем. Већина мужјака сисара, укључујући мужјаке човјека, имају Y хромозом, који кодира производњу веће количине тестостерона за развој мушких полних органа.

Симбол римског бога Марса се често употреблљава за представљање мушког пола.

Немају све врсте једнако одређивање пола. Код већине животиња, укључујући и људе, пол је одређен генетички, али код неких врста може бити одређен друштвеним, еколошким и другим факторима. Тако, напримјер, Cymothoa exigua мијењају пол зависно од броја женки присутних у околини.[4]

ПрегледУреди

Постојање два пола је изгледа настало независно у различитим линијама развоја (погледати Конвергентна еволуција). Понављање обрасца је полно размножавање код изогамних организама са два или више типа полних ћелија идентичног облика и понашања (али на различитом молекуларном нивоу). Код анизогамних врста са гаметима мушког и женског облика долази до оогамије врста у којој је женски гамет много већи од мушког и он нема способност кретања. Постоје добри разлози који кажу је овај образац настао због физичких ограничења, усмјерен таквим механизмима у којима су за полно размножавање потребна два неједнака гамета.[5]

У складу са тим, пол се операционализује широм дате врсте по типу производње полних ћелија (нпр. сперматозоида и јајних ћелија) и разлике између мужјака и женки у једној лози нису увијек предиктивне за разлике у другом.

Полни диморфизам мужјак/женка између организама или органа за размножавање различитог пола није ограничен само на животиње; мушке гамете производе хитридиомикоте, силикатне алге и копнене биљке, између осталог. Код копнених биљака, мужјак и женка се не одређују само на основу мушке и женске гаметске производње и структуре, него и на основу структуре спорофита који дају праву разлике између мушких и женских биљки.

СимболУреди

Заједнички симбол који се користи за мушки пол је симбол Марса, ♂ — круг са стијелом окренутом ка сјевероистоку. Први пут га је користио Карл фон Лине како би означио пол 1751. године. Симбол се често стилизовано приказује као штит и копље. По Стерну сви историјски докази указују да је изведен од θρ, грчке скраћенице за планету, Таурус.[6]

Одређивање полаУреди

Пол одређеног организма може одредити низ фактора. То може бити генетска или животна средина, или се можда природно мјења током живота неког организма. Иако већина врста са мушким и женским полом имају јединке које су мушке или женске, хермафродитске животиње, као што су црви, имају и мушке и женске полне органе.

Генетско одређивањеУреди

Већина сисара, укључујући и људе, има генетички одређене полове путем XY система одређивања полова гдје мужјаци имају један XY (као супротност XX) полни хромозом. Могуће је да се код неких врста, укључујући и људе, јави XXY или неке друге међуполне/хермафродитске особине (око 2% популације).[7] Током оплођења, мужјаци могу створити и XX и YY сперматозоиде, док женке дају само XX јајне ћелије. YY сперматозоид и XX јајна ћелија дају јединку мушког пола, а XX сперматозоид и XX јајна ћелија дају јединку женског пола.

Дио Y хромозома који је одговоран за мушкост, полно одређујући је фактор TDF. TDF активира SOX9, који чини петљу са FGF9 и PGD2 у гонадама, допуштајући одређеном нивоу ових гена да остане довољно висок да би довео до развоја мушке јединке;[8] нпр. FGF9 је одговоран за развој сјеменог ужета и умножавање Сертолијевих ћелија, од којих су обје веома важне за развој мушког пола.[9]

ZW систем одређивања пола, у коме су мужјаци означени са ZZ (као супритност ZW) полним хромозомима могу се наћи у птицама, неким инсектима (већином породица лептира) и другим организмима. Припадници реда опнокрилаца, као што су мрави и пчеле, често одређују хаплодиплоиди,[10] гдје је већина мужјака хаплоидна, а женске и неки стерилни мужјаци диплодини.[11]

Одређивање животне срединеУреди

Код неких врста гмизаваца, укључујући алигаторе, пол одређује температура на којој се јаје инкубира. Друге врсте, као што су неке змије, могу мјењати пол: одрасле јединке коју су биле мужјаци, могу постати женке.[12] Код тропских риба кловнова, доминантна јединка у скупини постаје женка, док су остали мужјаци.[13]

Код неки зглавкара, пол се одређује инфекцијом. Бактерија из рода Волбахија мјења њихов пол; неке врсте се састоје искључиво од ZZ јединки, док се пол одређује присуством Волбахија.[14]

Секундарне полне особинеУреди

Код врста са два пола, мужјаци се могу разликовати од женки само на основу производње сперматозоида. Код многих риба и инсеката мужјаци су мањи од женки. У сјемену биљке, које показује смјену генерација, мушки и женски дијелови су укључени у спорофитски полни орган једног организма.[15] Код сисара, укључујући људе, мужјаци су обично већи од женки. Код птица, мужјаци често имају шареније перје које привлачи женке.

Види јошУреди

ИзвориУреди

  1. ^ Lehtonen, Jussi; Parker, Geoff A. (2014-12-01). „Gamete competition, gamete limitation, and the evolution of the two sexes”. Molecular Human Reproduction (на језику: енглески). 20 (12): 1161—1168. ISSN 1360-9947. PMID 25323972. doi:10.1093/molehr/gau068 . 
  2. ^ Fusco, Giuseppe; Minelli, Alessandro (2019-10-10). The Biology of Reproduction (на језику: енглески). Cambridge University Press. стр. 111—113. ISBN 978-1-108-49985-9. 
  3. ^ Hine, Robert; Martin, Elizabeth (2015). A Dictionary of Biology (на језику: енглески). Oxford University Press. стр. 354. ISBN 978-0-19-871437-8. 
  4. ^ Creighton, Jolene. „Meet The Sex-Changing, Tongue-Eating Parasite:”. From Quarks to Quasars. Приступљено 7. 04. 2014. 
  5. ^ Dusenbery, David B. (2009). Living at Micro Scale. Cambridge, Mass: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-03116-6. 
  6. ^ The Origin of the Male and Female Symbols of Biology, William T. Stearn, Taxon, Vol. 11, No. 4 (May, 1962). pp. 109-113
  7. ^ See, Dallas Denny, Current Concepts in Transgender Identity
  8. ^ Moniot, Brigitte; Declosmenil, Faustine; Barrionuevo, Francisco; Scherer, Gerd; Aritake, Kosuke; Malki, Safia; Marzi, Laetitia; Cohen-Solal, Ann; Georg, Ina; Klattig, Jürgen; Englert, Christoph; Kim, Yuna; Capel, Blanche; Eguchi, Naomi; Urade, Yoshihiro; Boizet-Bonhoure, Brigitte; Poulat, Francis (2009). „The PGD2 pathway, independently of FGF9, amplifies SOX9 activity in Sertoli cells during male sexual differentiation”. Development. 136 (11): 1813—1821. PMID 19429785. doi:10.1242/dev.032631. 
  9. ^ „Fgf9 and Wnt4 act as antagonistic signals to regulate mammalian sex determination”. PMID 16700629. 
  10. ^ Bachtrog, Doris (1. 7. 2014). „Sex Determination: Why So Many Ways of Doing It?”. PLOS Biology. 12 (7): e1001899. PMC 4077654 . PMID 24983465. doi:10.1371/journal.pbio.1001899. 
  11. ^ Doums, Claudie (2013). „Fertile diploid males in the ant Cataglyphis cursor: a potential cost of thelytoky?”. Behavioral Ecology and Sociobiology. 67 (12): 1983—1993. S2CID 18141328. doi:10.1007/s00265-013-1606-6. hdl:10261/88167 . Приступљено 2. 10. 2021. 
  12. ^ Cahill, Abigail E.; Juman, Alia Rehana; Pellman-Isaacs, Aaron; Bruno, William T. (децембар 2015). „Physical and Chemical Interactions with Conspecifics Mediate Sex Change in a Protandrous Gastropod Crepidula fornicata”. The Biological Bulletin. 229 (3): 276—281. ISSN 0006-3185. PMID 26695826. S2CID 22783998. doi:10.1086/bblv229n3p276. 
  13. ^ Bull, J. J. (март 1980). „Sex Determination in Reptiles”. The Quarterly Review of Biology. 55 (1): 3—21. ISSN 0033-5770. S2CID 85177125. doi:10.1086/411613. 
  14. ^ Zimmer, Carl (2001). „Wolbachia: a tale of sex and survival”. Science. 292 (5519): 1093—1095. PMID 11352061. S2CID 37441675. doi:10.1126/science.292.5519.1093. 
  15. ^ Campbell B (2017). Human Evolution: An Introduction to Man's Adaptations. Routledge. стр. 392—393. ISBN 978-1351514415. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди