Отворите главни мени

Портал:Босна и Херцеговина



Положај Босне и Херцеговине

Босна и Херцеговина је држава у југоисточној Европи, на Балканском полуострву. То је претежно планинска земља. Заузима површину од 51.209,2 km². На сјеверу, западу и југу се граничи са Хрватском, на југоистоку са Црном Гором, и Србијом на истоку, док код Неума — дужином обале од 21,2 km — излази на Јадранско море. Главни град БиХ је Сарајево.

Босна и Херцеговина се састоји од два ентитета: Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске, док Брчко Дистрикт има посебан статус. У БиХ живе три народа: Бошњаци, Срби и Хрвати; они су конститутивни на цијелој територији Босне и Херцеговине. Уз конститутивне народе, Босна и Херцеговина је земља и бројних националних мањина попут Рома, Јевреја, Црногораца, Словенаца, Украјинаца и других заједница. Према резултатима пописа становништва из 2014. године, Босна и Херцеговина има 3.871.643 становника.

СР Босна и Херцеговина је била једна од шест република Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. По распаду Југославије, у држави је избио рат, који је завршен 14. децембра 1995. године, потписивањем Дејтонског мировног споразума.

Даље


  1. BokicaK
  2. ...
Ристо Пророковић

Ристо Т. Пророковић Невесињац (Невесиње, 1869Невесиње, 28. април 1908.) је био српски писац и историчар.

Један од веома истакнутих Невесињаца у периоду након ослобођења од Турака. Већ након завршене основне школе појављивао се својим чланцима у разним српским листовима, а касније је штампано и неколико његових књига. Бавећи се националним и јавним радом 1891. дао је подстрек за оснивање Српског пјевачког друштва Застава. Био је његов утемељивач, предсједник и друштвени хоровођа. У његовој кући је била отворена прва основна школа у Невесињу гдје је и сам предавао. Због своје родољубиве дјелатности био је хапшен и затваран од аустријских власти, те је 1896. године побјегао у Црну Гору, а двије године касније прешао у Србију, у Пирот, гдје је покренуо политички лист Невесиње, који је убрзо престао излазити. Из Пирота прелази у Београд гдје живи дуже вријеме.

Када је тешко оболио, на препоруку Јована Скерлића пошао је за Дубровник. Након што је болест узнапредовала, пренесен је у Невесиње 27. априла 1908. године гдје је и умро истог дана.

Невесињска основна школа данас носи његово име.

Књижевни рад му је везан искључиво за Херцеговину и Црну Гору. На том пољу се истакао историјским списима, приповијеткама и једном драмом.

Portal.svg Остали портали на Википедији на српском језику