Зракоперке (Actinopterygii) су група риба са коштаним скелетом чија су пераја зракасто разапета коштаним скелетним елементима. Очи су им крупне, а немају унутрашње носне отворе (хоане).

Зракоперке
Зракоперке
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Наткласа: Osteichthyes
Класа: Actinopterygii
Klein, 1885
Поткласе

Chondrostei
Neopterygii
Cladistia

Ове рибе се тако називају зато што су им пераје од коже подупрте коштаним или рожнатим бодљицама („зраке”), за разлику од меснатих пераја које карактеришу класу Sarcopterygii. Ова пераја се причвршћују директно на проксималне или базалне скелетне елементе, који представљају везу између ових пераја и унутрашњег костура (на примјер, карличног и грудног појаса).

Нумерички гледано, ове јединке су доминантна класа кичмењака, који чине готово 99% од преко 30.000 врста риба. Распрострањене су у слатководним и морским срединама од дубоког мора до највиших планинских потока. Постојеће врсте се крећу од величине од 8 милиметара, до оних огромних који теже 2.300 килограма.

Анатомија зракоперке
A−леђно пераје, B−пераја, C−бочна трака, D−бубрег, E−рибљи мјехур, FWeberian apparatus, G−унутрашње уво, H−мозак, I−ноздрвеs, L−око, M−шкрге, N−срце, O−стомак, P−жучна кеса, Q−слезина, R−унутрашњи полни органи, S−карлична пераја, T−кичма, U−подрепна пераја, V−реп.

Опис уреди

Зракоперке се јављају у више облика. Главне карактеристике типичне зракоперке приказане су на слици лијево.

Ове рибе имају разне врсте крљушти, али најчешће су лаптоидне крљушти. Спољашњи дио веже се коштаним, док је унутрашњи дио повезан влакнастим везивним ткивом. Лаптоидне крљушти су тање и прозирније од осталих типова крљушти, а недостају им очврсли слојеви цаклине или дентина који се налазе у крљуштима многих других риба. Нове крљушти се додају у концентричним слојевима у току раста једне јединке.

Најранији познати фосили ових риба јесте Andreolepis hedei, који потиче из времена прије 420 милиона година. Остаци су пронађени у Русији, Шведској и Естонији.

Обухватају највећи број данашњих риба и према традиционалној класификацији најгрубље се могу поделити на:

Према новој класификацији се деле на:

Систематика уреди

Породице уреди

Потфамилије уреди

Родови уреди

Репрезентативне врсте уреди

Ове рибе су јако разнолике у величини и облику, те у броју њихових пераја и начину на који су им распоређена.

Размножавање уреди

Код скоро свих зракоперки, родови су одвојени, а код већине врста женке рађају јаја која се оплођују споља, обично када мужјак оплоди јајашца након што су положена. Тада се наставља развој. Међутим, постоје и други обрасци онтогеније, при чему је један од најчешћин секвенцијални хермафродитизам. У већини случајева то укључује протогинију, односно риба започиње живот као женка и претвара се у мужјака у некој фази живота, што је покренуто од стране неког унутрашњег или спољашњег фактора. Већина породица користи спољашњу, а не унутрашњу оплодњу.

Постоји неколико примјера риба које врше самооплодњу. Rivulus marmoratus је хермафродит који производи и јајашца и мријест и има унутрашњу оплодњу. Овај начин размножавања може бити повезан са навиком рибе да дуже вријеме проводи ван воде. Мужјаци се повремено производе на температурама нижим од 19 степени Целзијусових, а могу оплодити јајашца која женка потом рађа.[1][2][3]

Класификација уреди

Ове рибе су подијељене у поткласе Chondrostei и Neopterygii. Neopterygii се даље дијеле на Holostei и Teleostei. Током мезозоика и кенозоика Teleostei су се посебно раширили и као резултат тога 96% свих познатих врста припада овој групи.[4][5][6]

Osteichthyes
Sarcopterygii

Actinistia, Dipnoi  

Tetrapoda

Amphibia  

Amniota

Mammalia

Sauropsida

Actinopterygii
Cladistia

Polypteriformes  

Actinopteri
Chondrostei

Acipenseriformes  

Neopterygii
Holostei

Lepisosteiformes  

Amiiformes  

Teleostei  

Chondrostei  
Атлантска јесетра
Chondrostei су рибе чији су скелети хрскавичави али показују извјесно окоштавање. Раније су 52 врсте биле подијељене у два реда Acipenseriformes и Polypteriformes, међутим многоперке (Polypteriformes) су премештене у кладус Cladistia. Сматра се да су Chondrostei еволуирали од кошљориба, али су изгубили способност окоштавања хрскавичавих костура, што је резултирало његовим слабљењем. Ипак, старији Chondrostei показују знакове почетка окоштавања костура, што може значити да је код ових риба тај процес одложен, умјесто да је скроз изгубљен. Ова група је некада била класификована са морским псима: сличности су очигледне, јер не само да Chondrostei углавном немају кости, већ је и структура чељусти сличнија структури морских паса него код осталих кошљориба.[7]
Neopterygii  
Атлантски лосос
Neopterygii појавиле су се негдје у времену касног перма, прије времена диносауруса. Током њихове еволуције дошло је до само неколико промјена од ранијих зракоперки. Веома су успјешна група риба. Могу се кретати брже од својих предака, њихове шкрге и скелети су се промијенили, а чељусти су постале снажније и ефикасније.[8]

Референце уреди

  1. ^ Clutton-Brock, T. H. (1991). The Evolution of Parental Care. Princeton, NJ: Princeton UP. 
  2. ^ Werren, John; Mart R. Gross; Richard Shine (1980). „Paternity and the evolution of male parentage”. Journal of Theoretical Biology. 82 (4): 619—631. PMID 7382520. doi:10.1016/0022-5193(80)90182-4. Приступљено 15. 9. 2013. 
  3. ^ Baylis, Jeffrey (1981). „The Evolution of Parental Care in Fishes, with reference to Darwin's rule of male sexual selection”. Environmental Biology of Fishes. 6 (2): 223—251. doi:10.1007/BF00002788. 
  4. ^ Thomas J. Near; et al. (2012). „Resolution of ray-finned fish phylogeny and timing of diversification”. PNAS. 109 (34): 13698—13703. Bibcode:2012PNAS..10913698N. PMC 3427055 . PMID 22869754. doi:10.1073/pnas.1206625109. Архивирано из оригинала 11. 4. 2015. г. Приступљено 11. 4. 2014. 
  5. ^ Betancur-R, Ricardo; et al. (2013). „The Tree of Life and a New Classification of Bony Fishes”. PLOS Currents Tree of Life. 5 (Edition 1). PMC 3644299 . PMID 23653398. doi:10.1371/currents.tol.53ba26640df0ccaee75bb165c8c26288. Архивирано из оригинала 13. 10. 2013. г. 
  6. ^ Laurin, M.; Reisz, R.R. (1995). „A reevaluation of early amniote phylogeny”. Zoological Journal of the Linnean Society. 113 (2): 165—223. doi:10.1111/j.1096-3642.1995.tb00932.x. 
  7. ^ „Chondrosteans: Sturgeon Relatives”. paleos.com. Архивирано из оригинала 25. 12. 2010. г. 
  8. ^ Theodore Holmes Bullock; Carl D. Hopkins; Arthur N. Popper (2005). Electroreception. Springer Science+Business Media, Incorporated. стр. 229. ISBN 978-0-387-28275-6. 

Спољашње везе уреди