Портал:Србија
О Србији
|
|
|
 |
|
Србија је континентална држава која се налази у југоисточној Европи (на Балканском полуострву) и у средњој Европи (Панонској низији).
У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине Војводина и Косово и Метохија. Република Србија је демократска држава свих грађана који живе на њеној територији, заснована на владавини права.
Србија се на северу граничи са Мађарском, на истоку са Румунијом и Бугарском, на југу са Републиком Македонијом и Албанијом, а на западу са Црном Гором, Хрватском и Босном и Херцеговином.
Србија је од завршетка Првог светског рата била саставни део заједничке државе са већином балканских Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, касније преименована у Краљевину Југославију, затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србија и Црна Гора. Од 2006. године је Србија као наследница СЦГ поново постала суверена и независна држава.
Главни град је Београд. Са близу 1,6 милиона становника он је административно, економско и културно средиште Србије.
Изабрани чланак
Оџаци су градско насеље у Србији, средиште и административни центар истоимене општине, коју поред Оџака чине још осам насеља. Град се налази у Западнобачком округу, на западу Војводине, у Панонској равници.
Оџаци су највеће насеље у општини по површини и броју становника. Према попису становништва из 2011. године град има 9021 становника. Већинско становништво чине Срби. У односу на попис из 2002. године број становника је у паду.
Оџаци се први пут помињу 1389. у земљишњим књигама као Odos или Hodos. Касније 1522. године село се помиње као Kéménd. Оџаци су дуго времена били центар кудеље, због чега су добили назив Hаnfhausen, Кућа конопље. Због бројних колонизација које су се десиле на простору данашњег града, Оџаци имају утицај разних култура. Данас Оџаци више нису велики индустријски центар. Град је данас домаћин многих међународних и домаћих привредних, културних и спортских манифестација.
Изабрана слика
Да ли сте знали
- Да је Овчарско-кабларска клисура заштићена од стране државе као предео изузетних одлика, ту су смештени и чувени Овчарско-кабларски манастири.
- Да је западна капија Београда, коју је пројектовао Михајло Митровић, висока чак 115 метара, што је чини другим по висини небодером у Београду.
Сјајни и добри чланци
Сјајни чланци:
Ада Циганлија - Београд - Велико ратно острво - Владе Дивац - Грб Београда - Душан Јерковић - Живко Павловић - Историја Срба пре Немањића - Јован Владимир - Јован Цвијић - Михајло Пупин - Ниш - Новак Ђоковић - Општина Баточина - Оџаци - Сеоба Срба - Случај Рачак - Споменик борцима Револуције - Србија - Стари Рас - Стефан Лазаревић - Стефан Немања - Стефан Милутин - Струганик - Сува планина – Нишка Бања – Сићевачка клисура – Војна болница Ниш
Добри чланци:
Александар Ђорђевић - Ана Ивановић - Београдска тврђава - Винчанска култура - Вршачки замак - Галија (музичка група) - Градска општина Нови Београд - Градска општина Савски венац - Војводина у Народноослободилачкој борби - Вукашин Мрњавчевић - Драгутин Калор Милодановић - Иво Андрић - Манастир Црна Река - Никола Јокић - Никола Пашић - Неготин - Немањићи — рађање краљевине - Нови Сад - Свети Георгије убива аждаху - Симонида Немањић - Скореновац - Спасенија Цана Бабовић - Спомен-гробље на Крушику - Сремска Митровица - ФК Текстилац Оџаци - Фудбалска репрезентација Србије - Цинцар Јанко Поповић
Вести
Изабрана биографија
Владе Дивац (Пријепоље, Југославија, сада Србија, 3. фебруар 1968) је бивши југословенски и српски кошаркаш. Играо је на позицији центра у Слоги, Партизану, Лос Анђелес Лејкерсима, Шарлот Хорнетсима, Црвену звезду (две утакмице) и Сакраменто Кингсима. Био је један од првих Европљана који је заиграо у НБА. Са репрезентацијом Југославије освојио је два светска првенства у кошарци, 3 европска првенства и 2 сребрне медаље на Олимпијским играма.
Дивац је, иако активан играч, био председник Партизана у периоду од 2000. до 2004. Након завршетка играчке каријере постао је скаут Лос Анђелес Лејкерса и спортски директор Реал Мадрида. Дивац је појавио у мањим улогама у неколико филмова и серија.
Дивац се такође бави и хуманитарним радом. Са Жарком Паспаљем, Александром Ђорђевићем, Предрагом Даниловићем, Зораном Савићем, Дејаном Бодирогом и Жељком Ребрачом основао је хуманитарну организацију Група 7.
Помозите и Ви
- Потребни чланци: Пепељуша, Министарски савет Књажества Србије, Карађорђев конак, Јездимир Васиљевић, Озренске ливаде, Парк шуме Ивље, Тамара Салашки, Српски вез, Шумарице (Крагујевац), Кнежев конак у Крагујевцу, Конак кнегиње Љубице у Крагујевцу, Српски народни одбор - Председник Владе Кнежевине Србије - Велики Рит (обаласт) - Горњане (област) - Горње Ливаде (област) - Ере (област) - Крашовани (област) - Паорија - Гружа (област у Шумадији) - Рудничко Поморавље - Смедеревска Јасеница - Шумадијска Колубара - Колубара (област) - Гружа (област у западној Србији) - Моравица (област) - Надибар - Пљеваљско Поље - Подибар и Гокчаница - Рујно - Сјеничко Поље - Црна Гора (област у Србији) - Пожаревачка Морава - Црна река (област) - Алексиначко Поморавље - Бањско - Буџак - Врањско Поморавље - Иногошт - Јабланица (област) - Лесковачка Морава - Нишко Поље - Горња Пчиња - Ражањско - Торлак (област) - Гољак (област) - Горња Морава - Изморник - Крива река (област) - Лаб (област) - Летничка Жупа - Река (Метохија) -Доња Јабланица (Чајетина)
- Сређивање: Савез извиђача Србије, Недељко Попадић, Црногорски одбор за народно уједињење, Историја Србије у Османском царству, Историја српског филма, Српска народна ношња, Брус - Панчевачки Рит - Пољадија - Поморишје - Бачка - Мачва - Ибар - Власина - Заплање - Топлица (област) - Косово - Подунавље - Посавина
- Клице: Малишево (Гњилане), Овчар, Ибарски Колашин, Српска поезија - - Подлужје - Качер (област) - Лепеница (област) - Смедеревско Подунавље и Јасеница - Темнић - Подгорина - Поцерина - Рађевина - Тамнава - Драгачево - Пештерска висораван - Ибарски Колашин - Звижд - Клисура - Кључ (област) - Кучај - Неготинска Крајина - Ресава (област) - Стиг (Србија) - Видлич - Крајиште - Прешевска Моравица - Качаничка клисура - Опоље - Подримље - Прекорупље - Призренски Подгор - Споменик природе „Руговска клисура“ - Средачка Жупа
