Отворите главни мени
Сцене из грчке митологије приказане у древној уметности. У смеру казаљке на сату од горње леве стране: рођење Афродите, пијанчење Диониса и Силена, Адонис свира китару Афродити, Херакле убија Лернејску хидру, Колкијански змај регрутује Јасона у присуству Атине, Хермес са својом мајком Мајом, Тројански коњ, и Одисејев брод који плови поред острва сирена.

Грчка митологија је корпус митова који воде порекло из античке Грчке. Ове приче се баве пореклом и природом света, животом и активностима божанстава, хероја, и митолошких бића, као и пореклом и значењем култа и ритуала старих Грка. Савремени научници проучавају митове у покушају да расветле религијске и политичке установе античке Грчке и њене цивилизације, и да стекну разумевање природе мита.[1]

Грчки митови су првобитно ширени усмено-поетичком традицијом највјеројатније од стране минојских и микенских певача, почевши од 18. века пре нове ере;[2] и на крају митове о херојима тројанског рата и његовим последицама, који су постали део усмене традиције преко Хомерових епова, Илијадае и Одисеје. Две песме Хомеровог савременика, Хесиода, Теогонија и Послови и дани, садрже приче о настанку света, наслеђу божанских владара, стварању човека, пореклу људских невоља и жртвених пракси. Митови су такође сачувани у Хомерским химнама, у одељцима епова о епском циклусу, у лирским песмама, трагедијама и комедијама из петог века пре нове ере, у научним и песничким списима хеленистичког доба, и текстови из времена римског царства писаним од стране Плутарха и Паусаније.

Поред приповедачких налазишта античке Грчке књижевности, сликовити прикази богова, хероја и митолошких догађаја били су истакнути на древним вазама-сликама и украс заветованих жртава и многим другим артефактима. Геометријски нацрти на керамици из осмог века пре нове ере приказују сцене из тројанског циклуса као и Хераклове подвиге. In the succeeding архајског, класичног, и хеленистичког периода, појављују се Хомерске и разне друге митолошке сцене, које допуњују постојеће књижевне изворе.[3]

Грчка митологија је имала велики утицај на културу, уметност и књижевност западњачких цивилизација и остаје део њиховог културног наслеђа и језика. Песници и сликари су од античког доба до данас вукли инспирацију из грчке митологије и открили су сувремени значај и релевантност у уметничким темама.[4]

Ахил и Пентесил, насликано од стране Ексакиаса, 540. година пре нове ере, Британски музеј, Лондон.

Садржај

Настанак светаУреди

По грчком миту, у почетку су небо и земља били измешани и владао је Хаос. Затим су се из Хаоса издвојили богиња Геја - земља и Уран - небо. Њих двоје изродили су остале богове - титане. Међутим, Уран бојећи се да му неко од деце не преузме власт затвори титане под земљу. Међутим, један бог - Хронос успео је да изађе из провалије и да ослободи осталу браћу и сестре. Тада, као што се Уран и бојао, Хронос одузме власт оцу и постаде господар света. Међутим, Хроноса је затекла иста судбина као и његовог оца, јер га је свргнуо са власти његов млађи син - Зевс.

Настанак људиУреди

У почетку, Грци су мислили да су људи никли из земље попут биљака, међутим временом је то веровање одбачено и мислило се да је титан Прометеј од глине направио човека, а да му је Атена удахнула душу. Прометеј је људе штитио, помагао им и учио их. Од Аполона је украо ватру и дао је људима, ухватио је дивљег бика и дао људима да га упрегну, научио их је како да ваде руде. Због свега овога Зевс се наљутио и наређено је да Прометеј буде окован гвозденим ланцима и на Кавказу он беше прикован за једну стену где је сваки дан слетао орао који му је кљуцао јетру. Прометеј је дуго овако висио док га Херакле није ослободио.

ХеројиУреди

У грчкој митологији спомињу се и полубогови, који се називају херојима. Они имају натчовечанску снагу, памет, спретност. Обично су били синови богова и смртника, заштитници људи, убице чудовишта и разбојника. Најпознатији грчки хероји јесу Херакле (Хераклес, Херкулес, Херкул), Тезеј, Јасон, Персеј, Диоскури.

Грчки митовиУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Volume: Hellas, Article: Greek Mythology”. Encyclopaedia The Helios. 1952. 
  2. ^ Cartwirght, Mark. „Greek Mythology”. Ancient History Encyclopedia. Приступљено 26. 3. 2018. 
  3. ^ „Greek Mythology”. Encyclopædia Britannica. 2002. 
  4. ^ J.M. Foley, Homer's Traditional Art, 43

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди