Портал:Босна и Херцеговина
|
Добродошли на
|
 Босна и Херцеговина је држава у југоисточној Европи, на Балканском полуострву. То је претежно планинска земља. Заузима површину од 51.209,2 km². На сјеверу, западу и југу се граничи са Хрватском, на југоистоку са Црном Гором, и Србијом на истоку, док код Неума — дужином обале од 21,2 km — излази на Јадранско море. Главни град БиХ је Сарајево. Босна и Херцеговина се састоји од два ентитета: Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске, док Брчко Дистрикт има посебан статус. У БиХ живе три народа: Бошњаци, Срби и Хрвати; они су конститутивни на цијелој територији Босне и Херцеговине. Уз конститутивне народе, Босна и Херцеговина је земља и бројних националних мањина попут Рома, Јевреја, Црногораца, Словенаца, Украјинаца и других заједница. Према резултатима пописа становништва из 2014. године, Босна и Херцеговина има 3.871.643 становника. СР Босна и Херцеговина је била једна од шест република Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. По распаду Југославије, у држави је избио рат, који је завршен 14. децембра 1995. године, потписивањем Дејтонског мировног споразума. |
 Добој је градско насеље и сједиште општине Добој у Републици Српској, Босна и Херцеговина на реци Босни. Пре последњег рата био је сједиште општине која је обухватала подручје од 691 km². Тај простор сада припада општинама Добој, Добој Исток, Добој Југ и Усора. Прва од ових општина се налази у Републици Српској док се остале три налазе у Федерацији БиХ. Према подацима из 1991. године у општини је живело 102.549 становника, од чега у самом граду 27.498 становника. Добој је један од најстаријих градова у држави и један од најважнијих градских центара у северном дијелу Босне и Херцеговине. Град је највећи жељезнички чвор у Бих и сједиште Жељезница Републике Српске. 
|
 Мухамед Мехмедбашић је био српски националиста, припадник револуционарне организације Млада Босна, која је 28. јун а 1914. године извршила атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву. После атентата је побегао у Црну Гору и касније у чину потпоручника учествовао у повлачењу српске војске преко Албаније. Заједно са пуковником Драгутином Димитријевићем Аписом вођом групе Црна рука осуђен је 1917. године у Солунском процесу на 15 година затвора за учешће у наводној завери за убиство српског престолонаследника Александра Карађорђевића. Амнестиран је 1919. године и враћа се у Сарајево. Преминуо је 29. мај а 1943. у Сарајеву после мучења од стране усташа. Потребни чланци: Иво Миро Јовић - Босмал сити центар - Јозо Крижановић - Бериз Белкић - Седреник - Ломница (планина) - Власуља - Малован - Боровац (планина) - Словињ - Луњевача - Рујиште (планина) - Планине у Босни и Херцеговини - Химна Федерације Босне и Херцеговине - Кратки чланци: Гази Хусрев-бегова џамија - Кошево - Стари мост у Мостару - Грбавица (Сарајево) - Требова - Вогошћа (ријека) - Просара - Зец планина -Шћит - - Плазеница Чланци без слика: |
