Портал Немачка

Грб Немачке
Грб Немачке
Застава Немачке
Застава Немачке

Савезна Република Немачка (нем. Bundesrepublik Deutschland), је једна од највећих индустријских сила света, смештена у централном делу Европе. На северу излази на Северно и Балтичко море где се и граничи са Данском. На истоку се граничи са Пољском и Чешком Републиком, на југу са Аустријом и Швајцарском, а на западу са Француском, Луксембургом, Белгијом и Холандијом. Површина Немачке износи 357.021 km², а са преко 82 милиона становника је највећа држава-чланица Европске уније.

Немачка је савезна парламентарна република коју чини 16 држава. Главни и највећи град је Берлин. Савезна Република Немачка је чланица Уједињених нација, НАТО, групе Г8 и потписница протокола из Кјота. Немачка економија је једна од најразвијенијих на свету.

Изабрани чланак

Немачка марка (нем. Deutsche Mark), или скраћено DM је бивша званична валута Западне Немачке, као и уједињене Немачке у периоду од 1990. да усвајања евра почетком 2002. Немачка марка је први пут издавана за време савезничке окупације Немачке 1948. чиме је заменила рајхсмарку.

Једној марки је одговарало 100 пфенига. На Косову и Метохији и Црној Гори немачка марка је привремено била коришћена као званична валута, док су званичне валуте Босне и Херцеговине, конвертабилна марка, и Бугарске, лев, биле исте вредности као немачка марка.

даље архива

Изабрана слика


Катедрала у Триру.

архива

Потребно урадити

Да ли сте знали

Изабрана биографија

Ерих Дагоберт фон Дригалски
Ерих Дагоберт фон Дригалски

Ерих Дагоберт фон Дригалски (нем. Erich Dagobert von Drygalski, * 9. фебруар 1865. у [Кенигсберг]]у; † 10. јануар 1949 у Минхену) је био њемачки географ, геофизичар и истраживач.

Дригалски је са 17 година почео да студира математику и физику у Кенигсбергу. Након једног семестра се пребацује на географију на Универзитет у Бону, како би могао слушати предавања Фердинанда фон Рихтхофена. Тог професора је пратио затим на Лајпцишки као и на Берлински универзитет. Факултет је завршио 1887. дисертацијом "Геоид деформације леденог доба", студијом о леденом покривачу поларних региона. Између 1887. и 1891. био је асистент на геодетском институту у Берлину и главној канцеларији. интернационалног премјеравања у Берлину.

даље архива

Категорије

Остали портали на српској википедији