Арамејски језик
Арамејски језик припада групи семитских језика који су говорили Арамејци већ у 12. веку пре Христа. Данас се сматра угроженим језиком.[3] Говори се у неким крајевима Блиског истока, углавном код старије популације. Историја арамејског је дуга око 3000 година и био је важан језик у време стварања Новог и Старог завета (Талмуд, Зохар) и светих списа у библијским крајевима на Блиском истоку. На арамејском је писан Талмуд и делови Старог завета. Био је то главни језик Јевреја у периоду Другога храма (539. п. н. е. до 70. после Христа). Језик је битан код археолошких проналазака на Блиском истоку.
| арамејски језик | |
|---|---|
| ארמית [Arāmît,], ܐܪܡܝܐ [Ārāmāyâ] | |
Arāmāyā сиријак дијалектом арамејског језика
|
|
| Изговор | IPA: [arɑmiθ], [arɑmit], [ɑrɑmɑjɑ], [ɔrɔmɔjɔ] |
| Говори се у |  Израел Ирак Иран Либан Сирија Турска |
| Регион | Блиски исток и Мала Азија |
|
афро-азијски
|
|
| арамејски абџад, сиријски абџад, Хебрејско писмо (абџад), арапско писмо (абџад), мандејски алфабет, демотско писмо[1] и кинеско писмо[2] | |
| Језички кодови | |
| ISO 639-1 | нема |
| ISO 639-2 | arc |
| ISO 639-3 | Разно: arc – Царски и званични арамејски (700-300. п. н. е.) oar – Стари арамејски (пре 700. п. н. е.) aii – Асиријски неоарамејски језик aij – Лишанид Ношан amw – Западни неоарамејски језик bhn – Бохтански неоарамејски језик bjf – Барзански неоарамејски језик cld – Халдејски неоарамејски језик hrt – Хертевински језик huy – Курдистански неоарамејски језик jpa – Галилејски арамејски језик kqd – Кој-санџачки сиријски језик lhs – Млахсо lsd – Лишана Дени mid – Савремени мандејски myz – Класични мандејски sam – Самаритски арамејски syc – Класични сиријски језик syn – Сенаја tmr – Јеврејски вавилонски арамејски trg – Лишан Дидан tru – Туројо |
Популарна култураУреди
Арамејски језик је употребљен у филму Мела Гибсона „Страдање Христово“.
ИзвориУреди
- ^ Steiner, R.C. 1991. The Aramaic Text in Demotic Script: The Liturgy of a New Year's Festival Imported from Bethel to Syene by Exiles from Rash. Journal of the American Oriental Society 111 (2): 362-363.
- ^ Yutaka, Y. 1983. Manichaean Aramaic in the Chinese Hymnscroll. Bulletin of the School of Oriental and African Studies 46: 326-331.
- ^ Naby, Eden. „From Lingua Franca to Endangered Language”. Assyrian International News Agency.
- ^ Helmut Koester, Introduction to the Gospel of Thomas
