Добро дошли на  Портал Србија


О Порталу
Застава Србије
Застава Србије

Србија је континентална држава која се налази у југоисточној Европи (на Балканском полуострву) и у средњој Европи (Панонској низији).

У саставу Републике Србије налазе се две аутономне покрајине Војводина и Косово и Метохија. Према Уставу Србије, Србија је демократска држава свих грађана који живе на њеној територији, заснована на владавини права. На северу се граничи са Мађарском, на истоку са Румунијом и Бугарском, на југу са Северном Македонијом и Албанијом, а на западу са Црном Гором, Босном и Херцеговином и Хрватском.

Од завршетка Првог светског рата била је саставни део заједничке државе са већином балканских Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, касније преименованој у Краљевину Југославију, затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србија и Црна Гора. Од 2006, као наследница СЦГ, Србија је поново постала суверена и независна држава.

Главни град је Београд. Са близу 1,6 милиона становника он је административно, економско и културно средиште Србије.

Изабрана биографија

Жикица Јовановић Шпанац
Жикица Јовановић Шпанац

Живорад Жикица Јовановић Шпанац (Ваљево, 17. март 1914Радановци, код Косјерића, 12. март 1942) био је учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, један од организатора устанка у западној Србији и народни херој Југославије.

Као ученик Ваљевске гимназије, због левичарских размишљања био је искључен из школе, након чега је школовање наставио у Београду, где је потом студирао књижевност на Филозофском факултету. Током студија прикључио се револуционарном студентском покрету, а политички је деловао и у родном Ваљеву, због чега је 1935. године примљен у чланство тада илегалне КПЈ.

Учествовао је у Шпанском грађанском рату, где се у редовима Интернационалних бригада борио против фашизма. Током рата је био рањаван, а након пораза Шпанске републике заједно са осталим интербригадистима налазио се у логорима у Француској. У јесен 1940. године успео је да се врати у Југославију, где је наставио са партијским радом. Учествовао је у припремама оружаног устанка у западној Србији и формирао партизанску чету у Рађевини. Са овом четом је 7. јула 1941. године у Белој Цркви, код Крупња, извео прву устаничку оружану акцију, која се касније обележавала као Дан устанка народа Србије. У току устанка 1941. године налазио се на дужностима команданта и политичког комесара батаљона и политичког комесара одреда. Након Прве непријатељске офанзиве и повлачења главнине партизанских снага у Санџак, остао је на територији западне Србије, где је почетком 1942. године био члан команде Групе одреда западне Србије.

Изабрана фотографија


[[Датотека:|x350px| ]]

Изабрани чланци
Сјајни чланци:

Ада ЦиганлијаБеоградВелико ратно острвоВладе ДивацВојна болница НишГрб БеоградаДушан ЈерковићЖивко ПавловићИсторија Срба пре НемањићаЈован ВладимирЈован ЦвијићМихајло ПупинМарко ГобељићНишНовак ЂоковићОпштина БаточинаОџациСеоба СрбаСлучај РачакСпоменик борцима РеволуцијеСрбијаСтари РасСтефан ЛазаревићСтефан НемањаСтефан МилутинСтруганикСува планинаНишка БањаСићевачка клисураХрам Светог Саве у Београду

Добри чланци:

Александар ЂорђевићАна ИвановићБеоградска тврђаваВинчанска култураВршачки замакГалија (музичка група)Градска општина Нови БеоградГрадска општина Савски венацВојводина у Народноослободилачкој борбиВукашин МрњавчевићДрагутин Калор МилодановићДејан МедаковићЖивот и дела бесмртног вожда КарађорђаИво АндрићИсторија ПиротаМанастир Црна РекаНикола ЈокићНикола ПашићНемањићи — рађање краљевинеНови СадПриштинаСвети Георгије убива аждахуСимонида НемањићСкореновацСпасенија Цана БабовићСпомен-гробље на КрушикуСремска МитровицаФК Текстилац ОџациФудбалска репрезентација СрбијеЦинцар Јанко Поповић

Изабрана фотографија


[[Датотека:|x350px| ]]

Изабрани чланак

Партизанска споменица 1941. била је одликовање Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (спомен-медаља) и знак државног признања организаторима народног устанка и првоборцима Народноослободилачке борбе за велике заслуге стечене на делу ослобођења наших народа. Установљена је 14. септембра 1944. одлуком Националног комитета ослобођења Југославије (НКОЈ) као Споменица 1941, а Законом о орденима и медаљама ДФЈ из јуна 1945. преименована је у Партизанску споменицу 1941.

Издавало ју је Министарство народне одбране, а додељивана је партизанским првоборцима, тј. борцима и руководиоцима Народноослободилачког покрета (НОП) који су ступили у Народноослободилачку борбу (НОБ) током 1941. године. Право на споменицу су имали само преживели првоборци, док је породицама погинулих бораца додељивана Споменица палих бораца. До 1963, када је завршен посао око доделе, укупно је додељено 27.629 Партизанских споменица 1941. Њени носиоци су остваривали одређена права (здравствена заштита, додатак уз пензију, бесплатна вожња, годишњи одмор и др.), која су регулисана Законом о правима носилаца Партизанске споменинице 1941.

Израђивана је од сребра са позлаћеним деловима, а носи се на левој страни, на џепу блузе или капута. Уз Партизанску споменицу 1941. издавана је и Књижица носиоца Партизанске споменице 1941, која је била доказ права ношења и коришћења предвиђених повластица.

Да ли сте знали
Тематске изабране фотографије

нови сад београд

фрушка гора

ниш тара други светски рат копаоник

Википедија на српском језику

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 65,1 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 708.000 на српском.

Сродни пројекти
Србија на Викивестима     Србија на Викимедијиној Остави Србија на Викицитату
Вести Слике и мултимедијални фајлови Цитати
:n:sr:Србија
Commons:Србија
Викицитат:Србија
Остали Портали