Запад
Запад је једна од главних страна света. На картама запад се налази на левој страни, уколико то није другачије означено и означава се са 270° или 9 сати. Запад се такође користи као одредница за тзв. Западну цивилизацију под којом се најчешће сматрају западна Европа и северна Америка.[1]
ЕтимологијаУреди
Име је добило јер на тој страни хоризонта Сунце залази (пада, запада).
Реч „west“ је германска реч која је прешла у неке романске језике (ouest у француском, oest у каталонском, ovest у италијанском, oeste у шпанском и португалском). Као и у другим језицима, творба речи потиче од чињенице да је запад правац заласка сунца увече: 'west' потиче од индоевропског корена *wes редуковано од *wes-pero 'вече, ноћ', сродно са старогрчким ἕσπερος хесперос 'вече; Вечерашња звезда; западно' и латинско vesper 'вече; запад'.[2] Примери исте формације у другим језицима укључују латински occidens 'запад' од occidō 'сићи, залазити' и хебрејски מַעֲרָב maarav 'запад' од עֶרֶב erev 'вече'.
НавигацијаУреди
Да би се ишло на запад помоћу компаса за навигацију (на месту где је магнетни север у истом смеру као прави север) потребно је да поставите смер или азимут од 270°.
Запад је правац супротан од Земљине ротације око своје осе, и стога је општи правац према коме изгледа да Сунце непрестано напредује и на крају залази. То није тачно на планети Венери, која ротира у супротном смеру од Земље (ретроградна ротација).[3][4] За посматрача на површини Венере, Сунце би излазило на западу и залазило на истоку[5] иако Венерини непрозирни облаци спречавају посматрање Сунца са површине планете.[6]
На мапи са севером на врху, запад је лево. Континуирано кретање на запад прати круг географске ширине.[7][8]
ВремеУреди
Због правца Земљине ротације, на многим местима на средњим географским ширинама (тј. између 35 и 65 степени географске ширине) преовлађује ветар са запада.[9][10]
КултураУреди
Фраза „Запад“ се често говори у контексту западног света, који укључује Европску унију (такође земље EFTA), Уједињено Краљевство, Америку, Израел, Аустралију, Нови Зеланд и (делимично) Јужну Африку.
Концепт западног дела земље има своје корене у Западном римском царству и западном хришћанству. Током Хладног рата „Запад“ се често користио за означавање NATO кампа за разлику од Варшавског пакта и несврстаних нација. Израз опстаје, са све двосмисленијим значењем.
Симболичка значењаУреди
У кинеском будизму, Запад представља кретање ка Буди или просветљењу (погледајте Путовање на Запад). Древни Астеци су веровали да је Запад царство велике богиње воде, магле и кукуруза. У старом Египту, Запад се сматрао порталом у доњи свет, и он је кардинални правац који се разматра у вези са смрћу, иако не увек са негативном конотацијом. Стари Египћани су такође веровали да је богиња Амунет персонификација Запада.[11] Келти су веровали да се иза западног мора ван ивица свих мапа налази Други свет, или Загробни живот.
У јудаизму се узима да је запад у правцу Шекине (присуства) Бога, као што су у јеврејској историји Табернакл и каснији Јерусалимски храм били окренути ка истоку, са Божјим присуством у Светињи над светињама уз степенице на западу. Према Библији, Израелци су прешли реку Јордан идући на запад у Обећану земљу. У исламу, у Индији се људи моле окренути према западу ка Меки, јер је Мека у правцу запада.
У америчкој књижевности (нпр. у Великом Гетсбију) кретање на Запад понекад симболизује стицање слободе, можда као повезаност са насељавањем Дивљег запада (погледајте такође америчку границу и манифестну судбину).
ФикцијаУреди
Толкин је користио Запад симболично, при чему је умирући Торин је у Хобиту назвао Билба Багинса „дете љубазног Запада“. Ово је много јасније у Господару прстенова, где је исток служио Саурону, а његови непријатељи се повезују са Западом.
У Саберагеновој серији Империја Истока, ривалске силе су Запад и Исток, укључујући и људе и натприродна бића. Сви демони су део Истока.
Ово није универзално. У Толкиновим ранијим радовима, север је био правац зла. Ц. С. Луис у „Путовању корача зоре“ има исток као свети правац, који води до Асланове земље.
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ „Orijentacija”. PD dr Radivoj Simonović Sombor. Приступљено 18. 1. 2019.
- ^ „west | Origin and meaning of west by Online Etymology Dictionary”. www.etymonline.com (на језику: енглески). Приступљено 2018-03-03.
- ^ McBride, Neil; Bland, Philip A.; Gilmour, Iain (2004). An Introduction to the Solar System. Cambridge University Press. стр. 248. ISBN 978-0-521-54620-1.
- ^ Bergstralh, Jay T.; Miner, Ellis; Matthews, Mildred (1991). Uranus. стр. 485—86. ISBN 978-0-8165-1208-9.
- ^ „Space Topics: Compare the Planets”. The Planetary Society. Архивирано из оригинала 18. 2. 2006. г. Приступљено 12. 1. 2016.
- ^ Serge Brunier (2002). Solar System Voyage. Превод: Dunlop, Storm. Cambridge University Press. стр. 40. ISBN 978-0-521-80724-1.
- ^ Maling, Derek Hylton (1992), Coordinate Systems and Map Projections (second изд.), Pergamon Press, ISBN 0-08-037233-3
- ^ Monmonier, Mark (2004), Rhumb Lines and Map Wars: A Social History of the Mercator Projection
(Hardcover изд.), Chicago: The University of Chicago Press, ISBN 0-226-53431-6
- ^ Glossary of Meteorology (2009). „Westerlies”. American Meteorological Society. Архивирано из оригинала 2010-06-22. г. Приступљено 2009-04-15.
- ^ Sue Ferguson (2001-09-07). „Climatology of the Interior Columbia River Basin” (PDF). Interior Columbia Basin Ecosystem Management Project. Архивирано из оригинала (PDF) 2009-05-15. г. Приступљено 2009-09-12.
- ^ Campbell, Joseph. The Mythic Image. Princeton University Press, 1981.
ЛитератураУреди
- Rigge, W. F. „Partial eclipse of the moon, 1918, June 24”. Popular Astronomy. 26: 373. Bibcode:1918PA.....26..373R. »rigge1918«
- Meadows, Peter; meadows. „Solar Observing: Parallactic Angle”. Архивирано из оригинала 7. 2. 2009. г. Приступљено 2013-11-15.
- „Two Studies of Color”. JSTOR 1264798. »In Ainu... siwnin means both 'yellow' and 'blue' and hu means 'green' and 'red'«
- „Chinese Cosmogony”. Архивирано из оригинала 18. 12. 2010. г. Приступљено 2007-02-17.
- Anderson, Kasper Wrem; Helmke, Christophe (2013), „The Personifications of Celestial Water: The Many Guises of the Storm God in the Pantheon and Cosmology of Teotihuacan”, Contributions in New World Archaeology, 5: 165—196, at pp. 177–179.
- McCluskey, Stephen C. (2014), „Hopi and Puebloan Ethnoastronomy and Ethnoscience”, Ур.: Ruggles, Clive L. N., Handbook of Archaeoastronomy and Ethnoastronomy, New York: Springer Science+Business Media, стр. 649—658, ISBN 978-1-4614-6140-1, doi:10.1007/978-1-4614-6141-8_48
- Curtis, Edward S. (1922), Hodge, Frederick Webb, ур., The Hopi, The North American Indian, 12, Norwood, Mass.: The Plimpton Press, стр. 246, Архивирано из оригинала 22. 12. 2015. г., Приступљено 23. 8. 2014, »Hopi orientation corresponds only approximately with ours, their cardinal points being marked by the solstitial rising and setting points of the sun.... Their cardinal points therefore are not mutually equidistant on the horizon and agree roughly with our semi-cardinal points.«
- H. Rodrigues (22. 4. 2016). „The Dikpalas”. www.mahavidya.ca. Архивирано из оригинала 12. 8. 2018. г. Приступљено 12. 8. 2018.
- Stephen, Alexander MacGregor (1936), Parsons, Elsie Clews, ур., Hopi Journal of Alexander M. Stephen, Columbia University Contributions to Anthropology, 23, New York: Columbia University Press, стр. 1190—1191, OCLC 716671864
- Malotki, Ekkehart (1979), Hopi-Raum: Eine sprachwissenschaftliche Analyse der Raumvorstellungen in der Hopi-Sprache, Tübinger Beiträge zur Linguistik (на језику: немачки), 81, Tübingen: Gunter Narr Verlag, стр. 165, ISBN 3-87808-081-6
- Moritz, H (септембар 1980). „Geodetic Reference System 1980”. Bulletin Géodésique. Berlin: Springer-Verlag. 54 (3): 395—405. Bibcode:1980BGeod..54..395M. S2CID 198209711. doi:10.1007/BF02521480. (IUGG/WGS-84 data)
- Taff, Laurence G (1981). Computational Spherical Astronomy. New York: Wiley. ISBN 0-471-06257-X. OCLC 6532537. (IAU data)
- Sykes, M.; Comstock, C.E. (1922). Solid Geometry. Rand McNally. стр. 81 ff.
- „Equinox: Almost Equal Day and Night, By Aparna Kher”. Приступљено 5. 11. 2021.
- „Definition of equator”. OxfordDictionaries.com. Архивирано из оригинала 23. 5. 2018. г. Приступљено 5. 5. 2018.
- William Barnaby Faherty; Charles D. Benson (1978). „Moonport: A History of Apollo Launch Facilities and Operations”. NASA Special Publication-4204 in the NASA History Series. стр. Chapter 1.2: A Saturn Launch Site. Архивирано из оригинала 15. 9. 2018. г. Приступљено 8. 5. 2019.
- Luzum, Brian; Capitaine, Nicole; Fienga, Agnès; Folkner, William; Fukushima, Toshio; Hilton, James; Hohenkerk, Catherine; Krasinsky, George; Petit, Gérard; Pitjeva, Elena; Soffel, Michael; Wallace, Patrick (2011). „The IAU 2009 system of astronomical constants: the report of the IAU working group on numerical standards for Fundamental Astronomy” (PDF). Celest Mech Dyn Astr. 110 (4): 293—304. Bibcode:2011CeMDA.110..293L. S2CID 122755461. doi:10.1007/s10569-011-9352-4
. - „General definitions and numerical standards” (PDF). IERS Technical Note 36. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 12. 2018. г.
- Instituto Geográfico Militar de Ecuador (24. 1. 2005). „Memoria Técnica de la Determinación de la Latitud Cero” (на језику: шпански).
- „Climatological Normals of Libreville”. Hong Kong Observatory. Архивирано из оригинала 26. 10. 2019. г.
- „40 days without the sun. How? Polar Night begins in Murmansk”. Auroravillage.info. 3. 12. 2018. Приступљено 24. 3. 2022.
- Burn, Chris. The Polar Night (PDF). The Aurora Research Institute. Приступљено 28. 9. 2015.
- „Obliquity of the Ecliptic (Eps Mean)”. Neoprogrammics.com. Приступљено 13. 5. 2014.
- Berger, A. L. (1976). „Obliquity and Precession for the Last 5000000 Years”. Astronomy and Astrophysics. 51 (1): 127—135. Bibcode:1976A&A....51..127B.
- Liddell, Henry; Scott, Robert. „Arktikos”. A Greek–English Lexicon. Perseus Digital Library.
- Liddell, Henry; Scott, Robert. „Arktos”. A Greek–English Lexicon. Perseus Digital Library.
- Burn, Chris. The Polar Night (PDF). The Aurora Research Institute. Приступљено 28. 9. 2015.
- Всеволод Липатов (2011-04-26). „Город на Полярном круге”. ToGeo.ru (на језику: руски).
- Nuttall, Mark (2004). Encyclopedia of the Arctic Volumes 1, 2 and 3. Routledge. стр. 115. ISBN 978-1579584368.
- Marsh, William M.; Kaufman, Martin M. (2012). Physical Geography: Great Systems and Global Environments. Cambridge University Press. стр. 24. ISBN 978-0-521-76428-5.
- Olver, F. W.J.; Lozier, D.W.; Boisvert, R.F.; et al., ур. (2010), NIST Handbook of Mathematical Functions, Cambridge University Press
- Snyder, John P (1993), Flattening the Earth: Two Thousand Years of Map Projections, University of Chicago Press, ISBN 0-226-76747-7
- Snyder, John P. (1987), Map Projections – A Working Manual. U.S. Geological Survey Professional Paper 1395, United States Government Printing Office, Washington, D.C.
- Rapp, Richard H (1991), Geometric Geodesy, Part I, Ohio State University Department of Geodetic Science and Surveying, hdl:1811/24333
Спољашње везеУреди
Речничка дефиниција за West на Викиречнику
