Портал:Археологија
Портал Археологија
Археологија је наука која се бави проучавањем материјалних остатака људског постојања.
Археологија, која се у новије доба све више везује уз антропологију а не историју како је то било уобичајено у претходном раздобљу и то нарочито у Европи, проучава људска друштва и објекте које су она оставила за собом. То нарочито долази до изражаја током проучавања праисторије о којој су готово увек једина сведочанства њени материјални остаци (нпр. оруђа од камена, кости и метала, керамика, остаци архитектуре, итд.). Поред праисторије археологија се бави и проучавањем историјских периода, то јест периода у којима постоје писани извори, и она у том случају углавном има улогу помоћне историјске науке.
Изабрани чланак
Лепенски Вир је једно од највећих и најзначајнијих мезолитских и неолитских археолошких налазишта. Смештено је на десној обали Дунава у Ђердапској клисури, у Србији, у централном делу Балканског полуострва. Овај локалитет, који је име добио по дунавском виру, био је седиште једне од најважнијих и најсложенијих култура праисторије.
Између 1965. и 1970. откривено је рибарско ловачко насеље са зачецима култивације и доместификације. Током ископавања откривено је седам сукцесивних насеља и 136 објеката (како стамбених, тако и сакралних) који су изграђени у прериоду од око 6500. до 5500. године пре наше ере.
Главни руководилац истраживања овог локалитета је био професор др Драгослав Срејовић, чувени ахреолог, академик и професор Универзитета у Београду. Култура Лепенског Вира се распростире дуж Ђердапа, на локалитетима: Лепенски вир, Власац, Разврата, Икоана, Хајдучка воденица, Алибег и Падина.
Буђење културе Лепенског Вира и успостављање њене својеврсне уметности, отпочиње око 7000. г. старе ере. Три фактора - изолација, промена климе и увећање локалне популације - били су одлучујући за овај преображај. Ствараоци ове културе припадају старом европском становништву, популацији млађег палеолита. Антрополошки тип је Брно-Пшедмост, оберкаселска варијанта кромањонског типа. Њих одликују мезокефална глава, широко лице, висок раст и робусна грађа. Услед микроеволуционих промена (сматра се да су трајале 100 до 200 генерација) дошло је до грацилизације, али је због изолованости ипак очуван стари антрополошки изглед. даље...
Занимљивости
- ...да je на територији Србије рођено чак 17 римских императора, што чини петину свих римских владара?
- ...је Тутанкамонова гробица пронађена нетакнута тек у 20. веку?
Сјајни
Сјајни чланци: Стари Рас - Праисторија
Добри чланци Винчанска култура
Братски портали
ВикиПројекат
Википедија има званични ВикиПројекат о археологији. На њему можете се детаљније упознати о развоју портала Археологија и чланцима усковезаним за ову област.
Додатно
Изабрана слика
,_Kolosseum_--_2024_--_0610.jpg)
Амфитеатар у Риму, у којем су одржаване гладијаторске борбе, које је могло пратити 50.000 гледалаца. Одржавале су се и борбе са животињама. У случају пожара Колосеум би се испразнио за 10 минута
Изабрани видео
Помозите и Ви
