Отворите главни мени

Еуген „Моше“ Вербер (Суботица, 25. јануар 1923Београд, 1. јануар 1995) је био филмски, позоришни и телевизијски глумац, угледни преводилац, књижевник, и научни радник (јудаиста). По националности је био Јевреј.

Еуген „Моше” Вербер
Еуген Вербер.jpg
Еуген Вербер
Пуно имеЕуген Вербер
Датум рођења(1923-01-25)25. јануар 1923.
Место рођењаСуботица
 Краљевина Југославија
Датум смрти1. јануар 1995.(1995-01-01) (71 год.)
Место смртиБеоград
 СР Југославија
Активни период1960—1990
Занимањеглумац
књижевник
мултилингвиста
IMDb веза

У својој глумачкој каријери која је трајала три деценије, прославио се глумом у филмовима Валтер брани Сарајево (1972) и Варљиво лето '68 (1984), а памтимо га и као Ханса Шмита из „Отписаних“. Судбина је тако хтела да у филмовима глуми Немце, иако му је породица страдала у Другом светском рату у немачком концентрационом логору.[1]

Садржај

БиографијаУреди

Еуген Моше Вербер рођен је у Суботици, 1923. године, у патријархалној и ортодоксној јеврејској породици.

Од малих ногу добија јеврејско васпитање, у породици се строго поштују традиција и обичаји. Основну јеврејску школу почиње у Суботици а већ од другог разреда је посећује у Новом Саду. Матурирао је на трговачкој академији у Новом Саду али је паралелно учио хебрејски језик у школи, породици и Синагоги.

Био се сарадник Народноослободилачког покрета. Хапшен од мађарских окупатора.[1] После Новосадске рације од које се спасао, бежи у Будимпешту где ради као зубни техничар, али га крајем 1943 одводе на принудни рад на Источни фронт. У лето 1944 побегао је из логора и придружио се јединицама Црвене армије. Преко Румуније долази у Југославију и ступа у Народноослободилачку војску, али не дуго потом бива демобилисан због болести.

За време рата и холокауста породицу му из Суботице одводе у Немачку.

Одмах након демобилизације Еуген почиње глумачку каријеру. Свега неколико месеци пошто су му окупатори убили мајку, две сестре и велики део фамилије, Еуген је крочио на позоришне даске и његова прва улога је била – улога немачког војника.[1] За живота играо је у скоро 60 филмова, а због одличног изговора немачког језика често је играо улоге немачких официра у ратним филмовима.

Како би се поклонио сенима своје мајке и сестара, Вербер је сваке пете године одлазио у Аушвиц, где су страдали.

Еуген Вербер је умро 1. јанура 1995. у Београду.

Глумачка каријераУреди

Каријеру глумца започиње у Војвођанском народном позоришту. Паралелно ради и као новинар у суботичкој „Хрватској ријечи“ и листу на мађарском језику „Мађар со“.

Одлази у Сарајево и ради у Позоришту НР БиХ као глумац и секретар драме, као новинар у листу „Ослобођење“, на радију као редитељ. Основао је и био први уметнички директор Пионирског позоришта у Сарајеву. Организатор је Пионирског фестивала културе у Сарајеву 1949. Потом одлази у Бањалуку а од 1953. до 1961. прелази у Народно позориште у Нишу где оставља дубоки траг, те спада у знамените грађане града Ниша. Потом прелази у Савремено позориште (Београдско драмско позориште) где остаје до 1975. да би се потом потпуно посветио научном и стручном раду.

КњижевностУреди

Познат је као глумац, али се подједнако бавио научним и књижевним радом, новинарством и политиком. Био је искусни преговарач и дипломата.

Бавио се превођењем и јудаистиком. Преводио је са немачког, мађарског, јидиш, арамејског и хебрејског језика. Био је председник Удружења књижевних преводилаца Србије. Прославио се преводима Талмуда, Кабала, Кумранских рукописа и важио је за једног од највећих познавалаца библијске литературе и историје јеврејског народа на нашим просторима.

Објавио је бројне радове из јудаистике. Као активан глумац и новинар, никад није престајао да се бави јеврејском историјом и културом. Радове из јудаистике почиње објављивати од почетка шездесетих година те 1977. постаје члан Светског савеза за јеврејске науке.

У Београду једна улица на општини Вождовац добила је име Улица Еугена Вербера док у Новом Саду постоји Пролаз Еугена Вербера.

Преводи, књиге, чланциУреди

Изабрани преводи и значајнија дела:

УлогеУреди

Филмографија глумца Еугена Вербера
Год. Назив Улога
1960.-те
1962. Прва љубав (ТВ)
1962. На сплаву (ТВ)
1962. Злочин Силвестра Бонара (ТВ)
1963. Афера Свети Фијакер (ТВ) Доктор Бусардон
1963. Банкет у Шаренграду (ТВ)
1964. Офсајд (ТВ)
1965. Акција епеј (ТВ)
1965. Шнајдерски калфа (ТВ)
1965. Сигурно је сигурно (ТВ)
1965. Мртвима улаз забрањен
1967. Јутро
1968. Операција Београд Шеф полиције
1968. Ледено љето (ТВ)
1968. Парничари (серија) Адвокат
1968. Код Лондона (серија)
1968. Максим нашег доба (серија)
1969. Донатор Бернхард Сломовић
1969. Лек од љубави (ТВ) Ујак
1969. Скандал (ТВ)
1969. Самци 2 (серија)
1969. Закопајте мртве (ТВ)
1970.-те
1970. Бициклисти
1971. Велики посао (ТВ)
1971. Од сваког кога сам волела (мини-серија) Манојло, Аћимов брат
1971. Романса коњокрадице
1972. Розенбергови не смеју да умру (ТВ) Инспектор 2
1972. Киша
1972. Мајстор и Маргарита
1972. Валтер брани Сарајево Полицијски агент
1972. Мајстори (серија) Власник фиће
1973. Несрећа (ТВ)
1973. Камионџије (серија) Матковић
1973. Паја и Јаре Матковић
1973. Женидба носача Самуела (ТВ)
1974. Ујеж (ТВ) Вилотије Живановић
1974. Реквијем за тешкаша (ТВ)
1974. Валтер брани Сарајево (серија) Полицијски агент
1975. Песма (ТВ серија)
1976. Против Кинга Власник сплава
1975. Отписани (серија) Ханс Шмит
1975. Ђавоље мердевине (серија)
1975. Зимовање у Јакобсфелду
1975. Песма (серија) Штајн
1976. Посета старе даме (ТВ) Жупник
1976. Салаш у Малом Риту (ТВ серија) Ћата
1977. Никола Тесла (серија)
1978. Шпански захтев (ТВ) Кристофер Де Харо, трговац
1978. Повратак отписаних (серија) Шредер
1979. Усијање Секретар
1979. Пупинове звезде (ТВ)
1980.-те
1980. Врућ ветар (серија) Председник стамбене комисије
1981. Краљевски воз
1981. Дувански пут (мини-серија) Секретар
1983. Задах тела Лекар
1984. Проклета авлија (ТВ) Киркор
1984. Варљиво лето 68 Веселинов колега
1984. Варљиво лето ’68 (ТВ серија) Веселинов колега
1984. Јагуаров скок Голдман
1985. Јазол
1986. Сиви дом (серија) Трговац
1987. Вук Караџић (серија) Јоан Шнирер
1988. Ортаци Немачки бизнисмен
1988. Случај Хармс Писар
1988. Пут на југ
1989. Донатор Бернхард Шломовић, отац
1990.-те
1990. Заборављени (серија)

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 Sudbina se poigrala sa našim glumcem. Sajt GradSubotica, 1. marta 2017.

ИзвориУреди

  • Чланак Др Лавослав Каделбург (1983): Еуген Вербер шездесетогодишњак. „Јеврејски преглед“ број 1-2, Београд.
  • Мирјана Белић-Корочкин-Давидовић, Радивоје Давидовић (2014): „Еуген Вербер, глумац, преводилац, јудаиста...“ Чигоја штампа, Београд.

Спољашње везеУреди