Портал:Физика
Физика
 |
Физика (грчки: φύσις, phusis: природа) је основна фундаментална природна наука која проучава основна или суштинска својства природних појава и тела. Физичари проучавају основна својства, структуру и кретање материје у простору и времену. Физичке теорије се најчешће изражавају као математичке релације. Најутемељеније појаве се називају физичким законима или законима физике, међутим, и они су као и све друге научне теорије, подложни променама. При томе, нови физички закони обично не искључују старе, него само ограничавају домен њиховог важења. Физика је уско повезана са другим природним наукама, као и математиком (због математичког описивања природе), посебно хемијом, која се умногоме базира на физици, поготово на квантној механици, термодинамици и електромагнетизму. |
Чланак месеца
Талас је периодична деформација која се шири у простору и времену. Таласи преносе енергију кроз простор без протока честица средине (не постоји пренос масе носећег медијума); честице средине само осцилују око својих равнотежних положаја. Док механички талас захтева присуство средине (која на деформације реагује еластичним силама), електромагнетни таласи се простиру и кроз вакуум (погледати Етар).
Бројне су појаве везане за таласно кретање:
- Рефлексија (одбијање) – промена смера простирања, услед наиласка на рефлексиону површину (наглу промену средине);
- Рефракција (преламање) – промена правца простирања таласа (ломљење), услед наиласка на нову средину;
- Дифракција (расејање) – кружно ширење таласа иза препреке на путу простирања таласа кроз средину;
- Интерференција (узајамни утицај) – слагање таласа који се нађу у истој тачки у истом тренутку;
- Дисперзија (распршивање) – разлагање таласа по учестаностима, таласним дужинама или енергијама;
Изабрана слика
Биографија
Милутин Миланковић (Даљ, 28. мај 1879 — Београд, 12. децембар 1958) је био српски математичар, астроном, климатолог, геофизичар, грађевински инжењер, доктор техничких наука, ванредни професор примењене математике од 1909. до 1920. (осим 1914—1918.) и редован професор небеске механике од 1920. до 1955. (осим 1941—1945.) на Универзитету у Београду, декан Филозофског факултета школске 1926/27, пионир у ракетном инжињерству, потпредседник САНУ у три мандата почев од 1948., директор Астрономске опсерваторије у Београду од 1948. до 1951., члан и ре-оснивач Комисије 7 за небески механику Међународне астрономске уније од 1948. до 1953. и популаризатор науке. Миланковић је дао два фундаментална доприноса науци. Први допринос је „Канон осунчавања Земље“ који карактерише све планете Сунчевог система. Други допринос је теоријско објашњење земљиних дуготрајних климатских промена узрокованих астрономским променама положаја Земље у односу на Сунце, данас познати као Миланковићеви циклуси. Ово објашњава појаву ледених доба током геолошке прошлости земље, као и климатске промене на земљи које се могу очекивати у будућности. Он је основао планетарну климатологију израчунавањем температурних услова на врху земљине атмосфере као и температурне услове на планетама унутрашњег сунчевог система, Меркуру, Венери, Марсу и земљином природном сателиту, Месецу. Поред тога, Миланковић, се сматра у геофизици за ко-аутор теорије тектонских плоча, са својим радом „Померање земљиних полова ротације“.
Потребно урадити
Потребно направити:
Примењена физика - Квантна теорија поља - Зрак - Навје-Стоксове једначине - Феликс Савар - Јозеф Штефан - Џејмс ван Ален
Потребно проширити:
Катода - Катодни зраци - Орбита - Теоријска физика
Познати физичари
Архимед - Алберт Ајнштајн - Феликс Блох - Лудвиг Болцман - Нилс Бор - Руђер Бошковић - Алесандро Волта - Галилео Галилеј - Карл Фридрих Гаус - Марија Кири - Густав Кирхоф - Лион Ледермен - Михаил Ломоносов - Хендрик Лоренц - Џејмс Клерк Максвел - Исак Њутн - Блез Паскал - Макс Планк - Михајло Пупин - Ернест Радерфорд - Павле Савић - Никола Тесла - Џозеф Џон Томсон - Ричард Фајнман - Мајкл Фарадеј - Енрико Ферми - Вернер Хајзенберг - Хајнрих Рудолф Херц - Стивен Хокинг
Најновије вести
- 8. октобар 2019. – Добитници Нобелове награде за физику 2019. године су Џим Пиблс „за теоријска открића у физичкој космологији” и Мишел Мајор и Дидје Кело „за откриће егзопланете у орбити звезде соларног типа”.
- 24. мај 2019. — Преминуо Мари Гел-Ман, отац кварова.
- 10. април 2019. — Научници окупљени око глобалне групе телескопа Event Horizon Telescope објавили су прву директну фотографију масивне црне рупе у галаксији Messier 87 названу „Стрелац А”.
- 10. децембар 2018. – Добитници Нобелове награде за физику 2018. године су Дона Стрикленд, Артур Ешкин и Жерар Муру „за револуционарне проналаске у области ласерске физике“.
- 14. март 2018. – У 76. години преминуо Стивен Хокинг, један од највећих физичара 21. века, који је предвидео да црне рупе емитују зрачење (Хокингова радијација). У 21. години му је дијагностификована Амиотрофична латерална склероза која га је постепено парализовала.
Области физике
Акустика - Астрофизика - Биофизика - Динамика флуида - Електромагнетизам - Квантна физика - Класична физика - Математичка физика - Механика - Нуклеарна физика - Оптика - Радиоактивност - Релативистичка физика - Статистичка физика - Таласи - Термодинамика - Физика честица
Да ли сте знали...
- ...да би сат на руци особе која кружи око црне рупе радио спорије него на Земљи?
- ...да светлост, брзином од 299,792,458 m/s, може да стигне од Земље до Месеца за 1,2 секунд?
- ...да се Месец сваке године удаљи 3,82 cm од Земље?
- ...да плави сјај Черенковљевог ефекта настаје због тога што се електрони крећу брже од брзине светлости у води?
- ...да снежне пахуље имају карактеристичан облик шестоугла због тога што се лед кристалише хексагонално?
- ...да се плава боја неба објашњава ефектом који се назива Рејлијево расејање?
- ...да појаву да се светлост расејава кроз крошње дрвећа објашњава Тиндалов ефекат?
- ...да на Сунцу време тече спорије него на Земљи, што је ефекат опште теорије релативности?
Категорије физике
- Акустика
- Астрофизика
- Биофизика
- Експериментална физика
- Електромагнетизам
- Електротехника
- Јединице за мерење
- Квантна механика
- Кретање
- Магнетизам
- Механика
- Оптика
- Ласери
- Радиоактивност
- Радиобиологија
- Релативност
- СИ јединице: СИ изведене јединице, СИ основне јединице
- Таласи
- Теоријска физика
- Термодинамика
- Физичари: Нобеловци за физику, Добитници Волфове награде за физику, Никола Тесла
- Физичке величине
- Физички закони
Додатне информације
Додатне информације
