Пегаз

(преусмерено са Pegasus)

Пегаз (грч. Πήγασος) (лат. Pegasus) је у грчкој митологији био крилати коњ, Посејдонов и Медузин син.[1][2]

Пегаз
Пегаз

Митологија

уреди

Пегазово име (грч. Πήγασος) Хесиод повезује са речи (грч. πηγή), или pêgế, што значи „извор“, „врело“,[3] јер, где год да је Пегаз дотакао тло, настао би извор - Хеликону извор „коњски извор“ - Hippocrene.

Али име Пегаз највероатније потиче од лувијске речи „pihassas“ или муња, или од речи „pihassasas“ што значи бог времена и муње, а и Хесиод описује Пегаза да служи као доносилац муња Зевсу.[4][5]

Пегаз је летео брзином ветра, био је нежан и мудар, чиста срца, а живио на високим планинама, највише на Хеликону, месту где су обитавале Музе. Био је предивно грађен, снажан и јаких копита, а са својим моћним крилима могао се винути и до самог Олимпа.[6]

Пегаз је доносио Зевсу муње,[7] а након смрти Белерофонта вратио се на Олимп да помаже боговима. Касније се оженио Еуипом са којом је зачео нараштај крилатих коња.

Белерофонт и Пегаз

уреди

За постојање крилатог коња Пегаза, Белерофонт је знао још из свог родног града, јер је Пегаз често долетао на Акрокоринт да тамо пије воде, па је тако и кренуо у потрагу за њим. Вребао је коња данима и ноћима и напокон га је и дочекао. По савету врача Полида, он је зауздао Пегаза златном уздом коју му је дала богиња Атина, а затим је на Пегазу одлетео у Лакију.

Белерофонт се са Пегазом спустио у дубоку долину, над стеновити процеп где је живела Химера, и чекао је да она измили из своје јазбине. Када се Химера појавила, он је погодио са стрелом, али је само ранио тако да га је она напала са три своја пламена језика, и покушавајући да га дохвати својим отровним змијским репом. Летећи на Пегазу, Белерофонт је успевао да избегне ударце репа и на крају је савладао и убио Химеру. Убијену Химеру је донео Јобату.[8][9]

Сазвежђе Пегаз

уреди

Пегаз је помогао Белерофонту у борби против Химере и Амазонки, а после победе Белерофонт се осећао толико моћним да је одлучио да узлети на небо и да провери има ли богова на Олимпу.[10][11] Пегаз је знао да то није у реду, али га је послушао и узлетио. Зевс се толико наљутио да је послао беснило на Пегаза, који се почео врпољити те се Белерофонт стрмоглавио са њега и погинуо, а затим се сажалио над Пегазом и претворио га у сазвежђе Пегаз, а из пера, које је из Пегазовог крила пало на земљу, настао град Тарсус.

Референце

уреди
  1. ^ Замаровски 1985, стр. 260.
  2. ^ Bulfinch, Thomas (2003). „Greek Mythology and Homer”. Bulfinch's Greek and Roman Mythology. Greenwood Press. ISBN 978-0-313-30881-9. 
  3. ^ Noted by Karl Kerényi, The Heroes of the Greeks, 1959:80: "In the name Pegasos itself the connection with a spring, pege, is expressed."
  4. ^ The connection of Pegasus with Pihassas was suggested by H.T. Bossert, "Die phönikisch-hethitischen Bilinguen vom Karatepe", Jahrbuch für kleinasiatische Forschung, 2 1952/53:333, P. Frei, "Die Bellerophontessaga und das Alte Testament", in B. Janowski, K. Koch and G. Wilhelm, eds., Religionsgeschichtliche Beziehungen zwischen Kleinasien, Nordsyrien und der Alte Testament, 1993:48f, and Hutter, "Der luwische Wettergott pihašsašsi under der griechischen Pegasos", in Chr. Zinko, ed. Studia Onomastica et Indogermanica... 1995:79–98. Commentary was provided by R. S. P. Beekes in his Etymological Dictionary of Greek, Brill, 2009, p. 1183.
  5. ^ "a storm god is not the origin of a horse. However, he had a like-sounding name, and Greek visitors to Cilicia may have connected their existing Pegasus with Zeus's lightning after hearing about this 'Pihassassi' and his functions and assuming, wrongly, he was their own Pegasus in a foreign land." Robin Lane Fox, Travelling Heroes in the Epic Age of Homer, Knopf Doubleday Publishing Group, 2009, ISBN 9780307271518, pp. 207ff.
  6. ^ Roman, Luke; Roman, Monica (2010). Encyclopedia of Greek and Roman Mythology (на језику: енглески). Infobase Publishing. стр. 103. ISBN 978-1-4381-2639-5. 
  7. ^ „Hesiod, Theogony, line 270”. 
  8. ^ Carpenter, Rhys (1950). „Argeiphontes: A Suggestion”. American Journal of Archaeology. 54 (3): 177—183. JSTOR 500295. S2CID 191378610. doi:10.2307/500295. 
  9. ^ Katz, J. (1998). „How to be a Dragon in Indo-European: Hittite illuyankas and its Linguistic and Cultural Congeners in Latin, Greek, and Germanic”. Ур.: Jasanoff; Melchert; Oliver. Mír Curad. Studies in Honor of Calvert Watkins. Innsbruck. стр. 317—334. ISBN 3851246675. 
  10. ^ Homer (1924). The Iliad with an English Translation by A.T. Murray, Ph.D. in two volumes. Cambridge, MA: Harvard University Press. Vol. I (book 6, lines 202-204). Приступљено 2020-06-11. 
  11. ^ Pindar, Olympian Odes, xiii.87–90, and Isthmian Odes, vii.44; Bibliotheke ii.3.2; Homer, Iliad vi.155–203 and xvi.328; Ovid, Metamorphoses ix.646.

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди