Талмуд (хебр. תלמוד‎) представља огроман корпус јеврејских текстова првенствено теолошке садржине, али садржи и текстове из других области живота - бајке, легенде, право, филозофију, одредбе о одржавању хигијене, о одржавању домаћинства и располагању имовином, међуљудским и социјалним односима.[1][2] У њега су инкорпорисане збирке расправа које су водили рабини о јеврејском праву, етици, обичајима и историји.[3] Талмуд се састоји из два дела: Мишнах, који представља први писани преглед јеврејском усменог права: и Гемара, која представља расправу о Мишнах и о сродним Танатичким списима који често обрађују разнородне теме и широко тумаче Танакх. Изрази Талмуд и Гемара се често користе наизменично. Гемара је основа за све кодификације рабинског права и често се цитира у рабинској литератури. Цео Талмуд се често традиционално назива Шас (хебрејска абверација израза „шишах седарим“ што се односи на „шест заповести“ Мишнаха).

Према јеврејском учењу, посредством Мојсија, јеврејском народу дат је двоструки закон: писани и усмени. Писани закон састављен је у пет књига од Мојсија, које сачињавају главни део Старог завета. Свих пет књига Јевреји називају: Тора. Усмени закон Мојсије није написао, него га је усмено предао Јошуи (у Даничићевом преводу Старог завета помиње се под именом Исус Навин), а овај најстаријим Јеврејима, па је на тај начин од генерације до генерације предаван, кроз столећа допуњен и прилагођен новим обичајима. Овај усмени закон, огроман по своме обиму, касније је написан. На овом трудном и великом послу радило је око 2.500 рабина пуних пет стотина година, од 100. година пре Христа, до 400. година после Христовог рођења. Тај написани усмени закон зове се: Талмуд.[4]

Талмуд је света књига за Јевреје. Он садржава не само религиозну науку Јевреја, него и грађанске законе: приватно право, породично право и казнено право. Талмуд је на српски превео Еуген Вербер, „Отокар Кершовани“, Ријека, 1982,

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Steinsaltz, Adin (2009). „What is the Talmud?”. The Essential Talmud (30th anniversary изд.). Basic Books. ISBN 9780786735419. 
  2. ^ Neusner, Jacob (2003). The Formation of the Babylonian Talmud. Wipf and Stock Publishers. стр. ix. ISBN 9781592442195. 
  3. ^ Safrai, S. (1969). „The Era of the Mishnah and Talmud (70–640)”. Ур.: Ben-Sasson, H.H. A History of the Jewish People. Превод: Weidenfeld, George. Harvard University Press (објављено 1976). стр. 379. ISBN 9780674397316. 
  4. ^ Goldberg, Abraham (1987). „The Palestinian Talmud”. Ур.: Safrai, Shmuel. The Literature of the Jewish People in the Period of the Second Temple and the Talmud, Volume 3 The Literature of the Sages. Brill. стр. 303—322. ISBN 9789004275133. doi:10.1163/9789004275133_008. 

ЛитератураУреди

Логика и методологијаУреди

Савремена научна делаУреди

  • Hanoch Albeck, Mavo la-talmudim
  • Daniel Boyarin, Sephardi Speculation: A Study in Methods of Talmudic Interpretation (Hebrew), Machon Ben Zvi: Jerusalem, 1989
  • Yaakov Elman, "Order, Sequence, and Selection: The Mishnah’s Anthological Choices,” in David Stern, ed. The Anthology in Jewish Literature (Oxford: Oxford University Press, 2004) 53–80
  • Y.N. Epstein, Mevo-ot le-Sifrut haTalmudim
  • Uziel Fuchs, Talmudam shel Geonim: yaḥasam shel geone Bavel lenosaḥ ha-Talmud ha-Bavli (The Geonic Talmud: the Attitude of Babylonian Geonim to the Text of the Babylonian Talmud): Jerusalem 2017
  • David Weiss Halivni, Mekorot u-Mesorot (Jerusalem: Jewish Theological Seminary, 1982 on)
  • Louis Jacobs, "How Much of the Babylonian Talmud is Pseudepigraphic?" Journal of Jewish Studies 28, No. 1 (1977), pp. 46–59
  • Saul Lieberman, Hellenism in Jewish Palestine (New York: Jewish Theological Seminary, 1950)
  • Moses Mielziner, Introduction to the Talmud: repr. 1997, hardback ISBN 978-0-8197-0156-5, paperback ISBN 978-0-8197-0015-5
  • Jacob Neusner, Sources and Traditions: Types of Compositions in the Talmud of Babylonia (Atlanta: Scholars Press, 1992).
  • Aviram Ravitzky, Aristotelian Logic and Talmudic Methodology (Hebrew): Jerusalem 2009, ISBN 978-965-493-459-6
  • Andrew Schumann, Talmudic Logic: (London: College Publications 2012), ISBN 978-1-84890-072-1
  • Strack, Herman L. and Stemberger, Günter, Introduction to the Talmud and Midrash, tr. Markus Bockmuehl: repr. 1992, hardback ISBN 978-0-567-09509-1, paperback ISBN 978-0-8006-2524-5

О индивидуалним трактатима

  • Moshe Benovitz, Berakhot chapter 1: Iggud le-Farshanut ha-Talmud (Hebrew, with English summary)
  • Stephen Wald, Shabbat chapter 7: Iggud le-Farshanut ha-Talmud (Hebrew, with English summary)
  • Aviad Stollman, Eruvin chapter 10: Iggud le-Farshanut ha-Talmud (Hebrew, with English summary)
  • Aaron Amit, Pesachim chapter 4: Iggud le-Farshanut ha-Talmud (Hebrew, with English summary)
  • Netanel Baadani, Sanhedrin chapter 5: Iggud le-Farshanut ha-Talmud (Hebrew, with English summary)
  • Moshe Benovitz, Sukkah chapters 4–5: Iggud le-Farshanut ha-Talmud (Hebrew, with English summary)

Историјска студија

  • Shalom Carmy (ed.) Modern Scholarship in the Study of Torah: Contributions and Limitations Jason Aronson, Inc.
  • Richard Kalmin Sages, Stories, Authors and Editors in Rabbinic Babylonia Brown Judaic Studies
  • David C. Kraemer, On the Reliability of Attributions in the Babylonian Talmud, Hebrew Union College Annual 60 (1989), pp. 175–90
  • Lee Levine, Ma'amad ha-Hakhamim be-Eretz Yisrael (Jerusalem: Yad Yizhak Ben-Zvi, 1985), (=The Rabbinic Class of Roman Palestine in Late Antiquity)
  • Saul Lieberman, Hellenism in Jewish Palestine (New York: Jewish Theological Seminary, 1950)
  • John W. McGinley, 'The Written' as the Vocation of Conceiving Jewishly. ISBN 0-595-40488-X
  • David Bigman, Finding A Home for Critical Talmud Study

Спољашње везеУреди