Портал:Република Српска
Портал Република Српска
Република Српска, неслужбено Српска, један је од два ентитета у Босни и Херцеговини, поред Федерације Босне и Херцеговине. Налази се у југоисточној Европи, тачније на западном дијелу Балканског полуострва. Највећи град је Бања Лука и представља сједиште већине институција Републике Српске, као и њено политичко, административно, привредно и универзитетско средиште. Српска се граничи државном границом са Републиком Србијом, Црном Гором и Републиком Хрватском, а међуентитетском линијом са Федерацијом Босне и Херцеговине.
Дан Републике Српске се обележава 9. јануара као један од републичких празника у Републици Српској.
Настала је 9. јануара 1992. године као Република српског народа Босне и Херцеговине одлуком Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини. Општим оквирним споразумом за мир у Босни и Херцеговини из 1995. године постала је међународно призната као ентитет Босне и Херцеговине.
Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Републици Српској је пописано укупно 1.326.991 лица. Прелиминарни резултати пописа показују и то да је у Републици Српској укупан број домаћинстава 414.847, а станова 588.241.
Република Српска је члан Скупштине европских региона, која пружа подршку регионима у процесу европског проширења и глобализације. Представништва Републике Српске у иностранству доприносе унапређењу свих облика сарадње са институцијама и организацијама у иностранству. Република Српска има седам представништва у иностранству и то у: Аустрији, Белгији, Израелу, Њемачкој, Русији, Сједињеним Америчким Државама и Србији.
Изабрани чланак
Стефан Урош II Милутин Немањић (око 1253. — Неродимље, 29. октобар 1321.) је био краљ Србије (1282—1321) и један од најмоћнијих српских владара у средњем веку. Припадао је династији Немањића. Био је млађи син краља Уроша I (1241—1276). Милутин је и млађи брат Стефана Драгутина (краљ Србије 1276—1282, а затим обласног управника и краља Срема 1284—1316). Од 1282. Милутин је преузевши краљевску круну постао и главна линија наслеђивања у владарској породици. Тако је он отац краља Стефана Уроша III Дечанског (1322—1331), деда краља, а касније цара, Стефана Уроша IV Душана Силног (1331—1355) и прадеда цара Стефана Уроша V (Нејаког).
Током његове скоро четрдесетогодишње владавине, краљевина Србија је отпочела своје значајно ширење ка југу на рачун Византије са којом је 1299. године успостављена нова граница на линији Охрид—Прилеп—Штип (које су држали Византинци), чиме је српској држави прикључен северни део данашње Албаније и већи део данашње Републике Македоније. Поред тога, водио је успешне ратове са Бугарима, од којих је трајно освојио Браничево са Кучевом, и Татарима. После Драгутинове смрти 1316. године дошао је у сукоб са краљем Угарске Карлом Робертом (1310—1342) због заузимања поседа свог брата и тада је изгубио Мачву и Београд (1319), али је успео да задржи Рудник и Браничево. Он је први краљ Србије који постаје озбиљан политички фактор у региону, који склапа офанзивне савезе, али и бива мета јаких савеза околних држава. Упоредо са тим, женидбама је успео да обезбеди освајања из успешних ратова са Византијом и Бугарима, док је сукоб са Татарима окончао слањем свог сина-наследника Стефана као таоца.
На унутрашњем плану је извршио промену са рашког скромног двора, церемонија и титула на византијско уређење са раскошним двором. Подигао је и обновио већи број манастира и цркава међу којима се издвајају Богородица Љевишка, Грачаница, Краљева црква у Студеници, Богородица Тројеручица у Скопљу, Старо Нагоричане, Манастир Витовница и његова задужбина Бањска на простору његове државе, односно манастирска црква у Хиландару на Светој гори ван његове државе. Паралелно са развојем сакралне архитектуре која је у његово доба добила нови облик познат као Вардарски стил, развијала се и фортификациона архитектура у којој су најзначајнији домети манастирско утврђење у Хиландару и проширење Београдске тврђаве градњом Западног Подграђа са пристаништем (мада има оних који то проширење приписују и Стефану Душану (краљ 1331—1346, цар 1346—1355)). Због свог задужбинарског деловања је канонизован две и по године након смрти и проглашен Светим краљем', а његово житије је написао његов сарадник и каснији архиепископ српски Данило II (1324—1337).
Да ли сте знали...
- ... да је ФК Борац Бања Лука као друголигаш освојио Куп Југославије у фудбалу 1987/88 побједом у финалу над Црвеном звездом?
- ... да је насељено мјесто Међуречје, које припада општини Рудо у Републици Српској, окружено са свих страна територијом Републике Србије?
- ... да је Врбања најдужа ријека која цијелим својим током, дужине 95,4 km, тече кроз Републику Српску? Друга је Укрина, чија дужина тока износи 80,9 km.
Сјајни и добри чланци
Сјајни чланци:
Бадњак • Град Бања Лука • Грб Бање Луке • Здухаћ • Индира Радић • Историја Срба пре Немањића • Мркоњић Град • Небојша Глоговац • Петар Кочић • Сеоба Срба • Споменик палим Крајишницима • Стефан Лазаревић • Стефан Немања • Стефан Урош II Милутин
Добри чланци:
Избори у Републици Српској • Милан Тепић • Ратко Младић • Република Српска • Свети Георгије убива аждаху • Црква босанска
Помозите и Ви
- Потребни чланци: Горица (планина) • Водени парк Аквана • Тодор Лазаревић • Ластванско језеро • Билећко поље • Марица Гајић • Берзански индекс Републике Српске • Турјаница • ОК Јединство Брчко • ЖКК Слобода Нови Град • Планине Републике Српске • Судови Републике Српске • Пољопривреда Републике Српске • Енергетика у Републици Српској
- Потребне слике: Касиндо • Шековићи • Пелагићево • Милићи • Лопаре • Хреша • Небојша Голић • Јелена Лоловић • Братунац • Милорад Каралић • Слађана Голић • Ратко Радовановић • Саша Чађо • Александар Околић • Тања Ступар-Трифуновић • Вукашин Вишњевац • Небојша Поповић • Драгана Станковић • Ђорђе Ђурић
Обавјештења
Изабрана слика
Изабрана биографија
Огњен Кузмић (Добој, 16. мај 1990) је српски кошаркаш. Игра на позицији центра, а тренутно наступа за Панатинаикос. Кузмић је професионалну каријеру започео 2007. године у КК Борац Нектар из Бање Луке а прве кошарке кораке започео је у КК Финдо из Добоја. Затим је наступао за клубове финске лиге, послије чега се вратио у БиХ, тачније у КК Челик Зеница. Године 2011. потписао је уговор са шпанском Уникахом из Малаге, али је као позајмљен играч наступао прво у шпанској другој лиги, а потом и у вишем рангу, тј. АЦБ лиги, играјући за КК Хувентуд, са којим је заузео 11. мјесто у сезони 2012/13.
Дана 27. септембра 2013. постао је члан Голден Стејт вориорса. Са Вориорсима проводи наредне две сезоне, али за то вријеме не добија пуно прилике. Већину времена провео је на позајмици у Санта Круз вориорсима члану НБА развојне лиге. У сезони 2014/15. освојио је и НБА лигу и НБА развојну лигу. У јулу 2015. Голден Стејт му није понудио нови уговор па је постао слободан играч. Касније тог мјесеца се вратио у европску кошарку и потписао двогодишњи уговор са грчким Панатинаикосом.
