Југ

страна света

Југ је једна од главних страна света.[1] На картама југ се налази на дну, уколико то није другачије означено и означава се са 180° или 6 сати. Југ је такође врло распрострањено словенско име током раног средњег века.

Ружа географских смерова са шестнаест тачака, на којој је југ на дну.
Стране света

Југ је један од кардиналних праваца или компасних тачака.[2] Југ је супротан северу и нормално је од истока и запада.

ЕтимологијаУреди

Реч south потиче од староенглеског sūþ, од ранијег прото-германског *sunþaz („југ”), могуће је да је то повезано са истим протоиндоевропским кореном одакле је изведена реч sun. Неки језици описују југ на исти начин, од чињенице да је смер сунца у подне (на северној хемисфери),[3] попут латинских meridies „подне, југ“ (од medius ’средина’ + dies ’дан’), од енглеског meridional), док други описују југ као десну страну излазећег сунца, попут библијског хебрејског תֵּימָן teiman ’југ’ од יָמִין yamin ’десно’, арамејског תַּימנַא тајмна од יָמִין јамин ’десно’ и сиријског ܬܝܡܢܐ тајмна од ܝܡܝܢܐ јамина (отуда и име Јемена, земља на југу/десно од Леванта[4]).

НавигацијаУреди

Према конвенцији, доња страна карте је јужна, иако постоје реверзне мапе које непоштују ову конвенцију.[5] Да би се кретало према југу помоћу компаса за навигацију, постави се правац или азимут од 180 °. Алтернативно, на северној хемисфери изван тропских крајева, Сунце ће бити приближно на југу у подне.[6]

Јужни полУреди

Прави југ је правац према сунчевом крају осе око које се окреће Земља, назван Јужни пол. Јужни пол се налази на Антарктику. Магнетни југ је правац према јужном магнетном полу, на некој удаљености од јужног географског пола.[7]

Роалд Амундсен, из Норвешке, био је прва особа која је стигла до Јужног пола, 14. децембра 1911, након што је Ернест Шеклтон из Велике Британије био приморан да се врати не досегавши до пола.[8]

ГеографијаУреди

Глобални југ односи се на социјално и економски мање развијену јужну половину света. 95% глобалног севера има довољно хране и склоништа, и функционалан образовни систем.[9]] На југу, с друге стране, само 5% становништва има довољно хране и склоништа. На југ „недостаје одговарајућа технологија, нема политичке стабилности, економије су дисаркулисане и њихова девизна зарада зависи од извоза примарних производа“.[9]

Употреба израза „Југ“ такође може да се односи на земљу, посебно у случајевима приметне економске или културне поделе. На пример, Јужне Сједињене Државе, одвојене су од Североисточних Сједињених Држава линијом Мејсон–Дикон, или југ Енглеске, који је политички и економски неупоредив са целим севером Енглеске.

Јужна купа је назив који се користи за најјужнија подручја Јужне Америке која у облику обрнутог „конуса“, готово попут великог полуострва, обухватајући Аргентину, Чиле, Парагвај, Уругвај и читав јужни Бразил (бразилске државе Рио Гранде до Сул, Санта Катарина, Парана и Сао Пауло). Ретко се значење проширује на Боливију, а у најограниченијем смислу обухвата само Чиле, Аргентину и Уругвај.

Земља Јужна Африка је тако названа због свог положаја на јужном врху Африке. По формирању земља је на енглеском добила име Јужноафричка унија, што одражава њено порекло од уједињења четири раније одвојене британске колоније. Аустралија је своје име добила по латинском Terra Australis („Јужна земља“), имену који се од античких времена користио за хипотетички континент на јужној хемисфери.

Друге употребеУреди

У игри каратама бриџ, један од играча се назива Југ. Југ се удружује са Севером и игра против Истока и Запада.[10]

У грчкој религији, Нотос је био јужни ветар и доносилац олуја крајем лета и током јесени.

РеференцеУреди

  1. ^ „Orijentacija”. PD dr Radivoj Simonović Sombor. Приступљено 18. 1. 2019. 
  2. ^ „"Ordinal directions refer to the direction found at the point equally between each cardinal direction," Cardinal Directions and Ordinal Directions, geolounge.com”. Архивирано из оригинала на датум 23. 2. 2019. Приступљено 22. 2. 2019. 
  3. ^ „How to use a Compass – Compass alone”. www.learn-orienteering.org. Приступљено 2020-07-16. 
  4. ^ „yemen | Origin and meaning of the name yemen by Online Etymology Dictionary”. www.etymonline.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-16. 
  5. ^ „The Upsidedown Map Page”. flourish.org. Приступљено 2. 12. 2013. 
  6. ^ „How to use a compass”. Learn Orienteering. Приступљено 2. 12. 2013. 
  7. ^ „Geomagnetism Frequently Asked Questions”. National Geophysical Data Center. Приступљено 2. 12. 2013. 
  8. ^ „Roald Amundsen”. Public Broadcasting Service. Приступљено 2. 12. 2013. 
  9. ^ а б Mimiko, Oluwafemi (2012). Globalization: The Politics of Global Economic Relations and International Business. Carolina Academic. стр. 47. 
  10. ^ Francis, Henry G.; Truscott, Alan F.; Francis, ур. (2001). The Official Encyclopedia of Bridge (6th изд.). Memphis, TN: American Contract Bridge League. стр. 81. ISBN 0-943855-44-6. OCLC 49606900. 

ЛитератураУреди

  • Rigge, W. F. „Partial eclipse of the moon, 1918, June 24”. Popular Astronomy. 26: 373. Bibcode:1918PA.....26..373R. »rigge1918« 
  • Meadows, Peter; meadows. „Solar Observing: Parallactic Angle”. Архивирано из оригинала на датум 7. 2. 2009. Приступљено 2013-11-15. 
  • „Two Studies of Color”. JSTOR 1264798. »In Ainu... siwnin means both 'yellow' and 'blue' and hu means 'green' and 'red'« 
  • „Chinese Cosmogony”. Архивирано из оригинала на датум 18. 12. 2010. Приступљено 2007-02-17. 
  • Anderson, Kasper Wrem; Helmke, Christophe (2013), „The Personifications of Celestial Water: The Many Guises of the Storm God in the Pantheon and Cosmology of Teotihuacan”, Contributions in New World Archaeology, 5: 165—196, at pp. 177–179. 
  • McCluskey, Stephen C. (2014), „Hopi and Puebloan Ethnoastronomy and Ethnoscience”, Ур.: Ruggles, Clive L. N., Handbook of Archaeoastronomy and Ethnoastronomy, New York: Springer Science+Business Media, стр. 649—658, ISBN 978-1-4614-6140-1, doi:10.1007/978-1-4614-6141-8_48 
  • Curtis, Edward S. (1922), Hodge, Frederick Webb, ур., The Hopi, The North American Indian, 12, Norwood, Mass.: The Plimpton Press, стр. 246, Архивирано из оригинала на датум 22. 12. 2015, Приступљено 23. 8. 2014, »Hopi orientation corresponds only approximately with ours, their cardinal points being marked by the solstitial rising and setting points of the sun.... Their cardinal points therefore are not mutually equidistant on the horizon and agree roughly with our semi-cardinal points.« 
  • H. Rodrigues (22. 4. 2016). „The Dikpalas”. www.mahavidya.ca. Архивирано из оригинала на датум 12. 8. 2018. Приступљено 12. 8. 2018. 
  • Stephen, Alexander MacGregor (1936), Parsons, Elsie Clews, ур., Hopi Journal of Alexander M. Stephen, Columbia University Contributions to Anthropology, 23, New York: Columbia University Press, стр. 1190—1191, OCLC 716671864 
  • Malotki, Ekkehart (1979), Hopi-Raum: Eine sprachwissenschaftliche Analyse der Raumvorstellungen in der Hopi-Sprache, Tübinger Beiträge zur Linguistik (на језику: немачки), 81, Tübingen: Gunter Narr Verlag, стр. 165, ISBN 3-87808-081-6 

Спољашње везеУреди