Универзитет у Лајпцигу
Универзитет у Лајпцигу (нем. Universität Leipzig) се налази у Слободној Држави Саксонији, у Немачкој и један је од најстаријих универзитета у Европи и други најстарији Универзитет у Немачкој по узастопним годинама постојања.[1] Основан је 2. децембра 1409. од стране Фридрика I и његовог брата Вилијама II и првобитно је обухватао четири факултета. У славне студенте овог универзитета убрајају се Готфрид Вилхелм Лајбниц, Јохан Волфганг Гете, Фридрих Ниче, Рихард Вагнер[1], Ангела Меркел, као и девет добитника Нобелове награде.
| Universität Leipzig | |
 Грб Универзитета у Лајпцигу | |
| лат. Alma mater Lipsiensis | |
| Мото | Aus Tradition Grenzen überschreiten |
|---|---|
| Тип | Државни |
| Оснивање | 02.12.1409. |
| Ректор | Beate Schücking |
| Академско особље | 3.234 |
| Админ. особље | 1.962 |
| Број студената | 29.459 |
| Локација | Лајпциг, Немачка |
| Кампус | Урбан |
| Боје | црвена, сива и светлоплава |
| Веб-сајт | www.uni-leipzig.de/ |
 | |
Историја
уредиОснивање и развој до 1900. године
уредиУниверзитет је направљен по узору на Карлов универзитет са којег су се професори немачког говорног подручја повукли у Лајпциг након кризе Јана Хуса и декрета из Кутне Хоре. Alma mater Lipsiensis је отворена 1409. године, након што ју је званично издао папа Александар V у својој були признања 9. септембра исте године. Њен први ректор је био Јоханес Ото фон Минстерберг. Од свог оснивања, Paulinerkirche је служила као универзитетска црква. После реформације црква и манастирске зграде су поклоњене Универзитету 1544. године. Како би се обезбедило независно и одрживо финансирање Универзитет је добио власт над девет села источно од Лајпцига. Овај статус је задржао скоро 400 година све док у 19. веку нису спроведене земљишне реформе.
Као и многи европски универзитети, Универзитет у Лајпцигу је био структуриран у колеџе одговорне за организовање смештаја и колегијална предавања. Међу факултетима у Лајпцигу били су Мали колеџ, Велики колеџ, Црвени колеџ (Rotes Kolleg, познат и као Нови колеџ), колеџ Госпе (Frauenkolleg) и Паулинер колеџ (Pauliner Kolleg). Постојале су и приватне стамбене сале. Колеџи су имали јурисдикцију над својим члановима. Структура колеџа је касније напуштена, а данас су сачувана само имена.
Током првих векова, Универзитет је растао споро и био је прилично регионална институција што се, међутим, променило током 19. века када је постао институција високог образовања и истраживања светске класе. Крајем 19. века су у Лајпцигу предавали истакнути научници као што су Бернхард Виндшајд, један од очева немачког грађанског законика и Вилхелм Оствалд, који се сматра оснивачем модерне физичке хемије.
Између 1953. године и 1990. године носио је име Универзитет Карл Маркс.[1]
Спољашње везе
уреди
- ^ а б в Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. Л-М. Београд: Политика : Народна књига. стр. 8. ISBN 86-331-2116-6.