Лепенски Вир

једно од највећих и најзначајнијих мезолитских и неолитских археолошких налазишта

Лепенски Вир је једно од највећих и најзначајнијих мезолитских и неолитских археолошких налазишта. Смештено је на десној обали Дунава у Ђердапској клисури, у Србији, у централном делу Балканског полуострва. Овај локалитет, који је име добио по дунавском виру, био је седиште једне од најважнијих и најсложенијих култура праисторије, културе Лепенског Вира. Између 1965. и 1970. откривено је рибарско ловачко насеље са зачецима култивације и доместификације. Током ископавања откривено је седам сукцесивних насеља и 136 објеката (како стамбених, тако и сакралних) изграђених у раном мезолиту, у периоду од око 9500. до 7200. године пре наше ере (Прото Лепенски вир 1 и 2), а затим у раном и средњем неолиту, од око 6250. до 5500. године пре наше ере (Лепенски Вир I-III).[1] Главни руководилац истраживања овог локалитета је био професор др Драгослав Срејовић, археолог, академик и професор Универзитета у Београду.

Лепенски Вир
Lepenski Vir (2).JPG
Археолошка налазиште испод стакленог крова
Лепенски Вир на мапи Србије
Лепенски Вир
Приказ на мапи Србије
Место Србија
Координате44° 33′ 40″ СГШ; 22° 01′ 27″ ИГД / 44.561111° СГШ; 22.024167° ИГД / 44.561111; 22.024167
Историја
Периодмезолит и неолит

Историјат археолошких ископавања локалитета Лепенски ВирУреди

Фазе „Лепенског Вира“Уреди

  • Прото-Лепенски Вир
  • Лепенски Вир I (а-е)
  • Лепенски Вир II
  • Лепенски Вир III (а, б)

У својој најстаријој фази ова култура има епипалеолитски карактер. Прото Лепенски Вир припада раном мезолиту, Лепенски Вир I и II - позном мезолиту, а Лепенски Вир IIIа - старијем неолиту. Прве три фазе представљају ловачко-сакупљачке заједнице, док је у четвртој фази заступљен период првих земљорадника и сточара (од 5300. до 4500. п. н. е.).

Неолитска револуцијаУреди

Око 5300. п. н. е. становници Лепенског Вира доживели су тзв. неолитску револуцију. Ово је период који обележава почетак бореала, када ниво воде опада, реке устаљују токове, ствара се „црница“, а топле шуме се распростиру до средње Европе. Становници Лепенског Вира у овом периоду припитомљавају прве животиње и почињу да се баве земљорадњом. Ова најмлађа фаза на Лепенском Виру припада култури Старчева.

Живот на Лепенском Виру замро је око 4500. п. н. е., када су становници кренули у потрагу за већим обрадивим површинамa.

Реконструкција локалитетаУреди

 
Изглед заштитне конструкције изнад археолошког локалитета

Аутор пројекта заштите и ревитализације локалитета Лепенски Вир је архитекта Марија Јовин док заштитна конструкција и уређење заштићеног простора је урађена према пројекту архитекте Синише Темеринског.[4] Целокупан пројекат обухвата уређење 55 хектара заштићеног простора. Предвиђена је изградња Визиторског центра за посетиоце, етно насеља, истраживачке станице, пристаништа на Дунаву и саобраћајнице којом ће туристима обезбедити прилаз до локалитета.[4] До децембра 2010. године, подигнута је велика заштитна мрежаста конструкција изнад локалитета чиме је само налазиште трајно заштићено а претходно су уклоњене дрвене греде и салонит плоче које су око 40 година представљале привремену и јефтину заштиту овог вредног археолошког налазишта.[4] Нова заштитна конструкција је изграђена средствима око 350 милиона динара која су обезбеђена из Националног инвестиционог плана Владе Србије.[4] Новом заштитном конструкцијом отворен је поглед на стену Трескавац на левој обали Дунава (Румунија), према којој је и цело насеље било оријентисано јер је имала култни значај за становнике насеља. Сама конструкција је изграђена на начин да прати падину ка Дунаву. Након овога предвиђено је да се уклони лесна прашина са насеља да би се дошло да слоја црвене камене дробине подова кућа како би се приступило конзервацији станишта.

ГалеријаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

  • Драгослав Срејовић, Лепенски Вир, Београд 1969.
  • Драгослав Срејовић, Љубинка Бабовић, Уметност Лепенског Вира, Београд 1983.
  • Ивана Радовановић, „Власац и Лепенски Вир у светлу најновијих истраживања“, Рад Драгослава Срејовића на истраживању праисторије централног Балкана, Крагујевац, 27-29. новембар 1997, Крагујевац 1998, 33-38.
  • Ивана Радовановић, „Houses and burials at Lepenski Vir“, European Journal of Archaeology 3/3, 2000, 330-349.
  • Dušan Borić, „The Lepenski Vir conundrum: reinterpretation of the Mesolithic and Neolithic sequences in the Danube Gorges“. Antiquity 76, 2002, 1026-39.
  • Dušan Borić, „Deep Time Metaphor: Mnemonic and apotropaic practices at Lepenski Vir“, Journal of Social Archaeology 3 (1), 2003, 46-74.
  • Dušan Borić, Sofija Stefanović, „Birth and death: Infant burials from Vlasac and Lepenski Vir“. Antiquity 78, 2004, 526-547.
  • Dušan Borić, Body Metamorphosis and Animality: Volatile Bodies and Boulder Artworks from Lepenski Vir, Cambridge Archaeological Journal 15 (1), 2005, 35-69.
  • Dragana Antonović, Stone Tools from Lepenski Vir, Belgrade, 2006.
  • Љубинка Бабовић, Положај и функција светилишта на Лепенском Виру, Београд, 2006.
  • Паун Ес Дурлић, „Власац - васкрс потопљеног археолошког локалитета“ Развитак, година XLIV, број 217-218, Зајечар, 2004. год. стр. 4-10.

Спољашње везеУреди