Гупи или гупика (лат. Poecilia reticulata),[2] слатководна је тропска риба из породице живоротки (Poeciliidae). Једна је од најпопуларнијих акваријумских риба и омиљена међу акваристима почетницима, због лаког одржавања и размножавања.[3] Као и скоро сви амерички чланови породице, гупи се размножава тако што рађа живе младунце, који се легу из јаја која је женка чувала у свом телу.[3] Гупи, чији је природни распон североисток Јужне Америке, уведена је у многа станишта и данас се може наћи широм света. Веома је прилагодљива и успева у многим различитим животним окружењима и еколошким условима.[4] Мужјаци гупија, који су мањи од женки, имају живописна репна и леђна пераја. Дивљи гупији се обично хране различитим изворима хране, укључујући бентосне алге и ларве водених инсеката.[5][6] Гупији се користе као моделни организам у областима екологије, еволуције и у студијама понашања.[4]

Гупи
Мужјак и женке у дивљини
Мужјак и женка у акваријуму
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Actinopterygii
Ред: Cyprinodontiformes
Породица: Poeciliidae
Род: Poecilia
Врста:
P. reticulata
Биномно име
Poecilia reticulata
W. Peters, 1859
Распрострањеност врсте
Синоними[1]
  • Acanthocephalus guppii
    (Günther, 1866)
  • Acanthophacelus reticulatus
    (W. Peters, 1859)
  • Girardinus guppii
    Günther, 1866
  • Girardinus reticulatus
    (W. Peters, 1859)
  • Lebistes poecilioides
    De Filippi, 1861
  • Lebistes reticulatus
    (W. Peters, 1859)
  • Poecilioides reticulatus
    (W. Peters, 1859)

Таксономија уреди

Вилхелм Петерс је први описао гупику у Венецуели под научним именом Poecilia reticulata 1859. године. Врсту је исто тако описао де Филипи као Lebistes poecilioides на Барбадосу 1861. године. Алберт Гинтер је именовао ову врсту као Girardinus guppii у част Роберта Џона Лечмера Гупија, који је послао примерке врсте са Тринидада у Природњачки музеј у Лондону.[7] Риган је 1913. године рекласификовао гупику као Lebistes reticulatus. Затим су 1963. године Розен и Бејли вратили првобитно име, Poecilia reticulata. Иако се таксономија врсте често мењала и резултирала је многим синонимима, „гупи” остаје народно име, мада се научно име Girardinus guppii у данашње време сматра млађим синонимом за Poecilia reticulata.[4]

Распрострањеност и станиште уреди

Гупији су пореклом из Антигве и Барбуде, Барбадоса, Суринама, Гвајане, Тринидада и Тобага и Венецуеле.[8][9] Међутим, гупији су уведени у много различитих земаља на свим континентима осим Антарктика. Понекад се то догодило случајно, али најчешће као средство за контролу комараца. Очекивало се да ће гупији јести ларве комараца и помоћи у успоравању ширења маларије, али у многим случајевима, ови гупији су имали негативан утицај на домаће рибље популације.[10] Истраживања на терену откривају да су гупији колонизовали скоро свако слатководно тело које им је доступно у њиховим природним областима, посебно у потоцима који се налазе у близини обалских рубова копна Јужне Америке. Иако се тамо обично не налазе, гупији такође имају толеранцију на бочасту воду и колонизовали су нека боћата окружења.[4] Постоји тенденција да их има више у мањим потоцима и базенима него у великим, дубоким или брзим рекама.[11] Такође су способни да се привикну на потпуно слану воду, као и да се користе у окружењима сланих акваријума попут њихових рођака молија.

Изглед и особине уреди

Полни диморфизам је врло изражен. Као и код већине живоротки, женке су веће од мужјака. Одрасла женка дуга је око 6 cm, а одрасли мужјак око 4 cm. Дивљи мужјаци имају кратко, али живописно обојено репно пераје, док су женке обично сиве и неугледне. Укрштањима су добијени мужјаци с дугачким перајима, па чак и женке шареног репа.

Домовина гупија су Јамајка, Америчка Девичанска Острва, Антигва и Барбуда, Барбадос, Холандски Антили, Тринидад и Тобаго, Венецуела, Гвајана и Бразил.[12][13] Међутим увезене су и опстале на свим континентима осим Антарктика. Иако су намерно раширене да би контролисале популацију комараца и ширење маларије, гупији су се убрзо размножили, те сада представљају опасност првобитним становницима вода које су населили.[14]

У акваријуму уреди

 

Гупи се у европским акваријумима гаји још од 1905. године, када је увезен из Бразила и Венецуеле.[15] Нису захтевне по питању састава и температуре воде, па се брзо и лако прилагођавају разним акваријумским условима. Оптимална температуре креће се од 22 до 25 °C, али може поднети температуру и до 15 °C.[15] Гупи може поднети и велики салинитет воде.

Мирољубива је према другим врстама и стога подесна за друштвене акваријуме. Не треба је држати с већим рибама којима би могла постати плен, нити са рибама које воле грицкати дуга пераја, као што су барбуси тетразоне (Puntius tetrazona). Мужјаци могу бити агресивни једни према другима, а могу бити и напорни женкама, којима се стално удварају. Из тог разлога препоручено је држати једног мужјака на четири женке.

Размножавање уреди

Гупи је ововивипарна врста (живоротка), што значи да женке носе икру у трбуху све до излегања.[3] Мужјаци се удварају женкама треперењем и ширењем пераја, а само парење је брзо и кратко. Женке оплођену икру носе у себи месец дана, а носећа женка може се препознати по тамном и широком трбуху. Млађ гупија рађа се у облику сићушне лоптице, која пада на дно и ту се расклупча, а затим брзо јури према површини како би свој рибљи мехур напунила ваздухом. Пластичне мрестилице које се продају често нису делотворне, а због недостатка простора женка често претрпи шок и угине.[15] Одрасла женка у једном порођају може дати од 20 до 60 младих. Једном оплођена женка сачуваће мужјакову млеч у свом телу и касније је искористити за будућу оплодњу.

Гупији су веома плодни живоноси.[16] Период гестације гупија значајно варира, у распону од 20 до 60 дана на 25 до 27 °C и зависи од неколико фактора околине.[17][18] Репродукција се обично наставља током године, а женка постаје поново спремна за зачеће брзо након порођаја.[4] Мужјаци гупија, као и других чланова породице Poeciliidae, поседују модификовану цевасту аналну перају звану гоноподијум, која се налази директно иза трбушне пераје. Гоноподијум има структуру налик на канал кроз коју се снопови сперматозоида, названи сперматозеугмати, преносе на женке. У парењу са удварањем, где женка показује пријемчиво понашање након мужјаковог удварања, мужјак накратко умеће гоноподијум у гениталне поре женке ради унутрашњег оплодње. Међутим, у случају прикривеног парења где је копулација присиљена, мужјак прилази женки и гура гоноподијум у урогениталне поре женке.[19]

Једном осемењене, женке гупија могу да чувају сперму у својим јајницима и гонодуктима, који могу да наставе да оплоде јајне ћелије до осам месеци.[20] Због механизма складиштења сперме, мужјаци су способни за постхумну репродукцију, што значи да женка може да роди мушко потомство дуго након смрти мужјака, што значајно доприноси репродуктивној динамици популације дивљих гупија.[21]

Референце уреди

  1. ^ „Synonyms of Poecilia reticulata. FishBase.org. Архивирано из оригинала 22. 9. 2013. г. Приступљено 16. 11. 2013. 
  2. ^ „Common Names of Poecilia reticulata. FishBase.org. Приступљено 16. 11. 2013. 
  3. ^ а б в „Guppy Fish”. AquaticCommunity.com. Архивирано из оригинала 9. 6. 2012. г. Приступљено 24. 2. 2013. 
  4. ^ а б в г д Magurran, Anne E. (2005). Evolutionary Ecology: The Trinidadian Guppy. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-852786-2. 
  5. ^ Dussault, Gertrude V.; Kramer, Donald L. (1981). „Food and feeding behavior of the guppy, Poecilia reticulata (Pisces: Poeciliidae)”. Canadian Journal of Zoology. 59 (4): 684—701. doi:10.1139/z81-098. 
  6. ^ Lawal, M. O.; Edokpayi, C. A.; Osibona, A. O. (2012). „Food and Feeding Habits of the Guppy, Poecilia reticulata, from Drainage Canal Systems in Lagos, Southwestern Nigeria”. West African Journal of Applied Ecology. 20 (2): 1—9. Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г. Приступљено 20. 5. 2020. 
  7. ^ Günther, Albert (1866). Catalogue of the Fishes in the British Museum. 6. London: Taylor and Francis. стр. 353. 
  8. ^ „Countries where Poecilia reticulata is found”. FishBase.org. Архивирано из оригинала 21. 9. 2013. г. Приступљено 24. 2. 2010. 
  9. ^ Poecilia reticulata (fish)”. Global Invasive Species Database. 27. 10. 2006. Архивирано из оригинала 21. 9. 2013. г. Приступљено 27. 8. 2010. 
  10. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2007). Poecilia reticulata на FishBase-у. [верзија на датум: April 2007]
  11. ^ Magurran, Anne E.; Phillip, Dawn A. T. (2001). „Evolutionary implications of large-scale patterns in the ecology of Trinidadian guppies, Poecilia reticulata”. Biological Journal of the Linnean Society. 73: 1—9. doi:10.1006/bijl.2000.0519 . 
  12. ^ „Countries where Poecilia reticulata is found”. FishBase.org. Архивирано из оригинала 21. 9. 2013. г. Приступљено 24. 2. 2010. 
  13. ^ Poecilia reticulata (fish)”. Global Invasive Species Database. 27. 10. 2006. Архивирано из оригинала 21. 9. 2013. г. Приступљено 27. 8. 2010. 
  14. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2007). Poecilia reticulata на FishBase-у. [верзија на датум: April 2007]
  15. ^ а б в Ристић, Михајло; 1973. „Гајење риба у акваријуму”.
  16. ^ „Guppy”. Encyclopædia Britannica Online. 2007. Архивирано из оригинала 13. 5. 2008. г. Приступљено 7. 5. 2007. 
  17. ^ Evans, J. P.; Magurran, A. E. (2000). „Multiple benefits of multiple mating in guppies”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 97 (18): 10074—10076. Bibcode:2000PNAS...9710074E. PMC 27698 . PMID 10954750. doi:10.1073/pnas.180207297 . 
  18. ^ Sato, Aya; Aihara, Ryu-ichi; Karino, Kenji (2021). „Male coloration affects female gestation period and timing of fertilization in the guppy (Poecilia reticulata)”. PLOS ONE. 16 (12): e0261004. Bibcode:2021PLoSO..1661004S. doi:10.1371/journal.pone.0261004 . 
  19. ^ Reynolds, John D.; Gross, Mart R.; Coombs, Mark J. (1993). „Environmental conditions and male morphology determine alternative mating behavior in Trinidadian guppies” (PDF). Animal Behaviour. 45 (1): 145—152. S2CID 53174560. doi:10.1006/anbe.1993.1013. Архивирано из оригинала (PDF) 2019-03-04. г. 
  20. ^ Winge, Ö. (1937). „Succession of broods in Lebistes”. Nature. 140 (3541): 467. Bibcode:1937Natur.140..467W. S2CID 4092610. doi:10.1038/140467b0 . 
  21. ^ López-Sepulcre, Andrés; Gordon, Swanne P.; Paterson, Ian G.; Bentzen, Paul; Reznick, David N. (2013). „Beyond lifetime reproductive success: the posthumous reproductive dynamics of male Trinidadian guppies”. Proceedings of the Royal Society B. 280 (1763): 20131116. PMC 3774245 . PMID 23740786. doi:10.1098/rspb.2013.1116. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди