Портал:Србија
О Србији
|
|
|
 |
|
Србија је континентална држава која се налази у југоисточној Европи (на Балканском полуострву) и у средњој Европи (Панонској низији).
У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине Војводина и Косово и Метохија. Република Србија је демократска држава свих грађана који живе на њеној територији, заснована на владавини права.
Србија се на северу граничи са Мађарском, на истоку са Румунијом и Бугарском, на југу са Републиком Македонијом и Албанијом, а на западу са Црном Гором, Хрватском и Босном и Херцеговином.
Србија је од завршетка Првог светског рата била саставни део заједничке државе са већином балканских Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, касније преименована у Краљевину Југославију, затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србија и Црна Гора. Од 2006. године је Србија као наследница СЦГ поново постала суверена и независна држава.
Главни град је Београд. Са близу 1,6 милиона становника он је административно, економско и културно средиште Србије.
Изабрани чланак
Изабрана слика
Да ли сте знали
- Да је Овчарско-кабларска клисура заштићена од стране државе као предео изузетних одлика, ту су смештени и чувени Овчарско-кабларски манастири.
- Да је западна капија Београда, коју је пројектовао Михајло Митровић, висока чак 115 метара, што је чини другим по висини небодером у Београду.
Сјајни и добри чланци
Сјајни чланци:
Ада Циганлија - Београд - Велико ратно острво - Владе Дивац - Грб Београда - Душан Јерковић - Живко Павловић - Историја Срба пре Немањића - Јован Владимир - Јован Цвијић - Михајло Пупин - Ниш - Новак Ђоковић - Општина Баточина - Оџаци - Сеоба Срба - Случај Рачак - Споменик борцима Револуције - Србија - Стари Рас - Стефан Лазаревић - Стефан Немања - Стефан Милутин - Струганик - Сува планина – Нишка Бања – Сићевачка клисура – Војна болница Ниш
Добри чланци:
Александар Ђорђевић - Ана Ивановић - Београдска тврђава - Винчанска култура - Вршачки замак - Галија (музичка група) - Градска општина Нови Београд - Градска општина Савски венац - Војводина у Народноослободилачкој борби - Вукашин Мрњавчевић - Драгутин Калор Милодановић - Иво Андрић - Манастир Црна Река - Никола Јокић - Никола Пашић - Неготин - Немањићи — рађање краљевине - Нови Сад - Свети Георгије убива аждаху - Симонида Немањић - Скореновац - Спасенија Цана Бабовић - Спомен-гробље на Крушику - Сремска Митровица - ФК Текстилац Оџаци - Фудбалска репрезентација Србије - Цинцар Јанко Поповић
Вести
Изабрана биографија
Надежда Петровић (Чачак, 12. октобар 1873 — Ваљево, 3. април 1915) била је најзначајнија српска сликарка с краја 19. и почетка 20. века.
Рођена у Чачку 12. октобра 1873. године од оца Димитрија - Мите Петровића и мајке Милеве, сестричине Светозара Милетића. Њен млађи брат је књижевник Растко Петровић.
Са породицом се 1884. године преселила у Београд. Вишу женску школу завршила је у Београду 1891. године. Следеће, 1892. године, полаже испит за наставницу цртања у средњим школама и постаје ученица у атељеу Ђорђа Крстића. 1896/97. године похађа школу код Цирила Кутљика. Од 1898. године почиње школовање у Минхену у атељеу Словенца Антона Ажбеа.
Већ 1900. године имала је прву самосталну изложбу у Београду. Године 1901. започиње рад у атељеу Јулијуса Екстера у Минхену. Године 1903, 26. августа са Делфом Иванић и Милицом Добри оснива хуманитарно друштво Коло српских сестара. Друштво је настало као одговор на погроме над хришћанима у, како се тада сматрало Старој Србији, након Илинденског устанка. Надежда је са Милицом Добри крајем 1903. чак отишла у Македонију и тамо делила хуманитарну помоћ коју је друштво сакупило. Са њима је под маском пратиоца ишао и Војислав Танкосић који је радио на стварању српске четничке организације. Надежда је своје импресије са овог опасног путовања оставила у драми Војвода Мицко Поречки, где је главни лик војвода Мицко Крстић. Драма није објављена за њеног живота. Од 1904. године ангажује се у домовини око Прве југословенске уметничке изложбе, оснивања Ладе и Прве југословенске уметничке колоније (Сићево, Пирот, 1905. године). Бавила се и ликовном критиком.
Помозите и Ви
- Потребни чланци: Пепељуша, Министарски савет Књажества Србије, Карађорђев конак, Јездимир Васиљевић, Озренске ливаде, Парк шуме Ивље, Тамара Салашки, Српски вез, Шумарице (Крагујевац), Кнежев конак у Крагујевцу, Конак кнегиње Љубице у Крагујевцу, Српски народни одбор - Председник Владе Кнежевине Србије - Велики Рит (обаласт) - Горњане (област) - Горње Ливаде (област) - Ере (област) - Крашовани (област) - Паорија - Гружа (област у Шумадији) - Рудничко Поморавље - Смедеревска Јасеница - Шумадијска Колубара - Колубара (област) - Гружа (област у западној Србији) - Моравица (област) - Надибар - Пљеваљско Поље - Подибар и Гокчаница - Рујно - Сјеничко Поље - Црна Гора (област у Србији) - Пожаревачка Морава - Црна река (област) - Алексиначко Поморавље - Бањско - Буџак - Врањско Поморавље - Иногошт - Јабланица (област) - Лесковачка Морава - Нишко Поље - Горња Пчиња - Ражањско - Торлак (област) - Гољак (област) - Горња Морава - Изморник - Крива река (област) - Лаб (област) - Летничка Жупа - Река (Метохија) -Доња Јабланица (Чајетина)
- Сређивање: Савез извиђача Србије, Недељко Попадић, Црногорски одбор за народно уједињење, Историја Србије у Османском царству, Историја српског филма, Српска народна ношња, Брус - Панчевачки Рит - Пољадија - Поморишје - Бачка - Мачва - Ибар - Власина - Заплање - Топлица (област) - Косово - Подунавље - Посавина
- Клице: Малишево (Гњилане), Овчар, Ибарски Колашин, Српска поезија - - Подлужје - Качер (област) - Лепеница (област) - Смедеревско Подунавље и Јасеница - Темнић - Подгорина - Поцерина - Рађевина - Тамнава - Драгачево - Пештерска висораван - Ибарски Колашин - Звижд - Клисура - Кључ (област) - Кучај - Неготинска Крајина - Ресава (област) - Стиг (Србија) - Видлич - Крајиште - Прешевска Моравица - Качаничка клисура - Опоље - Подримље - Прекорупље - Призренски Подгор - Споменик природе „Руговска клисура“ - Средачка Жупа
