Гупи или гупика (лат. Poecilia reticulata),[2] слатководна је тропска риба из породице живоротки (Poeciliidae). Једна је од најпопуларнијих акваријумских риба и омиљена међу акваристима почетницима, због лаког одржавања и размножавања.[3] Као и скоро сви амерички чланови породице, гупи се размножава тако што рађа живе младунце, који се легу из јаја која је женка чувала у свом телу.[4] Гупи, чији је природни распон североисток Јужне Америке, уведена је у многа станишта и данас се може наћи широм света. Веома је прилагодљива и успева у многим различитим животним окружењима и еколошким условима.[5] Мужјаци гупија, који су мањи од женки, имају живописна репна и леђна пераја. Дивљи гупији се обично хране различитим изворима хране, укључујући бентосне алге и ларве водених инсеката.[6][7] Гупији се користе као моделни организам у областима екологије, еволуције и у студијама понашања.[5]

Гупи
Guppy pho 0048.jpg
Мужјак и женке у дивљини
Guppy-Male-and-Female.JPG
Мужјак и женка у акваријуму
Научна класификација edit
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Actinopterygii
Ред: Cyprinodontiformes
Породица: Poeciliidae
Род: Poecilia
Врста:
P. reticulata
Биномијално име
Poecilia reticulata
W. Peters, 1859
GuppyMAPA.gif
Распрострањеност врсте
Синоними[1]
  • Acanthocephalus guppii
    (Günther, 1866)
  • Acanthophacelus reticulatus
    (W. Peters, 1859)
  • Girardinus guppii
    Günther, 1866
  • Girardinus reticulatus
    (W. Peters, 1859)
  • Lebistes poecilioides
    De Filippi, 1861
  • Lebistes reticulatus
    (W. Peters, 1859)
  • Poecilioides reticulatus
    (W. Peters, 1859)

ТаксономијаУреди

Вилхелм Петерс је први описао гупику у Венецуели под научним именом Poecilia reticulata 1859. године. Врсту је исто тако описао де Филипи као Lebistes poecilioides на Барбадосу 1861. године. Алберт Гинтер је именовао ову врсту као Girardinus guppii у част Роберта Џона Лечмера Гупија, који је послао примерке врсте са Тринидада у Природњачки музеј у Лондону.[8] Риган је 1913. године рекласификовао гупику као Lebistes reticulatus. Затим су 1963. године Розен и Бејли вратили првобитно име, Poecilia reticulata. Иако се таксономија врсте често мењала и резултирала је многим синонимима, „гупи” остаје народно име, мада се научно име Girardinus guppii у данашње време сматра млађим синонимом за Poecilia reticulata.[5]

Изглед и особинеУреди

Полни диморфизам је врло изражен. Као и код већине живоротки, женке су веће од мужјака. Одрасла женка дуга је око 6 цм, а одрасли мужјак око 4 цм. Дивљи мужјаци имају кратко, али живописно обојено репно пераје, док су женке обично сиве и неугледне. Укрштањима су добијени мужјаци с дугачким перајима, па чак и женке шареног репа.

Домовина гупија су Јамајка, Америчка Девичанска Острва, Антигва и Барбуда, Барбадос, Холандски Антили, Тринидад и Тобаго, Венецуела, Гвајана и Бразил.[9][10] Међутим увезене су и опстале на свим континентима осим Антарктика. Иако су намерно раширене да би контролисале популацију комараца и ширење маларије, гупији су се убрзо размножили, те сада представљају опасност првобитним становницима вода које су населили.[11]

У акваријумуУреди

Гупи се у европским акваријумима гаји још од 1905. године, када је увезен из Бразила и Венецуеле.[12] Нису захтевне по питању састава и температуре воде, па се брзо и лако прилагођавају разним акваријумским условима. Оптимална температуре креће се од 22 до 25 °C, али може поднети температуру и до 15 °C.[12] Гупи може поднети и велики салинитет воде.

Мирољубива је према другим врстама и стога подесна за друштвене акваријуме. Не треба је држати с већим рибама којима би могла постати плен, нити са рибама које воле грицкати дуга пераја, као што су барбуси тетразоне (Puntius tetrazona). Мужјаци могу бити агресивни једни према другима, а могу бити и напорни женкама, којима се стално удварају. Из тог разлога препоручено је држати једног мужјака на четири женке.

РазмножавањеУреди

Гупи је ововивипарна врста (живоротка), што значи да женке носе икру у трбуху све до излегања.[3] Мужјаци се удварају женкама треперењем и ширењем пераја, а само парење је брзо и кратко. Женке оплођену икру носе у себи месец дана, а носећа женка може се препознати по тамном и широком трбуху. Млађ гупија рађа се у облику сићушне лоптице, која пада на дно и ту се расклупча, а затим брзо јури према површини како би свој рибљи мехур напунила ваздухом. Пластичне мрестилице које се продају често нису делотворне, а због недостатка простора женка често претрпи шок и угине.[12] Одрасла женка у једном порођају може дати од 20 до 60 младих. Једном оплођена женка сачуваће мужјакову млеч у свом телу и касније је искористити за будућу оплодњу.

РеференцеУреди

  1. ^ „Synonyms of Poecilia reticulata. FishBase.org. Архивирано из оригинала на датум 22. 9. 2013. Приступљено 16. 11. 2013. 
  2. ^ „Common Names of Poecilia reticulata. FishBase.org. Приступљено 16. 11. 2013. 
  3. 3,0 3,1 „Guppy Fish”. AquaticCommunity.com. Архивирано из оригинала на датум 9. 6. 2012. Приступљено 24. 2. 2013. 
  4. ^ „Guppy Fish”. AquaticCommunity.com. Архивирано из оригинала на датум 9. 6. 2012. Приступљено 24. 2. 2013. 
  5. 5,0 5,1 5,2 Magurran, Anne E. (2005). Evolutionary Ecology: The Trinidadian Guppy. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-852786-2. 
  6. ^ Dussault, Gertrude V.; Kramer, Donald L. (1981). „Food and feeding behavior of the guppy, Poecilia reticulata (Pisces: Poeciliidae)”. Canadian Journal of Zoology. 59 (4): 684—701. doi:10.1139/z81-098. 
  7. ^ Lawal, M. O.; Edokpayi, C. A.; Osibona, A. O. (2012). „Food and Feeding Habits of the Guppy, Poecilia reticulata, from Drainage Canal Systems in Lagos, Southwestern Nigeria”. West African Journal of Applied Ecology. 20 (2): 1—9. Архивирано из оригинала на датум 3. 12. 2013. 
  8. ^ Günther, Albert (1866). Catalogue of the Fishes in the British Museum. 6. London: Taylor and Francis. стр. 353. 
  9. ^ „Countries where Poecilia reticulata is found”. FishBase.org. Архивирано из оригинала на датум 21. 9. 2013. Приступљено 24. 2. 2010. 
  10. ^ Poecilia reticulata (fish)”. Global Invasive Species Database. 27. 10. 2006. Архивирано из оригинала на датум 21. 9. 2013. Приступљено 27. 8. 2010. 
  11. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2007). Poecilia reticulata на FishBase-у. [верзија на датум: April 2007]
  12. 12,0 12,1 12,2 Ристић, Михајло; 1973. „Гајење риба у акваријуму”.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди