Риболов је активност лова риба. Реч риболов се такође користи и за лов на друге животиње које живе у води као што су разне шкољке, ракови, лигње, сипе, хоботнице, корњаче и др., једино се за китове користи појам китолов. Риболов је стара и широко распрострањена активност са разним техникама и традицијама, али и применом модерних технолошких помагала. Према ФАО статистици, укупан број рибара и пољопривредника рибе је процењен на 38 милиона. Рибарство пружа директно и индиректно посао према проценама за 200 милиона људи. Разликују се спортски и комерцијални риболов. Риболов се према месту улова може поделити на: речни риболов, морски риболов, језерски риболов, и вештачки риболов (рибогојство).

Пецање у Србији, Фрушка Гора

Према статистикама ФАО агенције Уједињених нација, процењује се да укупан број комерцијалних рибара и узгајивача рибе износи 38 милиона. Рибњаци и аквакултура пружају директно и индиректно запослење за преко 500 милиона људи у земљама у развоју.[1] Године 2005, светска потрошња рибе уловљене риболовом у дивљини по глави становника износила је 14,4 килограма, а додатних 7,4 килограма убрано је са рибогојилишта.[2]

Историја уреди

 
Удица из каменог доба направљена од кости.

Риболов је древна пракса која датира барем од почетка периода горњег палеолита пре око 40 000 година.[3] Изотопска анализа коштаних остатака Тјенјуенског човека, модерног човека од пре 40.000 година из источне Азије, показала је да је редовно конзумирао слатководну рибу.[4][5] Археолошке карактеристике попут шкољки у отпаду,[6] одбачених рибљих костију и пећинске слике показују да је морска храна била важна за опстанак и да је конзумирана у значајним количинама. Риболов у Африци је евидентан врло рано у људској историји. Неандерталци су ловили рибу око 200.000 пне.[7] Људи су могли да развију кошаре за замке за рибу, и да плетењем направе ране облике рибарских мрежа како би могли да лове више рибе и у већим количинама.[8]

 
Врше-вршве за лов риба гловица, Музеј Херцеговине, Требиње

Током овог периода, већина људи је живела животним стилом ловаца-сакупљача и било је неопходно да буду стално у покрету. Међутим, тамо где постоје рани примери трајних насеља (мада не нужно и стално насељених) попут оних на Лепенском Виру, она су готово увек повезана са риболовом као главним извором хране.

Главне области за рибарство уреди

Атлантски океан уреди

Нова економска фондација утврдила је да се бакалар лови за 38 одсто више него што научници саветују, плави пишмољ за 51 одсто, а врста бакалара полак чак 231 одсто више.

Рибарење на стари начин уреди

У неким деловима света, рибари још лове из малих бродова и користе мреже које се бацају руком, као што се то вековима радило. Ови рибари лове само онолико колико им је потребно за њихове потребе.

Рибогојство уреди

Рибогојство је привредна грана која се бави узгојем рибе у природним (река, језеро, море) или вештачким условима (рибњак), као и побољшањем укупног квалитета рибљег фонда.

Галерија уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Fisheries and Aquaculture in our Changing Climate Policy brief of the FAO for the UNFCCC COP-15 in Copenhagen, December 2009.
  2. ^ „Fisheries and Aquaculture”. FAO. Приступљено 1. 7. 2012. 
  3. ^ African Bone Tools Dispute Key Idea About Human Evolution National Geographic News article. (archived January 17, 2006)
  4. ^ Yaowu Hu, Y; Hong Shang, H; Haowen Tong, H; Olaf Nehlich, O; Wu Liu, W; Zhao, C; Yu, J; Wang, C; Trinkaus, E; Richards, M (2009). „Stable isotope dietary analysis of the Tianyuan 1 early modern human”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 106 (27): 10971—74. PMC 2706269 . PMID 19581579. doi:10.1073/pnas.0904826106. 
  5. ^ First direct evidence of substantial fish consumption by early modern humans in China PhysOrg.com, 6 July 2009.
  6. ^ Coastal Shell Middens and Agricultural Origins in Atlantic Europe.
  7. ^ „History of fishing – fishing nets, shellfish, boats”. quatr.us Study Guides (на језику: енглески). 12. 6. 2017. Приступљено 2. 5. 2018. 
  8. ^ „History of fishing – fishing nets, shellfish, boats”. quatr.us Study Guides (на језику: енглески). 12. 6. 2017. Приступљено 2. 5. 2018. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди