Портал:Србија
О Србији
|
|
|
 |
|
Србија је континентална држава која се налази у југоисточној Европи (на Балканском полуострву) и у средњој Европи (Панонској низији).
У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине Војводина и Косово и Метохија. Република Србија је демократска држава свих грађана који живе на њеној територији, заснована на владавини права.
Србија се на северу граничи са Мађарском, на истоку са Румунијом и Бугарском, на југу са Републиком Македонијом и Албанијом, а на западу са Црном Гором, Хрватском и Босном и Херцеговином.
Србија је од завршетка Првог светског рата била саставни део заједничке државе са већином балканских Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, касније преименована у Краљевину Југославију, затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србија и Црна Гора. Од 2006. године је Србија као наследница СЦГ поново постала суверена и независна држава.
Главни град је Београд. Са близу 1,6 милиона становника он је административно, економско и културно средиште Србије.
Изабрани чланак
Велико ратно острво је речно острво у Београду које се налази на ушћу Саве у Дунав и ненасељено је. Према административној подели припада граду Београду, а налази се на територији градске општине Земун. Године 2005. увршћено је у списак природних добара Србије и дато на управљање ЈКП „Зеленило Београд“.
Највећи део острва прекривен је шумом, а за разлику од орнитофауне и флоре, на простору Великог ратног острва нема много врста сисара, због изолованости и честог плављења.
Први писани траг о острву датира из 1699. године када је оно описано као велико шумовито острво, док најстарији ликовни приказ острва датира из 1514. године. Током историје, острво је више пута мењало назив, а крајем 18. века добило данашњи. Од свог постанка, због значајног стратешког положаја имало је велику улогу у ратним операцијама. Острво је било стратешка тачка са које је Београд нападан и брањен, па је зато добило назив Велико ратно острво.
Данас се око две трећине острва користи као природни резерват за 196 врста птица, од којих су многе угрожене. На северном шпицу налази се мала пешчана плажа Лидо, док је остатак острва заштићен законом и његова урбанизација није дозвољена. Велико и Мало Ратно острво имају, међу очуваним влажним стаништима која се налазе у Београду највећу разноврсност у бројности животињских врста, посебно птица и биљних врста везаних за мочварна станишта. Острво представља тачку највећег биодиверзитета на територији Београда, када је реч о орнитофауни.
Заштићено природно добро Велико ратно острво обухвата две речне аде, Велико и Мало ратно острво, укључујући и спрудове који се могу јавити услед дејства водених струја а повезани су са адама. Велико и Мало ратно острво смештени су између 1172 и 1169 km тока Дунава, са заштитним појасом у ширини од 50 m водене површине, односно 70,1 m водостаја Дунава.
Острво је површине од око 210,66 ha, смештено је између два историјска језгра, београдске тврђаве и земунског средњовековног утврђења и незаменљив је елемент природе у центру Београда.
Изабрана слика
Да ли сте знали
- Да је Овчарско-кабларска клисура заштићена од стране државе као предео изузетних одлика, ту су смештени и чувени Овчарско-кабларски манастири.
- Да је западна капија Београда, коју је пројектовао Михајло Митровић, висока чак 115 метара, што је чини другим по висини небодером у Београду.
Сјајни и добри чланци
Сјајни чланци:
Ада Циганлија - Београд - Велико ратно острво - Владе Дивац - Грб Београда - Душан Јерковић - Живко Павловић - Историја Срба пре Немањића - Јован Владимир - Јован Цвијић - Михајло Пупин - Ниш - Новак Ђоковић - Општина Баточина - Оџаци - Сеоба Срба - Случај Рачак - Споменик борцима Револуције - Србија - Стари Рас - Стефан Лазаревић - Стефан Немања - Стефан Милутин - Струганик - Сува планина – Нишка Бања – Сићевачка клисура – Војна болница Ниш
Добри чланци:
Александар Ђорђевић - Ана Ивановић - Београдска тврђава - Винчанска култура - Вршачки замак - Галија (музичка група) - Градска општина Нови Београд - Градска општина Савски венац - Војводина у Народноослободилачкој борби - Вукашин Мрњавчевић - Драгутин Калор Милодановић - Егзит - Манастир Црна Река - Никола Јокић - Никола Пашић - Неготин - Немањићи — рађање краљевине - Нови Сад - Свети Георгије убива аждаху - Симонида Немањић - Скореновац - Спасенија Цана Бабовић - Спомен-гробље на Крушику - Сремска Митровица - ФК Текстилац Оџаци - Фудбалска репрезентација Србије - Цинцар Јанко Поповић
Вести
Изабрана биографија
Милутин Миланковић (1879. - 1958.), српски инжењер, геофизичар, климатолог и астроном. Оснивач је катедре за небеску механику на Београдском универзитету и светски уважаван научник, познат по теорији ледених доба, која повезује варијације земљине орбите и дугорочне климатске промене. Ова теорија је позната под именом Миланковићеви циклуси.
Миланковић је рођен 28. маја 1879. године у Даљу, близу Осијека (тада Аустроугарска, данас Хрватска). Похађао је Бечки технолошки институт, где је дипломирао грађевину 1902. и стекао докторат из техничких наука 1904, чиме је постао први српски доктор техничких наука.
Помозите и Ви
- Потребни чланци: Пепељуша, Министарски савет Књажества Србије, Карађорђев конак, Јездимир Васиљевић, Озренске ливаде, Парк шуме Ивље, Тамара Салашки, Српски вез, Шумарице (Крагујевац), Кнежев конак у Крагујевцу, Конак кнегиње Љубице у Крагујевцу, Српски народни одбор - Председник Владе Кнежевине Србије - Велики Рит (обаласт) - Горњане (област) - Горње Ливаде (област) - Ере (област) - Крашовани (област) - Паорија - Гружа (област у Шумадији) - Рудничко Поморавље - Смедеревска Јасеница - Шумадијска Колубара - Колубара (област) - Гружа (област у западној Србији) - Моравица (област) - Надибар - Пљеваљско Поље - Подибар и Гокчаница - Рујно - Сјеничко Поље - Црна Гора (област у Србији) - Пожаревачка Морава - Црна река (област) - Алексиначко Поморавље - Бањско - Буџак - Врањско Поморавље - Иногошт - Јабланица (област) - Лесковачка Морава - Нишко Поље - Горња Пчиња - Ражањско - Торлак (област) - Гољак (област) - Горња Морава - Изморник - Крива река (област) - Лаб (област) - Летничка Жупа - Река (Метохија) -Доња Јабланица (Чајетина)
- Сређивање: Савез извиђача Србије, Недељко Попадић, Црногорски одбор за народно уједињење, Историја Србије у Османском царству, Историја српског филма, Српска народна ношња, Брус - Панчевачки Рит - Пољадија - Поморишје - Бачка - Мачва - Ибар - Власина - Заплање - Топлица (област) - Косово - Подунавље - Посавина
- Клице: Малишево (Гњилане), Овчар, Ибарски Колашин, Српска поезија - - Подлужје - Качер (област) - Лепеница (област) - Смедеревско Подунавље и Јасеница - Темнић - Подгорина - Поцерина - Рађевина - Тамнава - Драгачево - Пештерска висораван - Ибарски Колашин - Звижд - Клисура - Кључ (област) - Кучај - Неготинска Крајина - Ресава (област) - Стиг (Србија) - Видлич - Крајиште - Прешевска Моравица - Качаничка клисура - Опоље - Подримље - Прекорупље - Призренски Подгор - Споменик природе „Руговска клисура“ - Средачка Жупа
