Отворите главни мени

Зевс (грч. Ζεύς)[2] је врховни бог из грчке митологије, вођа богова и људи, као и бог неба и грома, који живи на Олимпу.[3] Син је титана Хрона и његове жене Реје.

Зевс
Скулптура Зевса у Лувру[1]
Бог богова и људи, неба, муња и громова, мира и правде
ПребивалиштеОлимп
Симболмуња, орао, крава и храст
РодитељиХрон и Реа
Браћа и сестреХестија, Хад, Хера, Посејдон и Деметра
Потомствовидети Категорија:Зевсова дјеца
Римски пандамЈупитер

Зевс јесте Dyeus у индо-европској митологији (Зевс је „узет“ из ове митологије), Јупитер у римској митологији, Тор у нордијској митологији итд.[4][5][6]

ЕтимологијаУреди

Зевсово грчко име повезано је с индоевропским кореном *dey- = „светлити”, односно *dyēws = „дневно небо”. У номинативу је његов облик Ζεύς πατήρ, а у генитиву се Zeús мења у Διός.[7] То се може повезати с главним богом Индоевропљана - *dyēws ph2tēr = „božanski otac”,[8][9] пто је упоредиво са санскритским dyauš pítā. Из истог корена долази и лат. име Зевсов пандан у римској митологији, Јупитера: Iupiter, Iovis < старолатински Diovis, од генитива у ie. - *dyeu-ph2tēr.[10]

Платон, у свом Кратилусу, даје народну етимологију Зевса са значењем „узрок живота свих живих ствари”, због релације значења алтернативних наслова Зевса (Zen и Dia) који су грчке речи за живот и „зато што”.[11] Ова етимологија, заједно са Платоновим целокупним методом извођења етимологије, није подржана у модерној науци.[12][13]

КарактеристикеУреди

 
Џон Флаксман: Зевс на престолу, са Хермесом и Атином, илустрација Одисеје, 1810.

Зевс има особине индоевропског божанства светлости и неба које „ведри и облачи”, љути је громовник који гађа муњама; добар бог који даје кишу. Његова је света птица била златни орао којег је увек држао поред себе, а често је и сам преузимао орлово обличје. Попут Зевса, орао је био симбол снаге, храбрости и правде. Зевсово најдраже дрво био је храст, симбол снаге. Такође су му посвећивана маслинова стабла.

Епитети:

  • Olympios - означавало је Зевсов краљевски статус као врховног бога Олимпљана, а и на панхеленском фестивалу у Олимпији
  • Panhellenios - Зевс свих Хелена, посвећен му је познат Еаков храм у Егини
  • Xenios - заштитник гостољубивости и гостију, спреман да се освети свакоме тко учини нешто нажао странцу
  • Horkios - чувар заклетви, откривени би лажљивци морали направити Зевсов кип, најчешће у Олимпији
  • Agoraios - пазио је над пословима и самом агором те кажњавао непоштене трговце

КултУреди

 
Зевсов храм у Олимпији

Олимпија је била средиште свих оних који су хтели да часте свог врховног бога. Тамо су се одржавале и познате Олимпијске игре. Постојао је и Зевсов олтар направљен од пепела, од остатака жртвованих животиња.

Овде је био и Зевсов кип у Олимпији, једно од седам светских чуда. Божански кип од слонове кости и ебановине, богато украшен златом и драгим камењем. Веровало се да га је направио кипар Фидија, а Грци су сматрали несретним онога ко није видио тај кип. Уз њега су везане и бројне легенде.

МитологијаУреди

 
Зевс

Зевс је најмлађи син Хрона и Реје.[14] Пре Зевса родили су се:

Међутим, кад год би се Реја породила Хрон би прогутао дете јер се бојао да ће иста судбина задесити и њега као и његовог оца. Наиме, Хрон је са престола збацио свог оца Урана. Када је Зевс требало да се роди, Реја је затражила помоћ од Урана и Геје, јер није желела да и он буде прогутан. Реја се породила на Криту, а Хрон даде камен умотан у одећу који он прогута. Онда она Зевса сакрије на планини Ида. Постоји пар верзија о одрастању Зевса.

  1. Одгојила га је Геја
  2. Одгојила га је Амалтеа
  3. Одгојила га је нимфа Адамантеа. Како је Хронос владао земљом, небесима и морем, она га је завезала тако да је висио са дрвета не налазећи се ни на небу, ни на земљи ни на мору, већ између њих и тако Хрон не успе да га види.
  4. Одгојила га је нимфа Киносура. У знак захвалност, Зевс ју је поставио међу звезде након њене смрти.
  5. Одгајила га је Мелиса која га је хранила козјем млеком

Када је одрастао Зевс је натерао оца да испљуне децу супротним редом од оног којим их је гутао: прво камен, затим остале. Једна верзија је и да је Зевс расекао Хронов стомак. Након што је ослободио браћу и сестре, Зевс је ослободио киклопе, гиганте, сторуке дивове и браћу Хронову, који су прво од руке Урана затворени у Тартар, а затим и од Хронове, а ови му дадоше муњу. Након овога Зевсова браћа и сестра заједно са киклопима и осталим бићима поведоше рат против Хрона и осталих титана. Када су их победили, Хрона и остале титане бацише у Тартар, најдубље место на земљи. Зевс тамо такође затвори киклопе и сторуке дивове, оне који су му дали муњу и помагали у рату.

Након победе над титанима, Зевс је поделио свет са своја два брата. Хаду је дао подземни свет, а Посејдону море.

 
Зевс, статуа
Храм Зевса на Олимпији
Фидијина склуптура Зевса, висока 12 m. - Гравира из 16. века

Зевс је био брат и муж Хере. Осим деце са њом, Зевс је имао много афера и ванбрачне деце. Имао је афере са богињама (Деметра, Лета, Маја..), са смртницама (Европа, Леда..), као и са многим нимфама. Хера је била љубоморна и стално је прогањала Зевсове љубавнице и њихову децу.

Мада је Зевс био врховни и апсолутни владар, његова моћ и власт није била безгранична, а тиме се он разликовао од богова других религија, у којима без врховног бога ништа није могло да се деси и њему ништа не може да промакне. У грчкој митологији остали богови, а и људи су имали своју вољу и слободу и над њима, па и над самим Зевсом је владало нешто недокучиво и непроменљиво - Судбина.

Причало се да Зевс влада и судбином, али то је у преносном смислу, јер је он, као и било који други бог или човек, владао само толико колико је схватао везе између узрока и последица, и деловао у складу са тим спознајама. Против судбине је Зевс био немоћан, па ма шта предузео, јер он није био владар судбине, већ само њен чувар и извршилац.

 
Рушевине Зевсовог храма у Олимпији
 
Глава Зевса, римска копија из III века бронзане статуе Фиромахоса с почетка хеленистичке ере (Museo Chiaramonti, Ватикански музеј, Рим)

Главно седиште Зевса је био врх планине Олимп у Тесалији, врх који се губио међу облацима и додиривао само небо. На самом врху је била палата бога Зевса, коју му је бог Хефест, саградио од чистог злата. Зевс је, поред Олимпа, волео да борави и на свим другим местима, понајвише на острву Криту, на Иди и Парносу на Фокиди, али је он био свеприсутан, и није се морало долазити по њега да му се тражи помоћ, то се могло учинити свугде и на сваком месту. Зевс је често силазио и међу људе, а тада би узимао друго обличје, било да би себе претворио у животињу или у неку природну појаву или човека.

Храмови посвећени богу Зевсу данас су сви у рушевинама, а међу храмовима се издвајао његов храм на Олимпији, саграђен 460. године пре нове ере према плану градитеља Либона из Елиде. У Атини је постојао храм Олимпеион, највећи храм у Грчкој - 108 m. х 41 m, а од његових 104 стуба, висока 17.5 m, сачувана су 15. Темеље храма је урадио 515. године пре нове ере Пизистратиди, а завршио га је 132. године цар Хадријан. највећи храм богу Зевсу подигнут је на Сицилији у Акрагенту - 113 m. х 56 m.

Зевсове супругеУреди

Према ХесиодовојТеогонији“, Зевс се женио седам пута, мада је осим својих супруга имао много љубавница.

  1. Метида
  2. Темида
  3. Еуринома
  4. Деметра
  5. Мнемосина
  6. Лето
  7. Хера

РеференцеУреди

  1. ^ The sculpture was presented to Louis XIV as Aesculapius but restored as Zeus, ca. 1686, by Pierre Granier, who added the upraised right arm brandishing the thunderbolt. Marble, middle 2nd century CE. Formerly in the 'Allée Royale', (Tapis Vert) in the Gardens of Versailles, now conserved in the Louvre Museum (Official on-line catalog)
  2. ^ In classical Attic Greek.
  3. ^ Замаровски 1985, стр. 338.
  4. ^ Berry 1996, стр. 20-21
  5. ^ Madan 2003, стр. 81.
  6. ^ Bhattacharji 2015, стр. 280-281.
  7. ^ Laertius, Diogenes (1972) [1925]. „1.11”. Ур.: Hicks, R.D. Lives of Eminent Philosophers.  „1.11”. Diogenes Laertius, Lives of Eminent Philosophers (на језику: Greek). 
  8. ^ „Zeus”. American Heritage Dictionary. Приступљено 3. 7. 2006. 
  9. ^ R. S. P. Beekes, (2009). Etymological Dictionary of Greek. BRILL. стр. 499. .
  10. ^ Burkert (1985). Greek Religion. ISBN 978-0-674-36280-2. 
  11. ^ "Plato's Cratylus," by Plato, ed. by David Sedley, Cambridge University Press, 6 Nov 2003, p.91
  12. ^ „The Makers of Hellas”. 
  13. ^ „Limiting the Arbitrary”. 
  14. ^ „Greek and Roman Mythology.”. Mythology: Myths, Legends, & Fantasy. Sweet Water Press. 2003. ISBN 9781468265903. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди