Добро дошли на  Портал Србија


О Порталу
Застава Србије
Застава Србије

Србија је континентална држава која се налази у југоисточној Европи (на Балканском полуострву) и у средњој Европи (Панонској низији).

У саставу Републике Србије налазе се две аутономне покрајине Војводина и Косово и Метохија. Србија је демократска држава свих грађана који живе на њеној територији, заснована на владавини права. На северу се граничи са Мађарском, на истоку са Румунијом и Бугарском, на југу са Северном Македонијом и Албанијом, а на западу са Црном Гором, Босном и Херцеговином и Хрватском.

Од завршетка Првог светског рата била је саставни део заједничке државе са већином балканских Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, касније преименованој у Краљевину Југославију, затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србија и Црна Гора. Од 2006, као наследница СЦГ, Србија је поново постала суверена и независна држава.

Главни град је Београд. Са близу 1,6 милиона становника он је административно, економско и културно средиште Србије.

Изабрана биографија

Тесла у својој лабораторији у Колорадо Спрингсу
Тесла у својој лабораторији у Колорадо Спрингсу

Никола Тесла (Смиљан, 10. јул 1856Њујорк, 7. јануар 1943) био је српски и амерички проналазач, инжењер електротехнике и машинства и футуриста, најпознатији по свом доприносу у пројектовању модерног система напајања наизменичном струјом. Никола Тесла је аутор више од 700 патената, регистрованих у 25 земаља, од чега у области електротехнике 112.

Најзначајнији Теслини проналасци су полифазни систем, обртно магнетско поље, асинхрони мотор, синхрони мотор и Теслин трансформатор. Такође, открио је један од начина за генерисање високофреквентне струје, дао је значајан допринос у преносу и модулацији радио-сигнала, а остали су запажени и његови радови у области рендгенских зрака.

Његов систем наизменичних струја је омогућио знатно лакши и ефикаснији пренос електричне енергије на даљину. Био је кључни човек у изградњи прве хидроцентрале на Нијагариним водопадима. Једини је Србин по коме је названа једна међународна јединица мере, јединица мере за густину магнетног флукса или јачину магнетног поља — тесла.

Изабрана фотографија


[[Датотека:|x350px| ]]

Изабрани чланци
Сјајни чланци:

Ада ЦиганлијаБеоградВелико ратно острвоВладе ДивацВојна болница НишГрб БеоградаДушан ЈерковићЖивко ПавловићИсторија Срба пре НемањићаЈован ВладимирЈован ЦвијићМихајло ПупинМарко ГобељићНишНовак ЂоковићОпштина БаточинаОџациСеоба СрбаСлучај РачакСпоменик борцима РеволуцијеСрбијаСтари РасСтефан ЛазаревићСтефан НемањаСтефан МилутинСтруганикСува планинаНишка БањаСићевачка клисураХрам Светог Саве у Београду

Добри чланци:

Александар ЂорђевићАна ИвановићБеоградска тврђаваВинчанска култураВршачки замакГалија (музичка група)Градска општина Нови БеоградГрадска општина Савски венацВојводина у Народноослободилачкој борбиВукашин МрњавчевићДрагутин Калор МилодановићДејан МедаковићЖивот и дела бесмртног вожда КарађорђаИво АндрићИсторија ПиротаМанастир Црна РекаНикола ЈокићНикола ПашићНемањићи — рађање краљевинеНови СадПриштинаСвети Георгије убива аждахуСимонида НемањићСкореновацСпасенија Цана БабовићСпомен-гробље на КрушикуСремска МитровицаФК Текстилац ОџациФудбалска репрезентација СрбијеЦинцар Јанко Поповић

Изабрана фотографија


Портрет краља Петра I, рад Уроша Предића, Народни музеј Зрењанин
Портрет краља Петра I, рад Уроша Предића, Народни музеј Зрењанин

Изабрани чланак

Панорама Савског језера
Панорама Савског језера

Ада Циганлија је издужени речни спруд на Сави у Београду, у виду вештачког полуострва. Такође, то је име за градски парк и суседно Савско језеро, које је настало преграђивањем Саве и плаже на језеру. Налази се у општини Чукарица, а њом управља ЈП „Ада Циганлија”. Површина полуострва je 8km2, а поред Савског језера, на њему се налази и природно језеро Ада Сафари. У прошлости, Ада Циганлија представљала је далеку периферију Београда, а на значају је добијала само у време ратова, током којих се на њеном простору одиграо велики број битака. Током опсаде Београда 1789. године, на овом простору налазио се највећи логор аустријске војске. Ада Циганлија је 1821. године од стране кнеза Милоша Обреновића проглашена државним добром, а у периоду 1920—1956. године на њој се налазио затвор, познат по извршењу смртних казни. Свој данашњи облик, Ада Циганлија добила је 25. маја 1959. године, због чега се овај дан слави као дан Аде Циганлије. До тада је њена северна страна, данас позната као „новобеоградска страна”, била ливада. На простору Аде Циганлије пописан је велики број птица, 450 врста биљака, 94 врсте инсеката и 250 врста гљива, чије станиште је на полуострву заштићено законом. Адом Циганлијом данас управља општинска управа преко Јавног предузећа „Ада Циганлија”.

Угоститељску понуду полуострва чини више од 70 ресторана и кафића, као и десетине сплавова, а неки од њених симбола су судијски торањ, водени гејзир, камене скулптуре и Мост на Ади. Савско језеро својим положајем, квалитетом воде, опремљеношћу објеката и дужином стаза веома је погодно за такмичења на мирним водама. Језеро је погодно за пливање, веслање, кајак, ватерполо, скокове у воду, једрење на дасци и друге спортове, па је на њему одржано више светских и домаћих првенстава. Данас је Ада Циганлија највећи спортски, рекреативни, културни и забавни центар у Београду, који у својој понуди садржи преко 50 отворених спортских игралишта и изузетно популарна вишефункционална рекреациона зона Београда, позната по својим плажама и спортским објектима. Годишње се на Ади Циганлији одржи преко 300 манифестација и промоција.

Да ли сте знали
Тематске изабранe фотографије

нови сад београд

фрушка гора

ниш тара други светски рат копаоник

Википедија на српском језику

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 63,3 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 691.000 на српском.

Сродни пројекти
Србија на Викивестима     Србија на Викимедијиној Остави Србија на Викицитату
Вести Слике и мултимедијални фајлови Цитати
:n:sr:Србија
Commons:Србија
Викицитат:Србија
Остали Портали