Британски музеј

(преусмерено са British Museum)

Британски музеј (енгл. British Museum) је најстарији јавни музеј на свету. Садржи колекције претежно везане за историју човечанства. Основан је 1753. и налази се у британској престоници Лондону.[3] Његова стална збирка од осам милиона дела спада међу највеће и најсвеобухватније постојеће.[4] То документује причу о људској култури од њених почетака до данас.[5] Британски музеј је био први јавни национални музеј на свету.[6]

Британски музеј
British Museum
The British Museum logo.svg
British Museum (aerial).jpg
Британски музеј
British Museum Great Court, London, UK - Diliff.jpg
Оснивање1753.
ЛокацијаЛондон
 Уједињено Краљевство
Врстамузеј
Број предмета8 милиона[1]
Посетиоци5.828.552 (2018)[2]
ДиректорHartwig Fischer
ПредседникЏорџ Озборн
Веб-сајтwww.britishmuseum.org
Фасада Британског музеја

Музеј је основан 1753. године, углавном заснован на колекцијама англо-ирског лекара и научника сер Ханса Слоуна.[7] Први пут је отворен за јавност 1759. године, у кући Монтагју, на месту садашње зграде. Експанзија музеја у наредних 250 година била је у великој мери резултат британске колонизације и резултирала је стварањем неколико гранских институција, или независних одвајања, од којих је први био Природњачки музеј 1881.

Године 1973, Закон о Британској библиотеци из 1972. In 1973, the British Library Act 1972[8] одвојио је библиотечко одељење од Британског музеја, али је наставио да угошћује сада одвојену Британску библиотеку[3] у истој читаоници и згради као и музеј до 1997. Музеј је недапартментско јавно тело које спонзира Департман за дигиталне медије, културу, медије и спорт, и као за све националне музеје у Великој Британији, не наплаћује се улаз, осим за позајмице изложби.[9]

Његово власништво над малим процентом њених најпознатијих објеката који потичу из других земаља је спорно и остаје предмет међународних контроверзи кроз захтеве за репатријацију, посебно у случају Елгинових мермера из Грчке,[10] и Розетског камена из Египта.[11]

Историја музејаУреди

Зачеци музеја везани су за британског физичара Сер Ханса Слоуна (енгл. Sir Hans Sloane).[12] Током свог живота Слоун је сакупио преко 71.000 предмета, укључујући хербаријум и библиотеку.[13] Желећи да сачува своју колекцију после смрти, Слоун је завештава краљу Џорџу II. Сам краљ није био посебно заинтересован за колекцију, али је захваљујући напорима Парламента основан одбор повереника којима је колекција дата на старање. Тиме се 7. јуна 1753. године посебном одлуком Парламента заснива Британски музеј.

У почетку се колекција састојала претежно од књига, рукописа и нешто антиквитета у виду старих новчића и ваза. Међутим, од оснивања па до данас колекција се само увећавала, подједнако путем донација и куповином предмета.

Музеј је први пут отворен за јавност 15. јануара 1759. године. Музејске колекције биле су доступне свима а сам улазак у музеј био је бесплатан. Музеј је од тада отворен без већих прекида а улаз је и данас слободан. Годишње га посети преко 4 милиона људи.

Сер Ханс СлоунУреди

Иако је данас углавном музеј културних уметничких предмета и антиквитета, Британски музеј је основан као „универзални музеј“. Његови темељи леже у тестаменту англо-ирског лекара и природњака сер Ханса Слоуна (1660–1753), лекара и научника из Алстера са седиштем у Лондону. Током свог живота, а посебно након што се оженио удовицом богатог јамајчанског плантажера,[14] Слоун је сакупио велику колекцију куриозитета и, не желећи да види своју колекцију расуту након смрти, завештао ју је краљу Џорџу II, за нацију, за суму од 20.000 фунти.[15]

У то време, Слоунова колекција се састојала од око 71.000 предмета свих врста[16] укључујући око 40.000 штампаних књига, 7.000 рукописа, обимних примерака природне историје укључујући 337 томова осушених биљака, графика и цртежа укључујући оне Албрехта Дирера и антиквитета из Судана, Египат, Грчке, Рима, древни Блиског истока и Далеког истока и Америка.[17]

Зграда музејаУреди

Музејска зграда је током протеклих векова много пута изменила свој изглед.

За потребе музеја, одбор повереника је иницијално изабрао једну од најлепших зграда тадашњег Лондона. Било је то Монтагу здање (енгл. Montagu House) изграђено приближно 1676, а обновљено 1686. од стране једног француског архитекте. У складу са тим стил здања био је претежно француски.

Међутим, већ са почетком 19. века почетна зграда је постала исувише скучена за растућу музејску колекцију. У сврху проширења 1802. одбор повереника формира комитет задужен за грађевину и њено проширење. Прво у низу проширења првобитне зграде завршено је 1808. године. Од тада до данас изглед музеја је знатно измењен, међутим он се и данас налази на месту првобитног Монтагу здања.

Основу садашње зграде дизајнирао је сер Роберт Смрк (енгл. Sir Robert Smirke) и њена изградња је завршена 1852. године.

 
Great Court

Последња велика измена завршена је 2000. године. Измештањем већег дела библиотеке створен је додатан простор. По дизајну архитекте Лорда Фостера (енгл. Lord Foster) тај простор претворен је у велики трг који опкружује читаоницу, а затим наткривен. Тиме је створен највећи наткривени трг у Европи. Отворила га је краљица Елизабета II 6. децембра 2000. и он носи њено име - The Queen Elizabeth II Great Court.

Музејске колекцијеУреди

У музеју је изложено више хиљада предмета из различитих периода историје: од праисторијског доба до модернијих колекција које су везане за период индустријске револуције. Музеј има укупно 94 галерије које се протежу преко 4 километра. Осим релативно сталних колекција, музеј редовно приређује и привремене поставке за које се наплаћују улазнице.

Неке од колекција су:

  • Британија у праисторији и под Римљанима
    • заузима 6 галерија
    • садржи церемонијалну келтску одећу и метално посуђе
    • римску сребрнину
    • тело жртвованог човека из 1. века нове ере нађеног тек 1984. године
  • Европа
    • галерије садрже разне предмете сакупљене из Европе укључујући и ...
    • сат у облику брода направљен у Прагу пре више од 4 века; док је био у функцији мењао је положај, свирао мелодије и испаљивао из топа
    • колекцију тањира из револуционарног раздобља Русије
    • посебно су интересантни предмети везани за англо-саксонског краља из 7. века. Нађени су 1939. у олупини брода Sutton Hoo
  • Египат
    • свакако најзначајнији предмет ове колекције је Розета камен (енгл. Rosseta Stone) са хијероглифима са кога је Шамполион успео да дешифрује древно египатско писмо
    • музеј је дом запањујућем броју мумифицираних тела, саркофага и посмртних маски које се налазе распоређене у низу галерија
    • изложен је и велики број инструмената коришћених у припреми тела за балзамовање
  • Грчка и Рим
 
Део фриза Партенона
  • Азија
    • главни део ове колекције су кинески порцелан и керамика
    • бројне скулптуре везане за религије Индије, Кине и Кореје такође доминирају поставком

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Collection size”. British Museum. 
  2. ^ ALVA-Association of Leading Visitor Attractions Приступљено 4.1.2020.
  3. ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 180. ISBN 86-331-2075-5. 
  4. ^ „About us”. British Museum. Приступљено 26. 3. 2013. 
  5. ^ Among the national museums in London, sculpture and decorative and applied art are in the Victoria and Albert Museum; the British Museum houses earlier art, non-Western art, prints and drawings. The National Gallery holds the national collection of Western European art to about 1900, while art of the 20th century on is at Tate Modern. Tate Britain holds British Art from 1500 onwards. Books, manuscripts and many works on paper are in the British Library. There are significant overlaps between the coverage of the various collections.
  6. ^ „History of the British Museum”. The British Museum (на језику: енглески). Приступљено 12. 7. 2018. 
  7. ^ „The Life and Curiosity of Hans Sloane”. The British Library (на језику: енглески). Приступљено 21. 10. 2017. 
  8. ^ „British Library Act 1972”. legislation.gov.uk. 1972. 
  9. ^ „Admission and opening times”. British Museum. 14. 6. 2010. Приступљено 4. 7. 2010. 
  10. ^ Tharoor, Kanishk (29. 6. 2015). „Museums and looted art: the ethical dilemma of preserving world cultures”. The Guardian (на језику: енглески). Приступљено 18. 4. 2018. 
  11. ^ „The Big Question: What is the Rosetta Stone, and should Britain return”. The Independent (на језику: енглески). 9. 12. 2009. Приступљено 2. 4. 2020. 
  12. ^ „Creating a Great Museum: Early Collectors and The British Museum”. Архивирано из оригинала на датум 2. 1. 2010. Приступљено 16. 12. 2011. 
  13. ^ „British Museum - General history,”. Приступљено 16. 12. 2011. 
  14. ^ „BBC – History – British History in depth: Slavery and the Building of Britain”. www.bbc.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 12. 11. 2019. 
  15. ^ „Creating a Great Museum: Early Collectors and The British Museum”. Fathom. Архивирано из оригинала на датум 2. 1. 2010. Приступљено 4. 7. 2010. 
  16. ^ „General history”. British Museum. 14. 6. 2010. Приступљено 4. 7. 2010. 
  17. ^ Gavin R de Beer, Sir Hans Sloane and the British Museum (London, 1953).

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди