Кошљорибе или рибе са коштаним скелетом (Osteichthyes) су надкласа риба код којих је скелет делимично или потпуно окоштао и које се данас налазе у пуном процвату па представљају доминантне водене животиње. Прилагодиле су се на све врсте водених станишта:од оних у потпуном мраку на дну океана до прозрачних планинских потока, насељавају како слатке тако и слане воде, а многи чак, као нпр. лососи, могу се кретати из слане у слатку воду.

Osteichthyes
Темпорални опсег: 420–0 Ma
Примери Osteichthyes
Примери Osteichthyes
Научна класификацијаEdit this classification
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Кладус: Teleostomi
Наткласа: Osteichthyes
Huxley, 1880
Укључене групе
Кладистички укључене, мада традиционално искључене из таксона

Огромна већина риба управо спада у кошљорибе, па је ово изузетно разнолика и велика група која се састоји од 45 редова, више од 435 породица и 28.000 врста.[1][2][3] То је највећа данас постојећа класа кичмењака.[4]

Кошљорибе су подељене у рибе зракоперке (Actinopterygii) и ресоперке (Sarcopterygii). Најстарији познати фосили коштаних риба потичу од пре око 420 милиона година; пре око милион година, живеле су транзицијски облици, чији зуби имали својства која су била између зуба редова ајкула и кошљориба.[5]

Кошљорибе се могу поредити са у правим телеостомима. У палеонтологији, ови термини су синоними. У ихтиологији, разлика је у томе што еутелеостоми представљају категорију кладистичког виђења, које укључује копнене тетраподе (четвероношце) који су се развили из риба ресоперки, док Osteichthyes укључују само рибе.

Опис уреди

Огромна разноврсност ових риба огледа се у особинама као што су:

  • облик;
  • боја;
  • величина;
  • покретљивост (од слабо покретних до најпокретљивијих водених животиња);
  • густина популације и др.

Већина ових риба има рибљи мехур и уста на предњем крају главе (изузетак су кечиге), за разлику од рушљориба. Осим ових и разлике везане за скелет, постоји још низ разлика између кошљориба и рушљориба:

  • у кожи кошљориба налазе се крљушти у облику коштаних плочица, односно, елазмоидне за разлику од плакоидних крљушти хрскавичавих риба;
  • код рушљориба се сваки шкржни прорез засебно отвара у спољашњу средину, а код кошљориба се сви прорези отварају у заједничку шкржну комору која је покривена коштаним шкржним поклопцем (operculum);
  • репно пераје је симетрично за разлику од асиметричног репног пераја рушљориба;
  • код већине кошљориба оплођење је спољашње па многе врсте продукују огроман број јаја (код харинги нпр. око 3 милиона).

Исхрана уреди

Исхрана је разноврсна како по начину тако и по ономе чиме се хране што се може илустровати следећим примерима:

Класификација уреди

Према традиционалној класификацији кошљорибе су сматране класом, коју одликују рибљи мехур, само три пара шкржних лукова, скривених иза коштаног оперкулума и претежно коштани скелет.[6]

Наткласа кошљориба дели се на две класе:

1. зракоперке (Actinopterigii) којој припадају редови:

2. саркоптеригије (Sarcopterigii или Choanichtyes) са редовима:

Филогенија уреди

Филогенија постојећих Osteichthyes, укључујући тетраподе, је приказана у кладограму.[7][8][9][10][11][12]

Osteichthyes/
Sarcopterygii
Coelacanthimorpha

Coelacanthiformes  

Rhipidistia
Dipnomorpha

Ceratodontiformes 

Tetrapodomorpha 

Actinopterygii
Cladistia

Polypteriformes 

Actinopteri
Chondrostei

Acipenseriformes 

Neopterygii
Holostei

Amiiformes 

Lepisosteiformes 

Teleostei
Elopocephalai

Elopiformes 

Albuliformes 

Notacanthiformes 

Anguilliformes 

Osteoglossocephalai
Osteoglossomorpha

Osteoglossiformes  

Hiodontiformes

Clupeocephala
Otomorpha
Clupei

Clupeiformes 

Alepocephali

Alepocephaliformes 

Ostariophysi
Anotophysa

Gonorynchiformes 

Otophysa

Cypriniformes 

Characiformes 

Gymnotiformes  

Siluriformes 

Euteleosteomorpha

Lepidogalaxiiformes

Protacanthopterygii

Argentiniformes 

Galaxiiformes

Salmoniformes  

Esociformes

Stomiatii

Osmeriformes 

Stomiatiformes 

Neoteleostei 

Euteleostomi

Дуплиранје целокупног генома се догодило код предачких Osteichthyes.[13]

Екологија уреди

Животни постори риба категоризују се по два главна критерија. Један је медијум у којем живе, а који је у већини случајева искључив. То су слане и слатке воде. Ретки су примери врста које током живота мењају своју доминантну околину. Други критериј по којем се животни простор појединих врста такође дели, јесте положај по вертикали воденог стуба, тј. дубинској позицији на којој проводе већи део или готово сав свој живот.

Океани уреди

Светска мора покривају око 70% Земљине површине, што их чини највећим животним простором. Кошљорибе које живе у горњем слоју, до дубине од 200 метара, чине само нешто више од 1% свих врста. У том делу морских екосистема живе углавном врсте из породица скуша (Scombridae) и ластавица-полетуша (Exocoetidae). Следећих 5% ових риба живе пелагијално, на дубини већој од 200 метара. То су већим делом рибе из реда слеђевки Clupeiformes (слеђеви) и породице Myctophidae. Највише морских кошљориба главнином се задржава у близини обала. У хладним обалним водама живе углавном мехкушице (Gadidae), јегуље (Anguillidae), бодељке (Scorpaenidae) и рибе из подреда бабица. Овај животни простор настањује више од 5% врста кошљориба. Те воде су веома богате храном, па се рибе јављају у врло великим јатима, што ове екосистеме чини и веома важним риболовним подручјима.

Због својих разноврсних еколошких ниша, обале тропских мора, у подручјима коралних гребенова и шума мангрова, настањује око 40% свих у морских врста кошљориба, те је то врстама најбогатије окружење. Најзаступљеније су врсте риба из реда гргеча, подреда правих гргеча, главоча и бабица. Поред тога, на обалама топлих мора живи и велики број врста јегуља (Anguilliformes).

Посебан животни простор у океанима је приднено подручје дубоких мора и континенталних прагова, гдје живи нешто више од 6% врста кошљориба. То су екосистеми погодни за представнике врста из редова, односно породица Marcrouidae, Ophidiiformes, Zoarcidae, Anguilliformes и Scorpaeniformes.

Слатке воде уреди

Иако је удео слатких вода у укупној количини воде на Земљи само 2,6% до 3%, у рекама, потоцима и језерима, од укупног броја врста кошљориба, у њима их живи око 40%. Просторна изолованост и велике разлике у животним, као што су састав дна, температура, брзина тока, сезоне, количина отопљеног кисеоника, тврдоћа воде и pH вредност довели су до појаве великог броја прилагођавања врста на дате комплексе еколошких фактора. Већина, од око 6.000 слатководних врста кошљориба су шаранолике (Cypriniformes), сомови (Siluriformes) и Characiformes које с малобројнијим врстама редова Gymnotiformes и Gonorynchiformes чине таксон Ostariophysi. Према распрострањености врста овог таксона видљиво је да су еволуирале у време док су још сви континенти, осим Аустралије (где их нема), били јединствена копнена маса. Врло рано су се одвојили од слеђева с којима су имали заједничке претке. Они спадају у категорију примарних слатководних риба. Након остариофиза, међу слатководним рибама најзначајнија је породица Ciclidae. Оне доминирају слатководном фауном источноафричких средњеамеричких језерских екосистема, али и у Западно Африци, Јужној Америци, Мадагаскару и Јужној Индији.

Извори уреди

  1. ^ Mayr E. (2000): The growth of biological thought – Diversity, evolution, and inheritance, 11th printing, first: Copyright © 1982. The Belknap Press of Harvard University Press Cambridge (Mass.), London (England), ISBN 0-674-36445-7; ISBN 0-674-36446-5.
  2. ^ Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. (200): Biologija 1, Svjetlost, Sarajevo, ISBN 9958-10-686-8.
  3. ^ „Bony fishesm, SeaWorld.”. Архивирано из оригинала 6. 6. 2013. г. Приступљено 14. 12. 2015. 
  4. ^ Sofradžija A. (2009): Slatkovodne ribe Bosne i Hercegovine. Vijeće Kongresa bošnjačkih intelektualaca, Sarajevo, ISBN 978-9958-47-110-0.
  5. ^ Jaws, Teeth of Earliest Bony Fish Discovered.
  6. ^ Parsons, Thomas S.; Romer, Alfred Sherwood (1986). The vertebrate body (6th изд.). Philadelphia: Saunders College Pub. ISBN 978-0-03-910754-3. 
  7. ^ Betancur-R, Ricardo; et al. (2013). „The Tree of Life and a New Classification of Bony Fishes”. PLOS Currents Tree of Life. 5 (Edition 1). PMC 3644299 . PMID 23653398. doi:10.1371/currents.tol.53ba26640df0ccaee75bb165c8c26288 . 
  8. ^ Betancur-r, Ricardo; Wiley, Edward O.; Arratia, Gloria; Acero, Arturo; Bailly, Nicolas; Miya, Masaki; Lecointre, Guillaume; Ortí, Guillermo (2017). „Phylogenetic classification of bony fishes”. BMC Evolutionary Biology. 17 (1): 162. PMC 5501477 . PMID 28683774. doi:10.1186/s12862-017-0958-3 . .
  9. ^ Hughes, Lily C.; Ortí, Guillermo; Huang, Yu; Sun, Ying; Baldwin, Carole C.; Thompson, Andrew W.; Arcila, Dahiana; Betancur-r., Ricardo; Li, Chenhong; Becker, Leandro; Bellora, Nicolás; Zhao, Xiaomeng; Li, Xiaofeng; Wang, Min; Fang, Chao; Xie, Bing; Zhou, Zhuocheng; Huang, Hai; Chen, Songlin; Venkatesh, Byrappa; Shi, Qiong (2018). „Comprehensive phylogeny of ray-finned fishes (Actinopterygii) based on transcriptomic and genomic data”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 115 (24): 6249—6254. Bibcode:2018PNAS..115.6249H. PMC 6004478 . PMID 29760103. doi:10.1073/pnas.1719358115 . .
  10. ^ Betancur-R; et al. (2013). „Complete tree classification (supplemental figure)” (PDF). PLOS Currents Tree of Life (Edition 1). Архивирано из оригинала (PDF) 2013-10-21. г. 
  11. ^ Betancur-R; et al. (2013). „Appendix 2 – Revised Classification for Bony Fishes” (PDF). PLOS Currents Tree of Life (Edition 1). Архивирано из оригинала (PDF) 03. 05. 2013. г. Приступљено 09. 01. 2021. 
  12. ^ Ricardo Betancur-R; Edward O. Wiley; Gloria Arratia; Arturo Acero; Nicolas Bailly; Masaki Miya; Guillaume Lecointre; Guillermo Ortí (2017). „Phylogenetic classification of bony fishes”. BMC Evolutionary Biology. 17 (1): 162. PMC 5501477 . PMID 28683774. doi:10.1186/s12862-017-0958-3 . 
  13. ^ Dehal, Paramvir; Boore, Jeffrey L. (2005-09-06). „Two Rounds of Whole Genome Duplication in the Ancestral Vertebrate”. PLOS Biology (на језику: енглески). 3 (10): e314. ISSN 1545-7885. PMC 1197285 . PMID 16128622. doi:10.1371/journal.pbio.0030314 . 

Литература уреди

  • Брем, А., Е.: Живот животиња, Просвјета, Загреб, 1982.
  • Калезић, М.:Основи морфологије кичмењака, Савремена администрација, Београд, 1995.
  • Калезић, М.: Хордати, Биолошки факултет Универзитета у Београду, 2000.
  • Marcon, E., Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Радовић, И., Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
  • Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.
  • Helfman, G.S.; Facey, D.E (1997). The Diversity of Fishes. Blackwell Sciences. ISBN 978-0-86542-256-8. 

Спољашње везе уреди