Хетитске кочије

Кочије су најранији пример превозног средства, коришћен и у миру и у рату, као главно превозно средство. Прве кочије су направљене у Меспотамији отприлике 3000. п. н. е., а у Кини у другом миленијуму п. н. е. Оригиналне кочије биле су брзе, лаке, и отвореног типа са два или четири точка. Обично су их вукла два или четири коња. Кола су била ниска са полукружним великим штитом напред. Кочијама је управљао кочијаш. Користиле су се у античким ратовима током бронзаног и гвозденог доба, а биле су заштићене штитовима који су били заковани за кочије. Ово возило је изгубило значај у ратовању, али се и даље користи за путовање, параду и трке.

Реч „кочије“ долазе из латинске речи carrus, који је преузет из галског језика. Ратне или тријумфене кочије су се звале car. У старом Риму и у другим Медитеранским земљама biga је била кочија коју су вукли два коња, triga је вучена од стране три коња и quadriga четири.

Туристичке кочије на Крфу

Ранији тип кочија у СумеруУреди

 
Кочије у Азији и Европи, између 2000. п. н. е. и 500. п. н. е.
 
Кочије са урским барјаком из 2500. п. н. е.

Кочије вероватно потичу из Месопотамије око 3000. п. н. е. Најранији цртеж кочија се може наћи на барјаку из Ура у јужној Месопотамији око 2500. п. н. е. Ове кочије се могу назвати двоколица са дуплим точковима који су вукли волови или магарци, пре увођења коња око 2500. п. н. е. Мада је некада кочијаш са собом возио копљаника, као што су прото-кочије са великим чврстим дрвеним точковима, они можда нису коришћене у рату, већ су можда коришћени за сахрану у поворци. Сумери су имали такође и кочије са два дрвена точка, коју су вукли четири магарца. Точак са паоцима си није појавио у Месопотамији све до половине 2000. п. н. е.

ЕвропаУреди

Древна ЕвропаУреди

Источна ЕвропаУреди

Доместикација коња била је важан корак према цивилизацији. Све већа количина доказа говори у прилог хипотези да су коњи били припитомљени у Евроазијским степима (нпр. Дериевка у Украјини) већ око 4000-3500 пне.[1][2][3]

Изум точка који се користи у транспорту највероватније се догодио у Месопотамији или Евроазијским степама. Докази о возилима на точковима појављују се од средине 4. миленијума пне готово истовремено на северном Кавказу (Мајкопска култура) и у централној Европи. Најранија возила вероватно су била воловска коли.[4]

Старокорсунски курган у руском региону Кубан садржи гробницу кола (или укоп кола) Мајкопске културе (која је такође имала коње). Два чврста дрвена точка из овог кургана датирана су у другу половину четвртог миленијума. Убрзо након тога број оваквих сахрана у овом региону Северног Кавказа се умножио.[5][6]

Као што пише Дejвид В. Антони у својој књизи Коњ, точак и језик, у Источној Европи је најранији добро датирани приказ возила на точковима (кола са две осовине и четири точка) приказан на Броночичком лонцу (око 3500 пне). То је глинени лонац ископан у насељу културе левкастих пехара у Војводство светокришко у Пољској.[7]

Најстарија поуздано датирана комбинација реалне осовине и точкова у Источној Европи је Љубљански дрвени точак (око 3150 пне).[8]

Каснији развоји у ЕвропиУреди

ГрчкаУреди

 
Делфијски кочијаш[9][10] је био посвећен богу Аполону у 474 пне од стране тиранина Ђела у знак сећања на питијску тркачку победу у Делфима.

Каснији Грци из првог миленијума пне имали су (још увек не веома ефективне) коњичке одреде (према неким тврдњама ови рани коњички војници су можда били повод за развој касније, тешко наоружане пешадије познате као хоплити[11]), а стеновити терен грчког копна био је неприкладан за возила на точковима. Консеквентно, у историјској Грчкој кочије никада нису кориштене у рату. Без обзира на то, кола су задржала висок статус и сећања на њихову еру преношена су у епској поезији. Линеар Б таблете из Микенских палата бележе велике залихе кола, понекад са специфичним детаљима колико је кола су било направљено или не (тј. ускладиштено у модуларном облику). Касније су се возила користила у играма и поворкама, посебно за трке на Олимпијским и Панатенејским играма и другим јавним фестивалима у древној Грчкој, на хиподромима и на такмичењима званим агон. Она су такође коришћена у церемонијалним функцијама, као кад је паранимф, или младожењин пријатељ, ишао са младожењом колима да доведе младу кући.

Херодот (Histories, 5. 9) извештава да су се кочије широко користиле у понтско-каспијским степама од стране Сигина.

Грчке кочије су прављене да их вуку два коња причвршћена за средишњу руду. Ако би била додата још два коња, они су постављани са сваке стране главног пара, као што се може видети на две наградне вазе у Британском музеју са Панатенајских игара у Атини у Грчкој. При том је возач седео са стопалима положеним на дасци, обешеној доле крај ногу коња. Само возило се састојало од седишта које се наслањало на осовину, са пречагом са сваке стране која штити возача од точкова. Постоје индикације да је грчким кочијама недостајао било који други додатак за коње, што је отежавало скретање.

РеференцеУреди

  1. ^ Matossian Shaping World History pp. 43
  2. ^ „What We Theorize – When and Where Did Domestication Occur”. International Museum of the Horse. Архивирано из оригинала на датум 17. 12. 2010. Приступљено 12. 12. 2010. 
  3. ^ „Horsey-aeology, Binary Black Holes, Tracking Red Tides, Fish Re-evolution, Walk Like a Man, Fact or Fiction”. Quirks and Quarks Podcast with Bob Macdonald. CBC Radio. 07. 03. 2009. Приступљено 18. 09. 2010. 
  4. ^ Anthony, David W. (26. 7. 2010). The Horse, the Wheel, and Language: How Bronze-Age Riders from the Eurasian Steppes Shaped the Modern World. Princeton University Press. стр. 461—. ISBN 978-1-4008-3110-4. 
  5. ^ Christoph Baumer, The History of Central Asia: The Age of the Steppe Warriors. I.B. Tauris. 2012. ISBN 9781780760605. pp. 90
  6. ^ Fowler, Chris; Harding, Jan; Hofmann, Daniela (26. 3. 2015). The Oxford Handbook of Neolithic Europe. OUP Oxford. стр. 113—. ISBN 978-0-19-166688-9. 
  7. ^ Anthony, David A. (2007). The horse, the wheel, and language: how Bronze-Age riders from the Eurasian steppes shaped the modern world. Princeton, N.J: Princeton University Press. стр. 67. ISBN 978-0-691-05887-0. 
  8. ^ Gasser, Aleksander (март 2003). „World's Oldest Wheel Found in Slovenia”. Government Communication Office of the Republic of Slovenia. Архивирано из оригинала на датум 26. 08. 2016. Приступљено 29. 11. 2015. 
  9. ^ Janson, H.W. (1995) History of Art. 5th edn. Revised and expanded by Anthony F. Janson. London: Thames & Hudson. ISBN 9780500237014. стр. 142.
  10. ^ Honour, H. and J. Fleming, (2009) A World History of Art. 7th edn. London: Laurence King Publishing. ISBN 9781856695848. стр. 132-135.; Dafas, K. A., 2019. Greek Large-Scale Bronze Statuary: The Late Archaic and Classical Periods, Institute of Classical Studies, School of Advanced Study, University of London, Bulletin of the Institute of Classical Studies, Monograph, BICS Supplement 138 (London), pp. 24-35, pls 16-30.
  11. ^ „BABESCH Annual Papers on Mediterranean Archaeology”. From Horsemen to Hoplites. Приступљено 31. 12. 2019. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди