Праиндоевропљани
Праиндоевропљани су били хипотетска преисторијска етнолингвистичка скупина Евроазије која је говорила праиндоевропским језиком, претком индоевропских језика према језичкој реконструкцији.
Сазнања о њима углавном долазе из те језичке реконструкције, заједно са материјалним доказима из археологије и археогенетике. Праиндоевропљани су вјероватно живјели током касног неолита, односно отприлике у 4. миленијуму прије н. е. Данашња наука их смјешта у Понтско-каспијску степу у источној Европи (данашња Украјина и јужна Русија).[1][2] Поједини археолози проширује вријеме постојања праиндоевропског језика на средњи неолит (5500 до 4500. година прије н. е.) или чак у рани неолит (7500 до 5500. година прије н. е.) и предлажу хипотезе о алтернативним локацијама.
Почетком 2. миленијума прије н. е. потомци Праиндоевропљана раширили су се широм Евроазије, укључујући Анадолију (Хетити), Егеј (преци микенске Грчке), сјевер Европе (Култура линеарне керамике), ободе средње Азије (Јамна култура) и јужни Сибир (Афанасјевска култура).[3]
Култура и религијаУреди
Користећи се језичком реконструкцијом од старих индоевропских језика као што су латински и санскрт, утврђене су хипотетске карактеристике праиндоевропског језика. Претпостављајући да ове језичке карактеристике одржавају културу и окружење Праиндоевропљана, сљедеће особине културе и животне средине су нашироко предложене:
- пасторализам, укључујући припитомљена говеда, коње и псе;[4]
- пољопривреда и узгајање житарица, укључујући технологију која се обично приписује касно-неолитским пољопривредним заједницама, нпр. плуг;[5]
- клима са снијежним зимама;[6]
- превоз водом или преко воде;[4]
- чврст точак,[4][7] који се користи за вагоне, али још не и кочије са точковима на пречагама;[8]
- поштовање божанства неба;[5] *Dyḗus Ph2tḗr (дословно „Отац Небо”; > ведски санскрт Dyáuṣ Pitṛ́, старогрчки Ζεύς (πατήρ)), вокатив *dyeu ph2ter (> латински Iūpiter, илирски Deipaturos);[9][10]
- усмена епска поезија или стихови пјесама који су користили фразе попут вјечна слава (*ḱléwos ń̥dʰgʷʰitom)[11] и точак сунца (*sh₂uens kʷekʷlos);[12]
- патрилинеарни систем сродства заснован на односима између мушкараца.[13]
Види јошУреди
- Аријевци (или Аријци)
РеференцеУреди
- ^ Anthony, David W.; Ringe, Don (јануар 2015). „The Indo-European Homeland from Linguistic and Archaeological Perspectives”. Annual Review of Linguistics (на језику: енглески). 1 (1): 199—219. doi:10.1146/annurev-linguist-030514-124812. Приступљено 2. 4. 2020.
- ^ Anthony, David W. (2010). The Horse, the Wheel, and Language: How Bronze-Age Riders from the Eurasian Steppes Shaped the Modern World (на језику: енглески). Princeton University Press. ISBN 978-1-4008-3110-4. Приступљено 2. 4. 2020.
- ^ Mallory, J. P.; Adams, Douglas Q. (1997). Encyclopedia of Indo-European Culture (на језику: енглески). Taylor & Francis. стр. 4 and 6 (Afanasevo), 13 and 16 (Anatolia), 243 (Greece), 127—128 (Corded Ware), and 653 (Yamna). ISBN 978-1-884964-98-5. Приступљено 2. 4. 2020.
- ^ а б в Watkins 2000.
- ^ а б Fagan, Brian M.; Beck, Charlotte; Michaels, George; Scarre, Christopher; Silberman, Neil Asher (1996). The Oxford Companion to Archaeology (на језику: енглески). Oxford University Press. стр. 347. ISBN 978-0-19-507618-9. Приступљено 2. 4. 2020.
- ^ Watkins 2000, "The Indo-Europeans knew snow in their homeland; the word sneigwh- is nearly ubiquitous.".
- ^ Holm, Hans J. (2020). The Earliest Wheel Finds, Their Archeology and Indo-European Terminology in Time and Space, and Early Migrations around the Caucasus | Archaeolingua (на језику: енглески). Series Minor no. 43, Archaeolingua Alapítvány. ISBN 978-615-5766-29-9. Приступљено 2. 4. 2020.
- ^ Mallory, J. P.; Adams, D. Q. (2006). The Oxford Introduction to Proto-Indo-European and the Proto-Indo-European World (на језику: енглески). OUP Oxford. стр. 249. ISBN 978-0-19-928791-8. Приступљено 2. 4. 2020.
- ^ Watkins 2000, "Yet, for the Indo-European-speaking society, we can reconstruct with certainty the word for “god,” *deiw-os, and the two-word name of the chief deity of the pantheon, *dyeu-pəter- (Latin Iūpiter, Greek Zeus patēr, Sanskrit Dyauṣ pitar, and Luvian Tatis Tiwaz).".
- ^ Barfield, Owen (1967). History in English Words (на језику: енглески). SteinerBooks. ISBN 978-0-940262-11-9. Приступљено 2. 4. 2020.
- ^ Watkins, Calvert (1995). How to Kill a Dragon: Aspects of Indo-European Poetics (на језику: енглески). Oxford University Press. стр. 173. ISBN 978-0-19-802471-2. Приступљено 2. 4. 2020.
- ^ Beekes, Robert Stephen Paul (2011). Comparative Indo-European Linguistics: An Introduction (на језику: енглески). John Benjamins Publishing. стр. 42. ISBN 978-90-272-1185-9. Приступљено 2. 4. 2020.
- ^ Watkins 2000, "A large number of kinship terms have been reconstructed. They are agreed in pointing to a society that was patriarchal, patrilocal (the bride leaving her household to join that of her husband’s family), and patrilineal (descent reckoned by the male line). “Father” and “head of the household” are one: pǝter-, with his spouse, the māter-.".
ЛитератураУреди
- Mallory, J. P. (1991). In Search of the Indo-Europeans: Language, Archaeology, and Myth (на језику: енглески). Thames and Hudson. Приступљено 2. 4. 2020.
- Watkins, Calvert (2000), „Indo-European and the Indo-Europeans”, The American Heritage Dictionary of the English Language (на језику: енглески) (4 изд.), Houghton Mifflin Company, Архивирано из оригинала на датум 1. 3. 2009