Синајски рукопис

Синајски рукопис

Синајски рукопис (лат. Codex Sinaiticus), означаван са или 01 (Gregory-Aland), је рукопис Старог завета и Новог завета[1]. Синајски рукопис је најранији препис комплетног Новог завета, из средине 4. века. Нови завет написан је на грчком језику, у облику кодекса, на танком пергаменту, димензија 37×34 цм[1].

Од великог је значаја за реконструкцију оригиналног текста Светог писма и историју прављења књига на Западу [2]. Име Синајски кодекс (Codex Sinaiticus) дословно значи Синајска књига [3]. Име је добио по манастиру свете Катарине на Синајској гори, у ком је чуван неколико векова [4].

ОписУреди

 
факсимил (1862)

Рукопис садржи Варнавина посланица и Пастир Герми[1].

Нови завет сачуван у целини, у Старом завету недостаје:

  • 1 Мојс 23,19 – 1 Мојс 24,46 — фрагменти
  • 4 Мојс 5,26–4 Мојс 7,20 — фрагменти
  • Прва дневника 9,27–1 Прва дневника 19,17[5][6]

Грчки текст рукописа одражава александријски тип текста[7][1].

 
Константин Тишендорф

Пронађен у 1844. године у манастиру Св. Катарине на Синају Константином Тишендорфом[8]. Прво целовито фототипско издање је објављено 1911. године[9].

До 1933. године, 2/3 кодекса се налазио у Лењинграду, кад је продат Британском музеју за 100.000 фунти[10].

Данас се чува у Британској библиотеци, библиотеци Универзитета у Лајпцигу, на Синају и у Руској националној библиотеци[1].

 
Манастир Св. Катарини на Синају

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Kurt Aland und Barbara Aland, Der Text des Neuen Testaments. Einführung in die wissenschaftlichen Ausgaben sowie in Theorie und Praxis der modernen Textkritik, Deutsche Bibelgesellschaft, Stuttgart 1981, SS. 117-118. ISBN 978-3-438-06011-2.
  2. ^ Синајски кодекс, Приступљено 25. 4. 2013.
  3. ^ О имену, Приступљено 25. 4. 2013.
  4. ^ Историја, Приступљено 25. 4. 2013.
  5. ^ Würthwein Ernst (1987). Der Text des Alten Testaments, Stuttgart: Deutsche Bibelgesellschaft, pp. 85.
  6. ^ Henry Barclay Swete, An Introduction to the Old Testament in Greek (Cambridge 1902), pp. 129-130.
  7. ^ Metzger, Bruce M.; Ehrman, Bart D. (2005), The Text of the New Testament: Its Transmission, Corruption, and Restoration. New York, Oxford: Oxford University Press, pp. 66-67.
  8. ^ Tischendorf, Constantin von (1866), When Were Our Gospels Written?, An Argument by Constantine Tischendorf. With a Narrative of the Discovery of the Sinaitic Manuscript, New York: American Tract Society.
  9. ^ Kirsopp Lake, Codex Sinaiticus Petropolitanus: The New Testament, the Epistle of Barnabas and the Shepherd of Hermas, Clarendon Press, Oxford (1911).
  10. ^ Skeat & Elliot 2004, стр. 9.

ЛитератураУреди

  • Skeat, Theodore Cressy; Elliot, J. K. (2004). The Collected Biblical Writings of T.C. Skeat. BRILL. стр. 9—. ISBN 90-04-13920-6. 
  • Tischendorf, Constantin von, Fragmentum Codicis Friderico-Augustani ex Iesaia et Ieremia in: Monumenta sacra inedita (Leipzig 1855), vol. I, pp. 211 ff.
  • Tischendorf, Constantin von (1866), When Were Our Gospels Written?, An Argument by Constantine Tischendorf. With a Narrative of the Discovery of the Sinaitic Manuscript, New York: American Tract Society.
  • Schneider, Ulrich Johannes (ed.) (2007). Codex Sinaiticus. Geschichte und Erschließung der «Sinai-Bibel». Leipzig: Universitätsbibliothek Leipzig.
  • Christian–B. Amphoux, Codex Vaticanus B: Les points diacritiques des marges de Marc, Journal of Theological Studies vol. 58 (2007), pp. 440-466.

Спољашње везеУреди