Портал:Србија
О Србији
|
|
|
 |
|
Србија је континентална држава која се налази у југоисточној Европи (на Балканском полуострву) и у средњој Европи (Панонској низији).
У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине Војводина и Косово и Метохија. Република Србија је демократска држава свих грађана који живе на њеној територији, заснована на владавини права.
Србија се на северу граничи са Мађарском, на истоку са Румунијом и Бугарском, на југу са Републиком Македонијом и Албанијом, а на западу са Црном Гором, Хрватском и Босном и Херцеговином.
Србија је од завршетка Првог светског рата била саставни део заједничке државе са већином балканских Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, касније преименована у Краљевину Југославију, затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србија и Црна Гора. Од 2006. године је Србија као наследница СЦГ поново постала суверена и независна држава.
Главни град је Београд. Са близу 1,6 милиона становника он је административно, економско и културно средиште Србије.
Изабрани чланак
Вршачки замак, такође познат као Вршачка тврђава и Вршачка кула, тврђава је у Србији из 15. века чији се остаци уздижу на висини од 399 m нмв, на Вршачком брегу изнад града, од које је најочуванија Донжон кула.
Утврда је имала издужени облик који је пратио зараван на врху брда и била је широка 18 m, а дугачка 46 m. Сам Донжон има правоугаону основу са улазом на спрату до кога се долази степеницама које се лако могу склонити у случају опасности. Висок је око 20 m са приземљем и три спрата, од којих је трећи, по остацима камина и оџака, коришћен за становање. Претпоставља се да је целу утврду подигао Ђурађ Смедеревац (1427—1456) после пада Смедерева и целе Деспотовине 1439. године са циљем заштите својих поседа на простору данашње Војводине, а у прилог тој тези иде и архитектонска сличност између Вршачке куле и Смедеревског града односно утврђења манастира Манасије. Према неким другим тезама на том простору је постојало утврђење и пре тог времена, које се у ондашњим изворима из прве половине 13. века јавља под именом Ерд Шомљо(рум. Erdesumulu, мађ. Erdsomlyo, Ersomlyo) или само Шомљо, али његова тачна локација још увек није са сигурношћу потврђена, пошто се поред данашњег Вршца као могућа локација помиње и простор Баната који се данас налази у Румунији.
Изабрана слика
Да ли сте знали
- Да је Овчарско-кабларска клисура заштићена од стране државе као предео изузетних одлика, ту су смештени и чувени Овчарско-кабларски манастири.
- Да је западна капија Београда, коју је пројектовао Михајло Митровић, висока чак 115 метара, што је чини другим по висини небодером у Београду.
Сјајни и добри чланци
Сјајни чланци:
Београд - Владе Дивац - Грб Београда - Душан Јерковић - Живко Павловић - Историја Срба пре Немањића - Јован Владимир - Јован Цвијић - Михајло Пупин - Ниш - Новак Ђоковић - Општина Баточина - Оџаци - Случај Рачак - Скореновац - Споменик борцима Револуције - Србија - Стари Рас - Стефан Лазаревић - Стефан Немања - Стефан Милутин - Струганик - Сува планина – Нишка Бања – Сићевачка клисура – Војна болница Ниш
Добри чланци:
Александар Ђорђевић - Ана Ивановић - Београдска тврђава - Винчанска култура - Градска општина Нови Београд - Градска општина Савски венац - Војводина у Народноослободилачкој борби - Вукашин Мрњавчевић - Драгутин Калор Милодановић - Егзит - Манастир Црна Река - Никола Пашић - Неготин - Немањићи — рађање краљевине - Свети Георгије убива аждаху - Симонида Немањић - Спасенија Цана Бабовић - Спомен-гробље на Крушику - Сремска Митровица - ФК Текстилац Оџаци - Цинцар Јанко Поповић
Вести
Изабрана биографија
Ђорђе M. Станојевић (Неготин, 7. април 1858 — Париз, 24. децембар 1921) је био српски физичар, професор Велике школе, професор и ректор Београдског универзитета. Заслужан је за увођење првог електричног осветљења и изградњу првих хидроелектрана у Србији. Рођен је 7. априла 1858. године у Неготину, где је завршио четири разреда основне школе и четвороразредну нижу гимназију. Више разреде гимназије завршио је у Београду, затим је 1877. уписао Природно-математички одсек Филозофског факултета у Београду. Тих година је, још као високошколац, писао своје прве стручне радове.
Помозите и Ви
- Потребни чланци: Пепељуша, Министарски савет Књажества Србије, Карађорђев конак, Јездимир Васиљевић, Озренске ливаде, Парк шуме Ивље, Тамара Салашки, Српски вез, Шумарице (Крагујевац), Кнежев конак у Крагујевцу, Конак кнегиње Љубице у Крагујевцу, Српски народни одбор - Председник Владе Кнежевине Србије - Велики Рит (обаласт) - Горњане (област) - Горње Ливаде (област) - Ере (област) - Крашовани (област) - Паорија - Гружа (област у Шумадији) - Рудничко Поморавље - Смедеревска Јасеница - Шумадијска Колубара - Колубара (област) - Гружа (област у западној Србији) - Моравица (област) - Надибар - Пљеваљско Поље - Подибар и Гокчаница - Рујно - Сјеничко Поље - Црна Гора (област у Србији) - Пожаревачка Морава - Црна река (област) - Алексиначко Поморавље - Бањско - Буџак - Врањско Поморавље - Иногошт - Јабланица (област) - Лесковачка Морава - Нишко Поље - Горња Пчиња - Ражањско - Торлак (област) - Гољак (област) - Горња Морава - Изморник - Крива река (област) - Лаб (област) - Летничка Жупа - Река (Метохија) -Доња Јабланица (Чајетина)
- Сређивање: Савез извиђача Србије, Недељко Попадић, Црногорски одбор за народно уједињење, Историја Србије у Османском царству, Историја српског филма, Српска народна ношња, Брус - Панчевачки Рит - Пољадија - Поморишје - Бачка - Мачва - Ибар - Власина - Заплање - Топлица (област) - Косово - Подунавље - Посавина
- Клице: Малишево (Гњилане), Овчар, Ибарски Колашин, Српска поезија - - Подлужје - Качер (област) - Лепеница (област) - Смедеревско Подунавље и Јасеница - Темнић - Подгорина - Поцерина - Рађевина - Тамнава - Драгачево - Пештерска висораван - Ибарски Колашин - Звижд - Клисура - Кључ (област) - Кучај - Неготинска Крајина - Ресава (област) - Стиг (Србија) - Видлич - Крајиште - Прешевска Моравица - Качаничка клисура - Опоље - Подримље - Прекорупље - Призренски Подгор - Споменик природе „Руговска клисура“ - Средачка Жупа
