Отворите главни мени

Portserbia.jpg

О Србији

Flag of Serbia.svg

Coat of arms of Serbia.svg

Serbia in Europe.svg

Србија је континентална држава која се налази у југоисточној Европи (на Балканском полуострву) и у средњој Европи (Панонској низији).

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине Војводина и Косово и Метохија. Република Србија је демократска држава свих грађана који живе на њеној територији, заснована на владавини права.

Србија се на северу граничи са Мађарском, на истоку са Румунијом и Бугарском, на југу са Републиком Македонијом и Албанијом, а на западу са Црном Гором, Хрватском и Босном и Херцеговином.

Србија је од завршетка Првог светског рата била саставни део заједничке државе са већином балканских Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, касније преименована у Краљевину Југославију, затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србија и Црна Гора. Од 2006. године је Србија као наследница СЦГ поново постала суверена и независна држава.

Главни град је Београд. Са близу 1,6 милиона становника он је административно, економско и културно средиште Србије.

Изабрани чланак

Вршачки замак

Вршачки замак, такође познат као Вршачка тврђава и Вршачка кула, тврђава је у Србији из 15. века чији се остаци уздижу на висини од 399 m нмв, на Вршачком брегу изнад града, од које је најочуванија Донжон кула.

Утврда је имала издужени облик који је пратио зараван на врху брда и била је широка 18 m, а дугачка 46 m. Сам Донжон има правоугаону основу са улазом на спрату до кога се долази степеницама које се лако могу склонити у случају опасности. Висок је око 20 m са приземљем и три спрата, од којих је трећи, по остацима камина и оџака, коришћен за становање. Претпоставља се да је целу утврду подигао Ђурађ Смедеревац (14271456) после пада Смедерева и целе Деспотовине 1439. године са циљем заштите својих поседа на простору данашње Војводине, а у прилог тој тези иде и архитектонска сличност између Вршачке куле и Смедеревског града односно утврђења манастира Манасије. Према неким другим тезама на том простору је постојало утврђење и пре тог времена, које се у ондашњим изворима из прве половине 13. века јавља под именом Ерд Шомљо(рум. Erdesumulu, мађ. Erdsomlyo, Ersomlyo) или само Шомљо, али његова тачна локација још увек није са сигурношћу потврђена, пошто се поред данашњег Вршца као могућа локација помиње и простор Баната који се данас налази у Румунији.

Даље...

Остали изабрани чланци

Изабрана слика

Да ли сте знали

Сјајни и добри чланци

  • Cscr-featured.svg Сјајни чланци:

Београд - Владе Дивац - Грб Београда - Душан Јерковић - Живко Павловић - Историја Срба пре Немањића - Јован Владимир - Јован Цвијић - Михајло Пупин - Ниш - Новак Ђоковић - Општина Баточина - Оџаци - Случај Рачак - Скореновац - Споменик борцима Револуције - Србија - Стари Рас - Стефан Лазаревић - Стефан Немања - Стефан Милутин - Струганик - Сува планинаНишка БањаСићевачка клисураВојна болница Ниш

  • Simple GA.svg Добри чланци:

Александар Ђорђевић - Ана Ивановић - Београдска тврђава - Винчанска култура - Градска општина Нови Београд - Градска општина Савски венац - Војводина у Народноослободилачкој борби - Вукашин Мрњавчевић - Драгутин Калор Милодановић - Егзит - Манастир Црна Река - Никола Пашић - Неготин - Немањићи — рађање краљевине - Свети Георгије убива аждаху - Симонида Немањић - Спасенија Цана Бабовић - Спомен-гробље на Крушику - Сремска Митровица - ФК Текстилац Оџаци - Цинцар Јанко Поповић

Вести

Изабрана биографија

Ђорђе М. Станојевић

Ђорђе M. Станојевић (Неготин, 7. април 1858Париз, 24. децембар 1921) је био српски физичар, професор Велике школе, професор и ректор Београдског универзитета. Заслужан је за увођење првог електричног осветљења и изградњу првих хидроелектрана у Србији. Рођен је 7. априла 1858. године у Неготину, где је завршио четири разреда основне школе и четвороразредну нижу гимназију. Више разреде гимназије завршио је у Београду, затим је 1877. уписао Природно-математички одсек Филозофског факултета у Београду. Тих година је, још као високошколац, писао своје прве стручне радове.

Помозите и Ви


На данашњи дан

Категорије

Уредници

Сродни пројекти

Србија на Викивестима     Србија на Викимедијиној Остави
Вести Слике и мултимедијални фајлови
:n:sr:Србија
Commons:Србија

Остали портали