Тутанкамон
Тутанкамон (арап. توت عنخ آمون,[4] или Тутанкамен), назван Тутанкатон по рођењу, је био египатски фараон. Владао је највероватније од 1334. п. н. е. до 1325. п. н. е. за време осамнаесте династије. Његово првобитно име, Тутанкатон, значи „жива слика Атона“, док Тутанкамон значи „жива слика Амона“. Могуће је да је он „Нибуререја“ у писмима из Амарне.
Тутанкамон | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||
Хијероглифско име |
| ||||||||||
Алтернативна имена | Тутанкатен (име по рођењу) | ||||||||||
Датум рођења | 1341. п. н. е. | ||||||||||
Место рођења | Амарна, Египат | ||||||||||
Датум смрти | 1323. п. н. е. | ||||||||||
Место смрти | Теба, Египат | ||||||||||
Сахрањен | Долина краљева | ||||||||||
Гробница | KV62 | ||||||||||
Породица | |||||||||||
Супружник | Анкесенамон | ||||||||||
Родитељи | Ехнатон Кија | ||||||||||
Владавина | |||||||||||
Период владавине | 1333. п. н. е. — 1323. п. н. е. (Осамнаеста египатска династија) | ||||||||||
Претходник | Нефертити | ||||||||||
Наследник | Aj | ||||||||||
Историјски значај Тутанкамона се огледа највише у томе што је започео напуштање атонизма (који је увео Ехнатон), и враћање старој египатској религији. Како је Тутанкамон започео владавину у деветој години свог живота, велики део власти имао је везир, и његов наследник, Ај.
У данашње време, Тутанкамон спада у најпознатије фараоне, пре свега због тога што је он једини египатски фараон чија је гробница пронађена нетакнута у 20. веку.
Породица
уредиНије сигурно ко су били Тутанкамонови родитељи. Тутанкамон се помиње као краљев син, али није јасно о ком краљу се ради. Највећи број стручњака сматра да је он био син Аменхотепа III (вероватно не са његовом женом Тијом) или Аменхотепа IV (Ехнатона), вероватно са његовом другом женом, Кијом. Када је Тутанкамон наследио Ехнатона на престолу, Аменхотеп III је већ неко време био мртав. Неки египтолози сматрају да је период од смрти Аменхотепа III, до доласка на власт Тутанкамона износио седамнаест година, иако око тог питања нема консензуса. Тутанкамон је владао Египтом између осам и десет година. Испитивања његове мумије говоре да је Тутанкамон био веома млад када је умро. Претпоставља се да је тада имао само 19 година. До овог закључка се дошло после испитивања његових зуба. Ако би ово било тачно, то би значило да је Тутанкамон рођен између 1342. п. н. е. и 1340. п. н. е. и учинило би мање вероватном претпоставку да је Аменхотеп III био његов отац.
Тутанкамон је био ожењен за Анкесенпатон, Ехнатонову ћерку. Анкесенпатон је такође променила своје име у Анкесенамон. Зна се за двоје њихове деце, обе девојчице, рођене мртве. Њихове мумије су пронађене у Тутанкамоновом гробу.
Владавина
уредиЗа време Тутанкамонове владавине, Ехнатонова атонистичка револуција је почела да бива напуштена. Ехнатон је покушао да замени постојећу религију новом, вером у бога Атона, који је до тада сматран споредним богом. У трећој години Тутанкамонове владавине (вероватно 1331. п. н. е.), када је Тутанкамон имао 11 година (вероватно под Ајевим утицајем), стара египатска религија је поново постала званична религија, a Теба поново постала главни град. Млади фараон је променио своје име Тутанкатон у Тутанкамон. Претпоставља се да су већину ових одлука донели други, у његово име, јер је Тутанкамон тада био веома млад.
Догађаји после његове смрти
уредиПознато писмо краљу Хетита, Супиулиумасу I, од краљице Египта која је остала без мужа, која објашњава своје проблеме и тражи једног од његових синова за мужа, се приписује краљици Анкесенамон (између осталих). Супиулиумас I је прво послао гласника да испита тачност ових тврдњи, а затим и свог сина, прихватајући њену понуду. Он није стигао даље од границе, пре него што је преминуо. Могуће је да је убијен. Ако је краљица о којој се ради заиста Анкесенамон, а принц је заиста био убијен, његово убиство су вероватно наручили Ај или Хоремхеб, јер су обојица имали прилику и мотив.
После Тутанкамонове смрти, Анкесенамон се удала за Аја, могуће под принудом, и убрзо нестала из писане историје.
Тутанкамона је наследио Ај, а убрзо затим, Хоремхеб, који је уклонио већину трагова о Ехнатону, Тутанкамону и Ају.
Име
уредиЗа време Атонизма, Тутанкамон се звао Тутанкатен, што написано египатским хијероглифима, изгледа:
|
По повратку старој религији, његово име је промењено у „Тутанкамон Хекаиунушема“, што значи „жива слика Амона, владара јужног Хелиополиса“. Када је дошао на престо, Тутанкамон је узео праномен „Небкеперуре“, што значи приближно „господар слике Раа“. Име Нибуререја у писмима из Амарне је можда варијација овог праномена.
Узрок смрти
уредиУзрок Тутанкамонове смрти дуго није био познат. Тело је први пут испитивао тим Хауарда Картера (Howard Carter), двадесетих година 20. века. 2005. године, египатски археолог Захи Хавас је изнео резултате истраживања Тутанкамонове мумије по којима нема података који би указивали на то да је фараон убијен. Постојала је рупа у глави, али је она највероватније настала током мумифицирања. Постоје налази који указују на могућност да је Тутанкамон сломио ногу, и да је могуће да је умро од последица инфекције. Почетком 2010. године тим научника из Сједињених Америчких Држава објавио је резултате истраживања ДНК анализе и рендгенских снимака Тутанкамонових костију у којима је закључено да је фараон највероватније умро од последица маларије у комбинацији са коштаним обољењем.[5]
„ | Налази наводе на закључак да су за смрт Тутанкамона (у 20. години 1324. п. н. е.) највероватније одговорни лоша циркулација крви у коштаном ткиву, уз слабљење или делимично уништење костију, у спрези са маларијом. | ” |
— Захи Хавас |
Последњим истраживањем из августа 2010. откривено је да је Тутанкамон плод инцеста и да су његови родитељи у ствари брат и сестра. До ових података дошло се ДНК испитивањем 16 мумија. Научници сматрају да се због сродности родитеља лакше преноси копија лоших гена на потомка. Це-Те снимања показала су да је Тутанкамон имао генетску деформацију стопала и расцеп усне што му је отежавало живот, али не у тој мери да га убије.[6]
Према истраживањима египтолога Криса Наунтона сматра се да је фараона ударио точак кочија које су се кретале великом брзином и да му је тело због тога било унакажено и захтевно за балсамовање. Због лоше урађеног балсамовања његово тело се запалило у саркофагу услед хемијске реакције.[7]
Археологија
уредиКартерова истраживања око гробнице Тутанкамона финансирао је лорд Карнавон. Ка истраживању Тутанкамонове гробнице су на Картера утицали мањи налази из ње и довели га до израчунавања места гробнице и 4. новембра 1922. године је открио први улаз. Дана 5. новембра степениште, а 24. новембра је стајао пред зидом са Тутанкамоновим печатима. Трајало је пет година док није завршио своја истраживања. Краљеву мумију је открио крајем октобра 1925. године а последњи предмет који је изашао из гробнице је био 30. новембра 1927. године. Утрошио је много времена и много енергије. У гробницу је морало да се доведе електрично осветљење и морала је да се обезбеди од крађе јер су налази били од злата које је било велике вредности. Само изношење златних шкриња је трајало 84 дана. Тутанкамоново благо се сада налази у Египатском музеју у Каиру и смештено је у 12 просторија. Картер је нашао у гробници 4 шкриње које су биле уграђене једна у другу све са богатим позлатама. Саркофаг који је пронађен је од једног комада жутог кремен камена у размери 2,75 пута 1,50 пута 1,50 m и у њему су се налазила три ковчега од којих је поред позлаћених био и један од чистог злата са тежином од 110,4 kg. Тутанкамон нас је обогатио не само златом и накитом велике вредности већ и новим сазнањима. Тутанкамонова гробница је приступна и у неонском светлу у њој се налази и саркофаг са позлаћеном маском фараона и у њему је и сама мумија Тутанкамона.
Рестаурација Тутанкамонове гробнице завршена је 2019. године.[8]
Референце
уреди- ^ Eaton-Krauss, M. (1987). „The Titulary of Tutankhamun”. Ур.: Osing, J.; Dreyer, G. Form und Mass: Beitrage zur Literatur, Sprache und Kunst des alten Ägypten - Festschrifts für Gerhard Fecht. Wiesbaden. стр. 110—123.
- ^ „Digital Egypt for Universities: Tutankhamun”. University College London. 22. 6. 2003. Приступљено 5. 8. 2006.
- ^ Leprohon, Ronald J. (30. 4. 2013). The Great Name: Ancient Egyptian Royal Titulary. SBL Press. стр. 206. ISBN 978-1-58983-736-2.
- ^ „Tutankhamun or Tutankhamen”. Collins English Dictionary. n.d. Приступљено 24. 9. 2014.
- ^ „Тутанкамон вероватно умро од маларије и коштаног обољења”. Викивести. 16. 2. 2010. Приступљено 24. 8. 2010.
- ^ „Тутанкамон плод инцеста”. Блиц онлајн. 21. 8. 2010. Приступљено 23. 8. 2010.
- ^ Научници открили тајну Тутанкамонове смрти („Блиц“, 3. новембар 2013)
- ^ Завршена дуга рестаурација: Ево како изгледа гробница Тутанкамона (Б92, 1. фебруар 2019)
Литература
уреди- Leprohon, Ronald J. (30. 4. 2013). The Great Name: Ancient Egyptian Royal Titulary. SBL Press. стр. 206. ISBN 978-1-58983-736-2.
- Eaton-Krauss, M. (1987). „The Titulary of Tutankhamun”. Ур.: Osing, J.; Dreyer, G. Form und Mass: Beitrage zur Literatur, Sprache und Kunst des alten Ägypten - Festschrifts für Gerhard Fecht. Wiesbaden. стр. 110—123.
- Arnold, Dorothea; Staff, Metropolitan Museum of Art; Green, L.; Allen, James P. (1996). The Royal Women of Amarna: Images of Beauty from Ancient Egypt. Metropolitan Museum of Art. ISBN 978-0-87099-816-4. OCLC 35292712.
- Brand, Peter Peter James; Cooper, Louise (2009). Causing His Name to Live: Studies in Egyptian Epigraphy and History in Memory of William J. Murnane. BRILL. ISBN 978-90-04-17644-7. OCLC 318869912.
- Booth, Charlotte (2007). The Boy Behind the Mask: Meeting the Real Tutankhamun. Oneworld. ISBN 978-1-85168-544-8. OCLC 191804020.
- Chyla, Julia; Rosińska-Balik, Karolina; Debowska-Ludwin, Joanna (2017). Current Research in Egyptology 17. Oxbow Books. ISBN 978-1-78570-603-5. OCLC 1029884966.
- Clayton, Peter A. (2006). Chronicle of the Pharaohs: The Reign-by-Reign Record of the Rulers and Dynasties of Ancient Egypt. Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-28628-9. OCLC 869729880.
- Collier, Mark; Manley, Bill (2003). How to Read Egyptian Hieroglyphs: A Step-by-step Guide to Teach Yourself. University of California Press. ISBN 978-0-520-23949-4. OCLC 705578614.
- Cooney, Kathlyn M.; Jasnow, Richard (2015). Joyful in Thebes: Egyptological Studies in Honor of Betsy M. Bryan. Lockwood Press. ISBN 978-1-937040-41-3. OCLC 960643348.
- Cooney, Kara (30. 10. 2018). When Women Ruled the World: Six Queens of Egypt. National Geographic Society. ISBN 978-1-4262-1978-8. OCLC 1100619021.
- Dodson, Aidan (2009). Amarna Sunset: Nefertiti, Tutankhamun, Ay, Horemheb, and the Egyptian Counter-Reformation . American University in Cairo Press. ISBN 978-1-61797-050-4. OCLC 1055144573.
- Eaton-Krauss, Marianne (2015). The Unknown Tutankhamun. Bloomsbury Publishing. ISBN 978-1-4725-7563-0. OCLC 1049775714.
- Gabolde, Marc (2000). D'Akhenaton à Toutânkhamon. Université Lumière-Lyon 2, Institut d'archéologie et d'histoire de l'antiquité. ISBN 9782911971020. OCLC 607262790.
- Gilbert, Katherine Stoddert; Holt, Joan K.; Hudson, Sara, ур. (1976). Treasures of Tutankhamun. The Metropolitan Museum of Art. ISBN 978-0-87099-156-1. OCLC 865140073.
- Gundlach, Rolf; Taylor, John H. (2009). 4. Symposium Zur Ägyptischen Königsideologie. Otto Harrassowitz Verlag. ISBN 978-3-447-05888-9. OCLC 500749022.
- Fritze, Ronald H. (2016). Egyptomania: A History of Fascination, Obsession and Fantasy. Reaktion Books. ISBN 978-1-78023-685-8. OCLC 1010951566.
- Hawass, Zahi; et al. (2010). „Ancestry and Pathology in King Tutankhamun's Family”. The Journal of the American Medical Association. 303 (7): 638. PMID 20159872. doi:10.1001/jama.2010.121 .
- Hawass, Zahi (2004). The Golden Age of Tutankhamun . American Univ in Cairo Press. стр. 56. ISBN 978-977-424-836-8. OCLC 56358390.
- Hawass, Zahi A.; Saleem, Sahar (2016). Scanning the Pharaohs: CT Imaging of the New Kingdom Royal Mummies. Oxford University Press. ISBN 978-977-416-673-0. OCLC 1078493215.
- Hawass, Zahi; Saleem, Sahar N. (2011). „Mummified Daughters of King Tutankhamun: Archeologic and CT Studies”. American Journal of Roentgenology. 197 (5): W829—W836. ISSN 0361-803X. PMID 22021529. doi:10.2214/AJR.11.6837.
- Hoving, Thomas (2002). Tutankhamun: The Untold Story. Cooper Square Press. ISBN 978-1-4617-3214-3. OCLC 3965932.
- Kozma, Chahira (2008). „Skeletal dysplasia in ancient Egypt”. American Journal of Medical Genetics Part A. 146A (23): 3104—3112. ISSN 1552-4825. PMID 19006207. doi:10.1002/ajmg.a.32501.
- Nici, John (2015). Famous Works of Art—And How They Got That Way. Rowman & Littlefield Publishers. ISBN 978-1-4422-4955-4. OCLC 1035635529.
- Morkot, Robert (10. 11. 2004). The Egyptians: An Introduction. Routledge. ISBN 978-1-134-48857-5. OCLC 60448544.
- Reeves, Carl Nicholas (1990). The Complete Tutankhamun: The King, the Tomb, the Royal Treasure . Thames and Hudson. ISBN 978-0-500-27810-9. OCLC 1104938097.
- Reeves, Nicholas; Wilkinson, Richard H. (1996). The Complete Valley of the Kings . London: Thames and Hudson. OCLC 809290016.
- Riggs, Christina (2018). Photographing Tutankhamun: Archaeology, Ancient Egypt, and the Archive. Bloomsbury Publishing. ISBN 978-1-350-03853-0. OCLC 1114957945.
- Robinson, Andrew (27. 8. 2009). Writing and Script: A Very Short Introduction. Oxford: Oxford University Press. стр. 90—91. ISBN 978-0-19-956778-2. OCLC 654777745.
- Roberts, Peter (2006). HSC Ancient History. Pascal Press. ISBN 978-1-74125-179-1. OCLC 225398561.
- Zivie, A. (1998). „La nourrice royale Maïa et ses voisins: cinq tombeaux du Nouvel Empire récemment découverts à Saqqara”. Comptes rendus des séances de l'Académie des Inscriptions et Belles-Lettres (на језику: француски). 142 (1).
- Andritsos, John. Social Studies of Ancient Egypt: Tutankhamun. Australia 2006.
- Brier, Bob. The Murder of Tutankhamun: A True Story. Putnam Adult, 13 April 1998, ISBN 0-425-16689-9 (paperback)/ISBN 0-399-14383-1 (hardcover)/ISBN 0-613-28967-6 (School & Library Binding).
- Carter, Howard and Arthur C. Mace, The Discovery of the Tomb of Tutankhamun. Courier Dover Publications, 1 June 1977, ISBN 0-486-23500-9 The semi-popular account of the discovery and opening of the tomb written by the archaeologist responsible.
- Desroches-Noblecourt, Christiane. Sarwat Okasha (Preface), Tutankhamun: Life and Death of a Pharaoh. New York: New York Graphic Society, 1963, ISBN 0-8212-0151-4 (1976 reprint, hardcover) /ISBN 0-14-011665-6 (1990 reprint, paperback).
- Egyptian Supreme Council of Antiquities, The Mummy of Tutankhamun: The CT Scan Report, as printed in Ancient Egypt, June/July 2005.
- Haag, Michael (2005). The Rough Guide to Tutankhamun: The King: The Treasure: The Dynasty. London. ISBN 1-84353-554-8.
- Hoving, Thomas. The Search for Tutankhamun: The Untold Story of Adventure and Intrigue Surrounding the Greatest Modern archeological find. New York: Simon & Schuster, 15 October 1978, ISBN 0-671-24305-5 (hardcover)/ISBN 0-8154-1186-3 (paperback) This book details a number of anecdotes about the discovery and excavation of the tomb.
- James, T. G. H. Tutankhamun. New York: Friedman/Fairfax, 1 September 2000, ISBN 1-58663-032-6 (hardcover) A large-format volume by the former Keeper of Egyptian Antiquities at the British Museum, filled with colour illustrations of the funerary furnishings of Tutankhamun, and related objects.
- Neubert, Otto. Tutankhamun and the Valley of the Kings. London: Granada Publishing Limited, 1972, ISBN 0-583-12141-1 (paperback) First hand account of the discovery of the Tomb.
- Rossi, Renzo. Tutankhamun. Cincinnati (Ohio) 2007 ISBN 978-0-7153-2763-0, a work all illustrated and coloured.
Спољашње везе
уреди- Grim secrets of Pharaoh's city—BBC News
- Tutankhamun and the Age of the Golden Pharaohs website
- British Museum Tutankhamun highlight
- "Swiss geneticists examine Tutankhamun's genetic profile" Архивирано на сајту Wayback Machine (24. септембар 2015) by Reuters
- Ultimate Tut Documentary produced by the PBS Series Secrets of the Dead
- OA5ZTIXr7a4 на сајту YouTube
- ТУТАНКАМОН - ПОСЛЕДЊА ИЗЛОЖБА: Обележавање најважнијег јубилеја у историји египатских ископавања („Вечерње новости”, 12. фебруар 2023)