Портал:Република Српска

Портал Република Српска

Flag of the Republika Srpska.svg
Seal of Republika Srpska.svg
Map Bih entities cyr.png

Република Српска, неслужбено Српска, један је од два ентитета у Босни и Херцеговини, поред Федерације Босне и Херцеговине. Налази се у југоисточној Европи, тачније на западном дијелу Балканског полуострва. Највећи град је Бања Лука и представља сједиште већине институција Републике Српске, као и њено политичко, административно, привредно и универзитетско средиште. Српска се граничи државном границом са Републиком Србијом, Црном Гором и Републиком Хрватском, а међуентитетском линијом са Федерацијом Босне и Херцеговине.

Дан Републике Српске се обележава 9. јануара као један од републичких празника у Републици Српској.

Настала је 9. јануара 1992. године као Република српског народа Босне и Херцеговине одлуком Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини. Општим оквирним споразумом за мир у Босни и Херцеговини из 1995. године постала је међународно призната као ентитет Босне и Херцеговине.

Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Републици Српској је пописано укупно 1.326.991 лица. Прелиминарни резултати пописа показују и то да је у Републици Српској укупан број домаћинстава 414.847, а станова 588.241.

Република Српска је члан Скупштине европских региона, која пружа подршку регионима у процесу европског проширења и глобализације. Представништва Републике Српске у иностранству доприносе унапређењу свих облика сарадње са институцијама и организацијама у иностранству. Република Српска има седам представништва у иностранству и то у: Аустрији, Белгији, Израелу, Њемачкој, Русији, Сједињеним Америчким Државама и Србији.

Изабрани чланак

Индира Радић

Индира Радић (Добој, 14. јун 1966) српска је певачица фолк, етно, турбо-фолк, поп-фолк и поп музике.

Индира је каријеру започела 1992. године у продукцијској кући Јужни ветар, певајући песме Дај ми обећање, Искрено ми кажи, Памтимо ово вече, Пољуби ме и видећеш, Тужна врбо, Моја ће те љубав стићи, Угаси ме, Због тебе. Кратак боравак у ПГП РТС−у и хитови Све да волим она ме учила и Иди из живота мога, обезбедили су певачици прелазак у Зам продукцију, и утрли пут за нове популарне песме: Кафана, Круг, Осветница, Волиш ли ме ти и Врати ми се, па почетком новог столећа и песме Не боли то, Иди љубави, Ко је она жена, Где ћемо вечерас, Ратовање, Попиј једну и Лоше комбинације. Огроман успех остварује захваљујући балканском хиту године, песми Лопов. Од 2004, под окриљем Гранд продукције, Радићева бира песме у којима доминира поп звук, те постаје зачетник поп-фолк жанра и прва домаћа звезда која прекида снимање турбо−фолк музике. Управо те године снимила је најуспешнији албум у каријери и отпевала своје највеће хитове. Био је то албум Змај, а познате песме на њему — Мој животе да л’ си жив, Педесет година, Био си ми драг, Змај, Нисам сумњала и Тетоважа. На албумима које је издала после Змаја, издвојиле су се песме Април, Љубав кад престане, Малине, Пије ми се, пије, Ако ме заволиш, Хероји, Не долазиш у обзир, Ако умрем сад, Две музике, Живим да живим, Има туга име, улицу и број, Само туга остала, Пожелела и Много си се променио. Препознатљива је по свом специфичном, промуклом гласу, за који се сматра да га је немогуће подражавати.

Индира је била најпопуларнија и најтиражнија певачица у земљи 2004. и 2005. године, када је имала веома посећене наступе широм Балкана. Издвајају се и солистички концерти у Загребу и Београду 1997. и 2004. године, затим два концерта у Софији, и велики концерти у Охриду и Љубљани. Године 2005. добила је Награду за најбољу певачицу на Балкану, на Данима естраде награду за хит године (Април), четири године касније — награду за хит (Хероји) и певачицу године у Хрватској, а средином 2013. Оскара популарности за дует (Лопов) и певачицу деценије (2001—2010). Прва је и једина српска певачица која је дала интервју за лондонски BBC радио. Радићева је за свој хуманитарни рад још и носилац ордена Велико срце, принцезе Катарине Карађорђевић, као и титуле српске геј иконе. Њен албум Змај сматра се једним од најуспешнијих албума у српској поп—фолк музици, и једним од последњих великих албума продатих у тиражу од преко 100.000 примерака, пре него што је издавање албума са појавом Јутјуба изгубило на популарности.

Даље...

Да ли сте знали...

Sastavci.png

Сјајни и добри чланци

Помозите и Ви

Обавјештења

Проглашени су побједници такмичења у фотографисању природних и непокретних културних добара Републике Српске. Ово такмичење под називом Трагом душе 2015. трајало је од 1. јула до 31. августа 2015. године. Награђене фотографије природних добара:
Np sutjeska maglic.JPG 1. мјесто, Janjska Otoka.jpg 2. мјесто, Говјештица 01.jpg 3. мјесто.
Награђене фотографије непокретних културних добара:
8č. Crkvica u Dobreljima.jpg 1. мјесто, Let sa Cuprije.JPG 2. мјесто, Praistorijska gradina Straževica, Dragaljevo Berkovići.jpg 3. мјесто.

Изабрана слика

Изабрана биографија

Лусија Кимани

Лусија Кимани Mwahiki-Марчетић (Каџиадо, Кенија, 21. јун 1980) је атлетичарка бањалучког Борца, Републике Српске и Босне и Херцеговине пореклом из Кеније. Била је најбоља спортисткиња Републике Српске 2006. године.

У априлу 2004. године у Салцбургу у Аустрији, учествовала је са групом кенијских атлетичара на „Салцбуршком полумаратону“. Ту је упознала Синишу Марчетића родом из Приједора у Републици Српској, Босни и Херцеговини, који је студирао у Салцбургу, бавио се атлетиком и трчао је на том маратону. Та веза је завршила браком. Преселила се у Приједор, узела држављанство Републике Српске и почела тренирати у АК Борцу из Бањалуке.

Даље...

Категорије

Сродни портали

Сродни пројекти

Остали портали