Портал:Физика
Физика
 |
Физика (грчки: φύσις, phusis: природа) је основна фундаментална природна наука која проучава основна или суштинска својства природних појава и тела. Физичари проучавају основна својства, структуру и кретање материје у простору и времену. Физичке теорије се најчешће изражавају као математичке релације. Најутемељеније појаве се називају физичким законима или законима физике, међутим, и они су као и све друге научне теорије, подложни променама. При томе, нови физички закони обично не искључују старе, него само ограничавају домен њиховог важења. Физика је уско повезана са другим природним наукама, као и математиком (због математичког описивања природе), посебно хемијом, која се умногоме базира на физици, поготово на квантној механици, термодинамици и електромагнетизму. |
Чланак месеца
Фото́н (од грчке речи φωτός, што значи „светлост“) је елементарна честица, квант електромагнетног зрачења (у ужем смислу — светлости). То је честица без масе мировања. Наелектрисање фотона је такође једнако нули. Фотон може бити само у два спинска стања са пројекцијом спина на смер кретања ±1. Том својству у класичној електродинамици одговарају кружна десна и лева поларизација електромагнетног таласа. Фотону као елементарној честици је својствен корпускуларно-таласни дуализам, тј. он истовремено поседује својства елементарне честице и таласа. Низ аутора убраја фотон у квазичестице због масе мировања једнакој нули. Фотон нема масу мировања, слично квазичестицама, али ипак не тражи средину за своје простирање, слично елементарним честицама, у које већина аутора убраја фотон. Фотони се обично обележавају словом , због чега их често називају гама-квантима (фотони високих енергија) при чему су ти термини практично синоними. Са тачке гледишта Стандардног модела фотон је бозон. Виртуелни фотони су преносиоци електромагнетне интеракције који на тај начин обезбеђују могућност узајамног деловања између два наелектрисања.
Изабрана слика
.jpg)
Биографија
Никола Тесла је један од најпознатијих светских проналазача и научника у области физике, електротехнике и радиотехнике. Рођен је 10. јула 1856, у селу Смиљан код Госпића (Аустријско царство, данас Хрватска) у српској породици, а умро 7. јануара 1943 у Њујорку, САД.
Најзначајнији Теслини проналасци по којима га свет памти су полифазни систем (трофазни систем), обртно магнетно поље, индукциони мотор (асинхрони мотор), синхрони мотор и добро познати Теслин трансформатор. Такође, открио је један од начина за генерисање високофреквентне струје, дао је значајан допринос у преносу и модулацији радио-сигнала, а остали су запажени и његови радови у области X - зрака.
Његов систем наизменичних струја је омогућио знатно лакши и ефикаснији пренос електричне енергије на даљину. Био је кључни човек на изградњи прве хидроцентрале на Нијагариним водопадима.
Пошто никада није обраћао много пажње на своје финансијско стање, умро је у својој 86. години, сиромашан и заборављен. Једини је Србин по коме је названа једна међународна јединица - тесла.
Потребно урадити
Потребно направити:
Примењена физика - Квантна теорија поља - Зрак - Навје-Стоксове једначине - Феликс Савар - Јозеф Штефан - Џејмс ван Ален
Потребно проширити:
Катода - Катодни зраци - Орбита - Теоријска физика
Познати физичари
Архимед - Алберт Ајнштајн - Феликс Блох - Лудвиг Болцман - Нилс Бор - Руђер Бошковић - Алесандро Волта - Галилео Галилеј - Карл Фридрих Гаус - Марија Кири - Густав Кирхоф - Лион Ледермен - Михаил Ломоносов - Хендрик Лоренц - Џејмс Клерк Максвел - Исак Њутн - Блез Паскал - Макс Планк - Михајло Пупин - Ернест Радерфорд - Павле Савић - Никола Тесла - Џозеф Џон Томсон - Ричард Фајнман - Мајкл Фарадеј - Енрико Ферми - Вернер Хајзенберг - Хајнрих Рудолф Херц - Стивен Хокинг
Најновије вести
- 8. октобар 2019. – Добитници Нобелове награде за физику 2019. године су Џим Пиблс „за теоријска открића у физичкој космологији” и Мишел Мајор и Дидје Кело „за откриће егзопланете у орбити звезде соларног типа”.
- 24. мај 2019. — Преминуо Мари Гел-Ман, отац кварова.
- 10. април 2019. — Научници окупљени око глобалне групе телескопа Event Horizon Telescope објавили су прву директну фотографију масивне црне рупе у галаксији Messier 87 названу „Стрелац А”.
- 10. децембар 2018. – Добитници Нобелове награде за физику 2018. године су Дона Стрикленд, Артур Ешкин и Жерар Муру „за револуционарне проналаске у области ласерске физике“.
- 14. март 2018. – У 76. години преминуо Стивен Хокинг, један од највећих физичара 21. века, који је предвидео да црне рупе емитују зрачење (Хокингова радијација). У 21. години му је дијагностификована Амиотрофична латерална склероза која га је постепено парализовала.
Области физике
Акустика - Астрофизика - Биофизика - Динамика флуида - Електромагнетизам - Квантна физика - Класична физика - Математичка физика - Механика - Нуклеарна физика - Оптика - Радиоактивност - Релативистичка физика - Статистичка физика - Таласи - Термодинамика - Физика честица
Да ли сте знали...
- ...да би сат на руци особе која кружи око црне рупе радио спорије него на Земљи?
- ...да светлост, брзином од 299,792,458 m/s, може да стигне од Земље до Месеца за 1,2 секунд?
- ...да се Месец сваке године удаљи 3,82 cm од Земље?
- ...да плави сјај Черенковљевог ефекта настаје због тога што се електрони крећу брже од брзине светлости у води?
- ...да снежне пахуље имају карактеристичан облик шестоугла због тога што се лед кристалише хексагонално?
- ...да се плава боја неба објашњава ефектом који се назива Рејлијево расејање?
- ...да појаву да се светлост расејава кроз крошње дрвећа објашњава Тиндалов ефекат?
- ...да на Сунцу време тече спорије него на Земљи, што је ефекат опште теорије релативности?
Категорије физике
- Акустика
- Астрофизика
- Биофизика
- Експериментална физика
- Електромагнетизам
- Електротехника
- Јединице за мерење
- Квантна механика
- Кретање
- Магнетизам
- Механика
- Оптика
- Ласери
- Радиоактивност
- Радиобиологија
- Релативност
- СИ јединице: СИ изведене јединице, СИ основне јединице
- Таласи
- Теоријска физика
- Термодинамика
- Физичари: Нобеловци за физику, Добитници Волфове награде за физику, Никола Тесла
- Физичке величине
- Физички закони
Додатне информације
Додатне информације
