Уколико сте тражили женку човјека, погледајте чланак жена.

Женка или женски пол () је физиолошки пол који производи јајне ћелије.[1][2][3][4] Сваки женски гамет, или јајна ћелија, се може спојити са мушким гаметом, или сперматозоидом, у процесу оплођења. Женке не могу започети полно размножавање без приступа барем једног сперматозоида (изузетак је партеногенеза), док се поједини организми могу размножавати и полним и бесполним путем.[5][6][7] Већина женки сисара, укључујући женке човјека, имају два X хромозома. Немају све врсте једнако одређивање пола. Код већине животиња, укључујући и људе, пол је одређен генетички, али код неких врста може бити одређен друштвеним, еколошким и другим факторима.

Симбол римске богиње Венера се често употреблљава за представљање женског пола.

Женске полне ћелије, често непокретне, у процесу се оплодње спајају с покретним и често много мањим полним ћелијама организма чији се физиолошки пол назива мушким. Остале особине женских организама варирају међу врстама. Код неких врста разлике су добро изражене у фенотипу, на пример кроз постојање млечних жлезда. Осим у случају ретких медицинских стања, већина женки сисара, укључујући жене, има два хромосома X. Иза полних разлика међу врстама не стоји јединствени генетски механизам; по свему судећи постојање два пола независно је еволуирало у различитим еволуцијским лозама.[8][9]

Енглеска реч female потиче од латинске речи femella, деминутивне форме femina, што значи „жена“;[10] та реч није етимолошки повезана са речју мушкарац.[11][12] Реч female се такође може користити за означавање пола.

Дефинишуће карактеристикеУреди

Женке производе јајне ћелије, веће гамета у хетерогамном репродукционом систему, док мање и обично покретне гамете, сперматозоиде, производи мужјак.[4][13] Женка се не може сексуално размножавати без приступа мушких гамета и обрнуто, али код неких врста женке се могу репродуковати саме бесполно, на пример путем партеногенезе.[14]

Не постоји један генетски механизам који стоји иза полних разлика у различитим врстама и чини се да је постојање два пола више пута независно еволуирало у различитим еволуционим лозама.[15] Обрасци сексуалне репродукције укључују:

  • Изогамне врсте са два или више типа парења са полним ћелијама идентичног облика и понашања (али различите на молекуларном нивоу),
  • Анизогамне врсте са гамета мушког и женског типа,
  • Оогамне врсте, које укључују људе, код којих је женска полна ћелија много већа од мушке и нема способност кретања. Оогамија је облик анизогамије.[16] Постоји аргумент да је овај образац вођен физичким ограничењима у погледу механизма помоћу којих се две полне ћелије окупљају према потреби за сексуалну репродукцију.[17]

ОдликеУреди

 
 
Више или мање изражено полно дволичје код различитих врста.

У систему размножавања с два пола женка ствара (често непокретне) полне ћелије зване јајним ћелијама, док покретне и мање полне ћелије сперматозоиди ствара мужјак.[4][18] Женке се не могу полно размножавати без приступа мушким полним ћелијама, и обрнуто. Код неких врста, међутим, женке се могу размножавати самостално, неполно, на пример путем партеногенезе.[19]

При полном размножавању утврђено је постојање изогамних врста с гаметама идентичног облика и понашања (које се ипак разликују на молекулском нивоу) и анизогамне врсте са полним ћелијама мушког и женског типа, а онда посебно оогамне врсте међу којима је и човек у којих су женске полне ћелије много веће од мушких и немају могућност кретања.

Биолошки пол се дефиниће према врсти полних ћелија које организам производи: мушки организам производи сперматозоиде, а женски јајне ћелије. Остале разлике између мужјака и женки у једној лози генерално не одређују разлику полова у другој лози.[20][21][22]

Мушко-женски диморфизам организама и репродуктивних органа различитих полова не односи се само на животиње: јајне ћелије, међу осталим, производи јединствене врсте Chytridiomycota, силикатне алге и копнене биљке. Код копнених биљака женски и мушки организми и органи нису само они који производе женске и мушке гамете, већ и структуре спорофита из којих настају женске и мушке биљке.

 
Фотографија одрасле жене и мушкарца.

Фенотипска особеност женки из разреда Mammalia (сисари) су изражене млечне жлезде. Оне су у осниви модификоване знојне жлезде специјализоване за стварање млека којим се подмладак храни неко време након рођења. Млечне жлезде су најочитије код људи: женско тело складишти веће количине масног ткива у близини брадавица, што резултира истакнутим дојкама. Млечне жлезде присутне су код оба пола свих сисара, међутим мужјаци их ретко користе.[23]

Женке свих сисара рађају младе, уз изузетак женки једноотворних прасисара које легу јаја.[24]

Неке друге врсте, попут гупија, премда нису сисари имају сисарима сличне репродуктивне структуре. Другима се, на пример морским псима, јаја излегу у телима, те се може причинити да рађају живе младе.

Одређење полаУреди

Физиолошки пол организма може одредити низ чинилаца, од генетских до околинских. Понекад се пол може и природно променити током живота организма. Иако већина врста има добро диференцирана два пола,[25] јединке хермафродитских животиња попут црва имају и мушке и женске репродуктивне органе.[26]

Генетско одређењеУреди

Пол већине сисавара, укључујући људе, генетски је одређен XY–системом у којем женке имају хромосоме X и X, а мужјаци хромосом X и од њега мањи Y. Приликом размножавања мужјак даје сперматозоиде типа X или Y , док женка увек даје јајну ћелију с хромозомом X. Сперматозоид Y спарен с јајашцем X у потомству даје мужјака, док сперматозоид X и јајашцец X даје женку.[27] Неки сисари, попут чудноватог кљунаша, имају различите комбинације.[28][29] Како би се компензовала разлика у величини, један се од X-хромосома женке насумично инактивира у свакој ћелији плаценталних сисара, док се очински X инактивира код торбара.

Систем Z и W хромозома за одређење пола, у којем су женке хетерозиготне па имају пар ZW, за разлику од ZZ код мужјака, могу се наћи код птица, неких инсеката (лептира и мољаца) и других организама. Пол јединки из реда инсеката опнокрилаца, попут мрава и пчела, често се одређују хаплодиплоидијом; у њој је већина мужјака хаплоидна, а женке и неки стерилни мужјаци диплоидни. При појави интерсексуалности код сисара могуће су и комбинације попут XО и XXX; те јединке се сматрају женским све док не носе и Y хромосом. Потоња стања често резултирају стерилношћу.

Еколошко одређењеУреди

Подмладак неких врста развија се, зависно од околинских услова, у један или други пол. Код неких гмизаваца, попут алигатора, пол се одређује температуром инкубације оплођеног јаја. Друге врсте пол некад мењају и као одрасле јединке, као одговор на локалне репродуктивне околности попут кратког недостатка мужјака.[30]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Geoff A. Parker (2014-12-01). „Gamete competition, gamete limitation, and the evolution of the two sexes”. Molecular Human Reproduction (на језику: енглески). 20 (12): 1161—1168. 
  2. ^ Grzimek, Bernhard (2003). Grzimek's Animal Life Encyclopedia (на језику: енглески). 1. Gale. стр. 16—17. ISBN 978-0-7876-5362-0. »During sexual reproduction, each parent animal must form specialized cells known as gametes...In virtually all animals that reproduce sexually, the gametes occur in two morphologically distinct forms corresponding to male and female. These distinctions in form and structure are related to the specific functions of each gamete. The differences become apparent during the latter stages of spermatogenesis (for male gametes) and oogenesis (for female gametes)....After oogenetic meiosis, the morphological transformation of the female gamete generally includes development of a large oocyte that does not move around....The ambiguous term "egg" is often applied to oocytes and other fertilizable stages of female gametes....Spermatogenesis and oogenesis most often occur in different individual animals known as males and females respectively.« 
  3. ^ Fusco, Giuseppe; Minelli, Alessandro (2019-10-10). The Biology of Reproduction (на језику: енглески). Cambridge University Press. ISBN 978-1-108-49985-9. 
  4. ^ а б в Martin, Elizabeth; Hine, Robert (2015). A Dictionary of Biology (на језику: енглески). Oxford University Press. стр. 222. ISBN 978-0-19-871437-8. »Female 1. Denoting the gamete (sex cell) that, during sexual reproduction, fuses with a male gamete in the process of fertilization. Female gametes are generally larger than the male gametes and are usually immotile (see Oosphere; Ovum). 2. (Denoting) an individual organism whose reproductive organs produce only female gametes.« 
  5. ^ Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. .: Biologija 1, Svjetlost. Sarajevo: 1996. ISBN 978-9958-10-686-6.
  6. ^ Sofradžija A., Berberović Lj., Hadžiselimović R. .: Biologija za 2. razred opće gimnazije: 39-41. Svjetlost. Sarajevo: 2003. ISBN 978-9958-10-581-4.
  7. ^ Hadžiselimović R. .: Bioantropologija – Biodiverzitet recentnog čovjeka. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB). Sarajevo: 2005. ISBN 978-9958-9344-2-1.
  8. ^ „Sexual dimorphism”. Biology LibreTexts (на језику: енглески). 2016-06-04. Приступљено 2020-07-22. 
  9. ^ Christopher Alan Anderson, "The Metaphysics of Sex ...in a Changing World!"
  10. ^ Charlton T. Lewis, Charles Short, A Latin Dictionary - fēmella, ae, f. dim. femina Retrieved 2019-11-24
  11. ^ Online Etymology Dictionary - Female (n.) Retrieved 2019-11-24
  12. ^ Donald M. Ayers, English Words from Latin and Greek Elements, second edition (1986, University of Arizona Press), p. 113
  13. ^ David E. Sadava, H. Craig Heller, William K. Purves, Life: The Science of Biology (2008), p. 899
  14. ^ Franz Engelmann, G. A. Kerkut, The Physiology of Insect Reproduction (2015), p. 29
  15. ^ Christopher Alan Anderson, "The Metaphysics of Sex ...in a Changing World!"
  16. ^ Kumar R, Meena M, Swapnil P (2019). „Anisogamy”. Ур.: Vonk J, Shackelford T. Encyclopedia of Animal Cognition and Behavior. Cham: Springer International Publishing. стр. 1—5. ISBN 978-3-319-47829-6. doi:10.1007/978-3-319-47829-6_340-1. Архивирано из оригинала на датум 4. 11. 2020. »Anisogamy can be defined as a mode of sexual reproduction in which fusing gametes, formed by participating parents, are dissimilar in size.« 
  17. ^ Dusenbery, David B. (2009). Living at Micro Scale, Chapter 20. Harvard University Press, Cambridge, Massachusetts ISBN 978-0-674-03116-6.
  18. ^ David E. Sadava, H. Craig Heller, William K. Purves (2008). Life: The Science of Biology: p. 899
  19. ^ Franz Engelmann, G. A. Kerkut (2015). The Physiology of Insect Reproduction: p. 29
  20. ^ Michael W. Klymkowsky; Melanie M. Cooper (4. 6. 2016). „Sexual dimorphism”. Biology LibreTexts (на језику: енглески). LibreTexts. Приступљено 2020-07-22. 
  21. ^ Christie Wilcox (23. 4. 2020). „Why Sex? Biologists Find New Explanations”. Quanta Magazine (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-22. 
  22. ^ Jussi Lehtonen (2017). Encyclopedia of Evolutionary Psychological Science: Gamete Size (на језику: енглески). Springer International Publishing. стр. 1—4. 
  23. ^ Nikhil Swaminathan, Nikhil (2007). „Strange but True: Males Can Lactate”. Scientific American (на језику: енглески). Приступљено 12. 3. 2021. 
  24. ^ Terry Vaughan, James Ryan, Nicholas Czaplewski (2011). Mammalogy: pp. 391, 412
  25. ^ „Sex”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-20. 
  26. ^ „Hermaphroditism”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-20. 
  27. ^ Boundless (2018-07-17). „Sex Determination”. Biology LibreTexts (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-20. 
  28. ^ Adrian T. Sumner (2008). Chromosomes: Organization and Function: pp. 97-98
  29. ^ Benjamin A. Pierce (2012). Genetics: A Conceptual Approach: p. 73
  30. ^ Gemmell, Neil J. (2016). „Bending Genders: The Biology of Natural Sex Change in Fish”. Sexual Development (на језику: енглески). 10 (5–6): 223—241. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди