Портал:Србија
О Србији
|
|
|
 |
|
Србија је континентална држава која се налази у југоисточној Европи (на Балканском полуострву) и у средњој Европи (Панонској низији).
У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине Војводина и Косово и Метохија. Република Србија је демократска држава свих грађана који живе на њеној територији, заснована на владавини права.
Србија се на северу граничи са Мађарском, на истоку са Румунијом и Бугарском, на југу са Републиком Македонијом и Албанијом, а на западу са Црном Гором, Хрватском и Босном и Херцеговином.
Србија је од завршетка Првог светског рата била саставни део заједничке државе са већином балканских Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, касније преименована у Краљевину Југославију, затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србија и Црна Гора. Од 2006. године је Србија као наследница СЦГ поново постала суверена и независна држава.
Главни град је Београд. Са близу 1,6 милиона становника он је административно, економско и културно средиште Србије.
Изабрани чланак
Ада Циганлија је издужено речно острво на Сави у Београду која је вештачким путем претворена у полуострво. Такође то је име за градски парк и суседно Савско језеро, које је настало преграђивањем Саве и плаже на језеру. Налази се у општини Чукарица, а њом управља ЈП „Ада Циганлија”.
Површина полуострва je 8km2, а поред Савског језера, на њему се налази и природно језеро Ада Сафари.
У прошлости, Ада Циганлија представљала је далеку периферију Београда, а на значају је добијала само у време ратова, током којих се на њеном простору одиграо велики број битака. Током опсаде Београда 1789. године, на овом простору налазио се највећи логор аустријске војске. Ада Циганлија је 1821. године од стране кнеза Милоша Обреновића проглашена државним добром, а у периоду 1920—1956. године на њој се налазио затвор, познат по извршењу смртних казни.
Угоститељску понуду полуострва чини више од 70 ресторана и кафића, као и десетине сплавова, а неки од његових симбола су судијски торањ, водени гејзир, камене скулптуре и Мост на Ади.
На простору Аде Циганлије пописан је велики број птица, 450 врста биљака, 94 врсте инсеката и 250 врста гљива, чије станиште је на полуострву заштићено законом.
Свој данашњи облик, Ада Циганлија добила је 25. маја 1959. године, због чега се овај дан слави као дан Аде Циганлије. До тада је њена северна страна, данас позната као „новобеоградска страна” била ливада.
Савско језеро својим положајем, квалитетом воде, опремљеношћу објеката и дужином стаза веома је погодно за такмичења на мирним водама. Језеро је погодно за пливање, веслање, кајак, ватерполо, скокове у воду, једрење на дасци и друге спортове, па је на њему одржано више светских и домаћих првенстава.
Данас је Ада Циганлија највећи спортски, рекреативни, културни и забавни центар у Београду, који у својој понуди садржи преко 50 отворених спортских игралишта и изузетно популарна вишефункционална рекреациона зона Београда, позната по својим плажама и спортским објектима. Годишње се на Ади Циганлији одржи преко 300 манифестација и промоција, а просечно у току године посети је око четири милиона посетилаца. Због своје популарности Ада Циганлија се често у жаргону назива београдским морем, што је званично прихваћено као рекламни слоган 2008. године, стилизован као Море БеогрАДА.
Адом Циганлијом данас управља општинска управа преко Јавног предузећа „Ада Циганлија”, која одржава терене рекреативних површина, плажу и језеро Сава, а одговорна је и за чистоћу и јавну сигурност.
Изабрана слика
Да ли сте знали
- Да је Овчарско-кабларска клисура заштићена од стране државе као предео изузетних одлика, ту су смештени и чувени Овчарско-кабларски манастири.
- Да је западна капија Београда, коју је пројектовао Михајло Митровић, висока чак 115 метара, што је чини другим по висини небодером у Београду.
Сјајни и добри чланци
Сјајни чланци:
Ада Циганлија - Београд - Велико ратно острво - Владе Дивац - Грб Београда - Душан Јерковић - Живко Павловић - Историја Срба пре Немањића - Јован Владимир - Јован Цвијић - Михајло Пупин - Ниш - Новак Ђоковић - Општина Баточина - Оџаци - Сеоба Срба - Случај Рачак - Споменик борцима Револуције - Србија - Стари Рас - Стефан Лазаревић - Стефан Немања - Стефан Милутин - Струганик - Сува планина – Нишка Бања – Сићевачка клисура – Војна болница Ниш
Добри чланци:
Александар Ђорђевић - Ана Ивановић - Београдска тврђава - Винчанска култура - Вршачки замак - Галија (музичка група) - Градска општина Нови Београд - Градска општина Савски венац - Војводина у Народноослободилачкој борби - Вукашин Мрњавчевић - Драгутин Калор Милодановић - Иво Андрић - Историја Пирота - Манастир Црна Река - Никола Јокић - Никола Пашић - Немањићи — рађање краљевине - Нови Сад - Свети Георгије убива аждаху - Симонида Немањић - Скореновац - Спасенија Цана Бабовић - Спомен-гробље на Крушику - Сремска Митровица - ФК Текстилац Оџаци - Фудбалска репрезентација Србије - Цинцар Јанко Поповић
Вести
Изабрана биографија
Петар Кочић (Стричићи код Бање Луке, 29. јун 1877 — Београд, 27. август 1916) је био српски песник, писац и политичар. Рођен је у селу Стричићи на Змијању, на планини Мањачи код Бање Луке, у данашњој Републици Српској (Босна и Херцеговина).
„У Кочићевим необјављеним белешкама сачувано је једно предање о постанку имена Кочић, које ћемо овде као интересантно навести. У Павићима под Градинoм живела је некад удовица са седморо или осморо деце, која би увек ранила. Стога су је прозвали квочком, а по квочки је њен пород и потомство названо К(в)очић“
Родио се на Змијању у врлетно троуглу планина између Бањалуке, Јајца и Кључа, изнад река Рибника и Сане, од оца Јована и рано умрле мајке Маре, коју није ни упамтио. Брат се звао Илија, а сестра Милица. Породична слава била је Михољдан.
Основну школу је учио у манастиру Гомионица где му је отац, закалуђеривши се као удовац, био игуман. Гимназију је почео учити у Сарајеву, али је због србовања истеран из трећег разреда, те прешао у Београд и ту завршио гимназију.
Помозите и Ви
- Потребни чланци: Пепељуша, Министарски савет Књажества Србије, Карађорђев конак, Јездимир Васиљевић, Озренске ливаде, Парк шуме Ивље, Српски вез, Шумарице (Крагујевац), Кнежев конак у Крагујевцу, Конак кнегиње Љубице у Крагујевцу, Српски народни одбор - Председник Владе Кнежевине Србије - Велики Рит (обаласт) - Горњане (област) - Горње Ливаде (област) - Ере (област) - Крашовани (област) - Паорија - Гружа (област у Шумадији) - Рудничко Поморавље - Смедеревска Јасеница - Шумадијска Колубара - Колубара (област) - Гружа (област у западној Србији) - Моравица (област) - Надибар - Пљеваљско Поље - Подибар и Гокчаница - Рујно - Сјеничко Поље - Црна Гора (област у Србији) - Пожаревачка Морава - Црна река (област) - Алексиначко Поморавље - Бањско - Буџак - Врањско Поморавље - Иногошт - Јабланица (област) - Лесковачка Морава - Нишко Поље - Горња Пчиња - Ражањско - Торлак (област) - Гољак (област) - Горња Морава - Изморник - Крива река (област) - Лаб (област) - Летничка Жупа - Река (Метохија) -Доња Јабланица (Чајетина)
- Сређивање: Савез извиђача Србије, Недељко Попадић, Црногорски одбор за народно уједињење, Историја Србије у Османском царству, Историја српског филма, Српска народна ношња, Брус - Панчевачки Рит - Пољадија - Поморишје - Бачка - Мачва - Ибар - Власина - Заплање - Топлица (област) - Косово - Подунавље - Посавина
- Клице: Малишево (Гњилане), Овчар, Ибарски Колашин, Српска поезија - - Подлужје - Качер (област) - Лепеница (област) - Смедеревско Подунавље и Јасеница - Темнић - Подгорина - Рађевина - Тамнава - Драгачево - Пештерска висораван - Ибарски Колашин - Звижд - Клисура - Кључ (област) - Кучај - Неготинска Крајина - Ресава (област) - Стиг (Србија) - Видлич - Крајиште - Прешевска Моравица - Качаничка клисура - Опоље - Подримље - Прекорупље - Призренски Подгор - Споменик природе „Руговска клисура“ - Средачка Жупа
