Отворите главни мени
Хестија
Хестија, Египатска таписерија, 6. век

Хестија (грч. Ἑστία), кћерка титана Хрона и његове жене Реје,[1] богиња је домаћег огњишта[2], породице и архитектуре. Чим се родила, отац Хрон ју је прогутао, као и њену браћу и сестре - Деметру, Херу, Хада, Посејдона - јер се бојао да ће се они побунити против њега и свргнути га са власти. Али, као божанско биће Хестија је живела у утроби свог оца све док је није ослободио њен најмлађи брат Зевс, који је избегао судбину своје браће и сестара тако што га је мајка Реа кришом родила у пећини на острву Криту.

Ова богиња је била оличење породичног дома, а затражила је од свог брата Зевса да заувек остане девица[3], иако су је Посејдон и Аполон тражили за супругу. Њен смирени живот и стабилан положај у Кући на Олимпу, разлог је, што се не помиње ни у каквом догађају, за разлику од осталих богова. Своје мјесто на Олимпу је уступила богу вина, Дионису.

Хестија је примила прву понуду за сваку жртву у домаћинству. У јавном домену, огњиште пританеj функционисало је као њено званично светилиште. Са оснивањем нове колоније, пламен из Хестијиног јавног огњишта у матичном граду био би однесен у ново насеље. Њен римски еквивалент је Веста.[4] Херодот изједначава скитску Табити са њом. Зороастријска света ватра (атар) Сасанида у Адхур Гушнаспу такође је изједначена са Хестијом у радовима Прокопија.[5]

РодословУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Graves, Robert. „The Palace of Olympus”. Greek Gods and Heroes. 
  2. ^ Batrnek, Jelena. „Grčke djevičanske božice”. Essehist 5, br. 5 (2003): 26—31. 
  3. ^ „Hestia”. Greek Gods and Goddesses. Приступљено 17. 1. 2019. 
  4. ^ Hughes, James. (1995). Larousse Desk Reference Encyclopedia, p. 215. Larousse/The Book People.
  5. ^ Procopius, History of the Wars, Book II, XXIV
  6. ^ Овај графикон је заснован на Хесиодовој Тегонији, ако није другачије назначено.
  7. ^ According to Homer, Iliad 1.570–579, 14.338, Odyssey 8.312, Hephaestus was apparently the son of Hera and Zeus, see Gantz, p. 74.
  8. ^ According to Hesiod, Theogony 927–929, Hephaestus was produced by Hera alone, with no father, see Gantz, p. 74.
  9. ^ According to Hesiod, Theogony 886–890, of Zeus' children by his seven wives, Athena was the first to be conceived, but the last to be born; Zeus impregnated Metis then swallowed her, later Zeus himself gave birth to Athena "from his head", see Gantz, pp. 51–52, 83–84.
  10. ^ According to Hesiod, Theogony 183–200, Aphrodite was born from Uranus' severed genitals, see Gantz, pp. 99–100.
  11. ^ According to Homer, Aphrodite was the daughter of Zeus (Iliad 3.374, 20.105; Odyssey 8.308, 320) and Dione (Iliad 5.370–71), see Gantz, pp. 99–100.

ЛитератураУреди

  • Burkert, Walter. (1985). Greek Religion. Harvard University Press.
  • Gantz, Timothy, Early Greek Myth: A Guide to Literary and Artistic Sources, Johns Hopkins University Press, 1996, Two volumes: ISBN 978-0-8018-5360-9 (Vol. 1), ISBN 978-0-8018-5362-3 (Vol. 2).
  • Hesiod, Theogony, in The Homeric Hymns and Homerica with an English Translation by Hugh G. Evelyn-White, Cambridge, Massachusetts., Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1914. Online version at the Perseus Digital Library.
  • Homer, The Iliad with an English Translation by A.T. Murray, Ph.D. in two volumes. Cambridge, Massachusetts., Harvard University Press; London, William Heinemann, Ltd. 1924. Online version at the Perseus Digital Library.
  • Homer; The Odyssey with an English Translation by A.T. Murray, PH.D. in two volumes. Cambridge, Massachusetts., Harvard University Press; London, William Heinemann, Ltd. 1919. Online version at the Perseus Digital Library.
  • Kajava, Mika. "Hestia Hearth, Goddess, and Cult", Harvard Studies in Classical Philology 102 (2004): 1–20.
  • Kerenyi, Karl. (1951). The Gods of the Greeks.
  • Stephenson, Hamish. (1985). The Gods of the Romans and Greeks. NYT Writer.
  • Friedlander, Paul. (1945). Documents of Dying Paganism. University of California Press.

Спољашње везеУреди