Отворите главни мени

Портал Република Српска

Flag of the Republika Srpska.svg
Seal of the Republika Srpska.svg
Map Bih entities cyr.png

Република Српска, неслужбено Српска, један је од два ентитета у Босни и Херцеговини, поред Федерације Босне и Херцеговине. Налази се у југоисточној Европи, тачније на западном дијелу Балканског полуострва. Највећи град је Бања Лука и представља сједиште већине институција Републике Српске, као и њено политичко, административно, привредно и универзитетско средиште. Српска се граничи државном границом са Републиком Србијом, Црном Гором и Републиком Хрватском, а међуентитетском линијом са Федерацијом Босне и Херцеговине.

Дан Републике Српске се обележава 9. јануара као један од републичких празника у Републици Српској.

Настала је 9. јануара 1992. године као Република српског народа Босне и Херцеговине одлуком Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини. Општим оквирним споразумом за мир у Босни и Херцеговини из 1995. године постала је међународно призната као ентитет Босне и Херцеговине.

Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Републици Српској је пописано укупно 1.326.991 лица. Прелиминарни резултати пописа показују и то да је у Републици Српској укупан број домаћинстава 414.847, а станова 588.241.

Република Српска је члан Скупштине европских региона, која пружа подршку регионима у процесу европског проширења и глобализације. Представништва Републике Српске у иностранству доприносе унапређењу свих облика сарадње са институцијама и организацијама у иностранству. Република Српска има седам представништва у иностранству и то у: Аустрији, Белгији, Израелу, Њемачкој, Русији, Сједињеним Америчким Државама и Србији.

Изабрани чланак

Milutin Kraljeva crkva.jpg

Стефан Урош II Милутин Немањић (око 1253. — Неродимље, 29. октобар 1321.) је био краљ Србије (1282—1321) и један од најмоћнијих српских владара у средњем веку. Припадао је династији Немањића. Био је млађи син краља Уроша I (1241—1276). Милутин је и млађи брат Стефана Драгутина (краљ Србије 1276—1282, а затим обласног управника и краља Срема 1284—1316). Од 1282. Милутин је преузевши краљевску круну постао и главна линија наслеђивања у владарској породици. Тако је он отац краља Стефана Уроша III Дечанског (1322—1331), деда краља, а касније цара, Стефана Уроша IV Душана Силног (1331—1355) и прадеда цара Стефана Уроша V (Нејаког).

Током његове скоро четрдесетогодишње владавине, краљевина Србија је отпочела своје значајно ширење ка југу на рачун Византије са којом је 1299. године успостављена нова граница на линији ОхридПрилепШтип (које су држали Византинци), чиме је српској држави прикључен северни део данашње Албаније и већи део данашње Републике Македоније. Поред тога, водио је успешне ратове са Бугарима, од којих је трајно освојио Браничево са Кучевом, и Татарима. После Драгутинове смрти 1316. године дошао је у сукоб са краљем Угарске Карлом Робертом (1310—1342) због заузимања поседа свог брата и тада је изгубио Мачву и Београд (1319), али је успео да задржи Рудник и Браничево. Он је први краљ Србије који постаје озбиљан политички фактор у региону, који склапа офанзивне савезе, али и бива мета јаких савеза околних држава. Упоредо са тим, женидбама је успео да обезбеди освајања из успешних ратова са Византијом и Бугарима, док је сукоб са Татарима окончао слањем свог сина-наследника Стефана као таоца.

На унутрашњем плану је извршио промену са рашког скромног двора, церемонија и титула на византијско уређење са раскошним двором. Подигао је и обновио већи број манастира и цркава међу којима се издвајају Богородица Љевишка, Грачаница, Краљева црква у Студеници, Богородица Тројеручица у Скопљу, Старо Нагоричане, Манастир Витовница и његова задужбина Бањска на простору његове државе, односно манастирска црква у Хиландару на Светој гори ван његове државе. Паралелно са развојем сакралне архитектуре која је у његово доба добила нови облик познат као Вардарски стил, развијала се и фортификациона архитектура у којој су најзначајнији домети манастирско утврђење у Хиландару и проширење Београдске тврђаве градњом Западног Подграђа са пристаништем (мада има оних који то проширење приписују и Стефану Душану (краљ 1331—1346, цар 1346—1355)). Због свог задужбинарског деловања је канонизован две и по године након смрти и проглашен Светим краљем', а његово житије је написао његов сарадник и каснији архиепископ српски Данило II (1324—1337).

Даље...

Да ли сте знали...

Sastavci.png

Сјајни и добри чланци

Помозите и Ви

Обавјештења

Проглашени су побједници такмичења у фотографисању природних и непокретних културних добара Републике Српске. Ово такмичење под називом Трагом душе 2015. трајало је од 1. јула до 31. августа 2015. године. Награђене фотографије природних добара:
Np sutjeska maglic.JPG 1. мјесто, Janjska Otoka.jpg 2. мјесто, Говјештица 01.jpg 3. мјесто.
Награђене фотографије непокретних културних добара:
8č. Crkvica u Dobreljima.jpg 1. мјесто, Let sa Cuprije.JPG 2. мјесто, Praistorijska gradina Straževica, Dragaljevo Berkovići.jpg 3. мјесто.

Изабрана слика

Изабрана биографија

Светислав Милосављевић

Светислав Милосављевић – Тиса (Ниш, 7. септембар 1882. – Београд, 28. јул 1960.) је био генералштабни бригадни генерал и први бан Врбаске бановине.

Први бан је у Бању Луку дошао на Митровдан, 8. новембра 1929. године и то возом, без икакве помпе и пратње. Још истог дана прошетао је градом и искусним неимарским оком мјеркао гдје и шта би се могло и морало чинити у тој неизграђеној и запуштеној вароши. Одмах је засукао рукаве и за кратко вријеме уз знатну државну финансијску помоћ постигао огромне искораке у развоју цијеле бановине, а посебно њене престонице – Бање Луке. Милосављевић је постизао велике успјехе и иза себе оставио многобројне задужбине, имао је директне, дјелимичне или индиректне заслуге за настанак значајних објеката или институција.

Даље...

Категорије

Сродни портали

Сродни пројекти

Остали портали