Портал:Србија
Србија је континентална држава која се налази у југоисточној Европи (на Балканском полуострву) и у средњој Европи (Панонској низији).
У саставу Републике Србије налазе се две аутономне покрајине Војводина и Косово и Метохија. Србија је демократска држава свих грађана који живе на њеној територији, заснована на владавини права. На северу се граничи са Мађарском, на истоку са Румунијом и Бугарском, на југу са Северном Македонијом и Албанијом, а на западу са Црном Гором, Босном и Херцеговином и Хрватском.
Од завршетка Првог светског рата била је саставни део заједничке државе са већином балканских Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, касније преименованој у Краљевину Југославију, затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србија и Црна Гора. Од 2006, као наследница СЦГ, Србија је поново постала суверена и независна држава.
Главни град је Београд. Са близу 1,6 милиона становника он је административно, економско и културно средиште Србије.
Никола Тесла (Смиљан, 10. јул 1856 — Њујорк, 7. јануар 1943) био је српски и амерички проналазач, инжењер електротехнике и машинства и футуриста, најпознатији по свом доприносу у пројектовању модерног система напајања наизменичном струјом. Никола Тесла је аутор више од 700 патената, регистрованих у 25 земаља, од чега у области електротехнике 112.
Најзначајнији Теслини проналасци су полифазни систем, обртно магнетско поље, асинхрони мотор, синхрони мотор и Теслин трансформатор. Такође, открио је један од начина за генерисање високофреквентне струје, дао је значајан допринос у преносу и модулацији радио-сигнала, а остали су запажени и његови радови у области рендгенских зрака.
Његов систем наизменичних струја је омогућио знатно лакши и ефикаснији пренос електричне енергије на даљину. Био је кључни човек у изградњи прве хидроцентрале на Нијагариним водопадима. Једини је Србин по коме је названа једна међународна јединица мере, јединица мере за густину магнетног флукса или јачину магнетног поља — тесла.
Сјајни чланци:Ада Циганлија ∙ Београд ∙ Велико ратно острво ∙ Владе Дивац ∙ Војна болница Ниш ∙ Грб Београда ∙ Душан Јерковић ∙ Живко Павловић ∙ Историја Срба пре Немањића ∙ Јован Владимир ∙ Јован Цвијић ∙ Михајло Пупин ∙ Марко Гобељић ∙ Ниш ∙ Новак Ђоковић ∙ Општина Баточина ∙ Оџаци ∙ Сеоба Срба ∙ Случај Рачак ∙ Споменик борцима Револуције ∙ Србија ∙ Стари Рас ∙ Стефан Лазаревић ∙ Стефан Немања ∙ Стефан Милутин ∙ Струганик ∙ Сува планина ∙ Нишка Бања ∙ Сићевачка клисура ∙ Храм Светог Саве у Београду
Добри чланци:Александар Ђорђевић ∙ Ана Ивановић ∙ Београдска тврђава ∙ Винчанска култура ∙ Вршачки замак ∙ Галија (музичка група) ∙ Градска општина Нови Београд ∙ Градска општина Савски венац ∙ Војводина у Народноослободилачкој борби ∙ Вукашин Мрњавчевић ∙ Драгутин Калор Милодановић ∙ Дејан Медаковић ∙ Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа ∙ Иво Андрић ∙ Историја Пирота ∙ Манастир Црна Река ∙ Никола Јокић ∙ Никола Пашић ∙ Немањићи — рађање краљевине ∙ Нови Сад ∙ Приштина ∙ Свети Георгије убива аждаху ∙ Симонида Немањић ∙ Скореновац ∙ Спасенија Цана Бабовић ∙ Спомен-гробље на Крушику ∙ Сремска Митровица ∙ ФК Текстилац Оџаци ∙ Фудбалска репрезентација Србије ∙ Цинцар Јанко Поповић
Ада Циганлија је издужени речни спруд на Сави у Београду, у виду вештачког полуострва. Такође, то је име за градски парк и суседно Савско језеро, које је настало преграђивањем Саве и плаже на језеру. Налази се у општини Чукарица, а њом управља ЈП „Ада Циганлија”. Површина полуострва je 8km2, а поред Савског језера, на њему се налази и природно језеро Ада Сафари. У прошлости, Ада Циганлија представљала је далеку периферију Београда, а на значају је добијала само у време ратова, током којих се на њеном простору одиграо велики број битака. Током опсаде Београда 1789. године, на овом простору налазио се највећи логор аустријске војске. Ада Циганлија је 1821. године од стране кнеза Милоша Обреновића проглашена државним добром, а у периоду 1920—1956. године на њој се налазио затвор, познат по извршењу смртних казни. Свој данашњи облик, Ада Циганлија добила је 25. маја 1959. године, због чега се овај дан слави као дан Аде Циганлије. До тада је њена северна страна, данас позната као „новобеоградска страна”, била ливада. На простору Аде Циганлије пописан је велики број птица, 450 врста биљака, 94 врсте инсеката и 250 врста гљива, чије станиште је на полуострву заштићено законом. Адом Циганлијом данас управља општинска управа преко Јавног предузећа „Ада Циганлија”.
Угоститељску понуду полуострва чини више од 70 ресторана и кафића, као и десетине сплавова, а неки од њених симбола су судијски торањ, водени гејзир, камене скулптуре и Мост на Ади. Савско језеро својим положајем, квалитетом воде, опремљеношћу објеката и дужином стаза веома је погодно за такмичења на мирним водама. Језеро је погодно за пливање, веслање, кајак, ватерполо, скокове у воду, једрење на дасци и друге спортове, па је на њему одржано више светских и домаћих првенстава. Данас је Ада Циганлија највећи спортски, рекреативни, културни и забавни центар у Београду, који у својој понуди садржи преко 50 отворених спортских игралишта и изузетно популарна вишефункционална рекреациона зона Београда, позната по својим плажама и спортским објектима. Годишње се на Ади Циганлији одржи преко 300 манифестација и промоција.
- Да је Овчарско-кабларска клисура заштићена од стране државе као предео изузетних одлика, ту су смештени и чувени Овчарско-кабларски манастири.
- Да је западна капија Београда, коју је пројектовао Михајло Митровић, висока чак 115 метара, што је чини другим по висини небодером у Београду.
нови сад београд
фрушка гора
ниш тара други светски рат копаоник
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 63,3 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 691.000 на српском.
