Портал:Хокеј на леду
 |
Хокеј на леду
|
|
Хокеј на леду, или само Хокеј је екипни спорт који се игра на вештачким или на природним леденим површинама. Играчи се по леденој површини крећу помоћу клизаљки постижући брзине и до 40 км/сат што хокеј сврстава у категорију најдинамичнијих и најбржих екипних спортова. У игри учествују две екипе са по 6 играча (од којих је један голман), а циљ игре је погодити противнички гол плочицом од вулканизиране гуме која се зове пак (енгл. puck). Играчи паком управљају дугачком палицом која је закривљена на доњем делу.
У својим почецима хокеј на леду се развијао искључиво у подручјима са хладнијом климом где је било могуће наћи одговарајуће ледене површине за игру. Открићем вештачког леда почиње и експанзија хокеја као спорта. Хокеј је убедљиво најпопуларнији спорт у Канади где ужива статус националног спорта, и где је по први пут и стандардизован као спортска дисциплина, па се због тога савремени хокеј често означава и као „канадски хокеј“.
Стандардизацију хокејашке игре врши Светска хокејашка асоцијација (или ИИХФ) која има укупно 68 чланова, и која организује турнире у оквиру светских првенстава и олимпијских игара. Најуспешније репрезентације у хокеју на леду у обе конкуренције су Канада, Русија, САД, Чешка, Финска, Словачка и Шведска.
Изабрани чланак Рукавице за хокеј на леду су рукавице које носе играчи у хокеју на леду током утакмице. Рукавице које носе играчи у пољу се разликују од рукавица које носе голмани. У почетним временима играња хокеја на леду играчи нису ни носили рукавице или су носили обичне вунене или кожне рукавице, док су данас рукавице обавезан и важан дио опреме хокејаша. Играчи у пољу носе исте рукавице на обје руке. Ове рукавице не утичу толико на њихове перформансе током утакмице јер су ситуације у којима играчи смију ухватити пак у руке ријетке. Рукавице се носе као вид заштите од хладноће, удараца пака или палице и да би се смањиле повреде у случају пада. Рукавице нису припијене уз руку како би било олакшано кретању руку и веће су од уобичајних рукавица које би играчи носили. Приликом туча које су честе у хокеју на леду хокејаши најчешће скидају рукавице. Рукавице се праве од синтетичких материјала који апсорбују енергију удара и који обезбјеђују лакше држање штапа. Имају ојачање на палцу које штити од повреда палца приликом држања штапа или пада. Постоје и заштите које се носе на наставку шаке. Голмани носе различите рукавице на свакој руци. Примарни задатак ових рукавице је да омогуће голману лакше хватање пака као и да му пруже заштиту од повреда. На руци у којој држи штап голман носи блокер у виду снажног и широког костобрана на подлактици који иде све до скочног зглоба гдје се продужава у рукавицу која се мало разликује од оне за играче. Према правилима НХЛ лиге голманске рукавица са блокер не може бити шира од 8 инча и дужа од 15 инча. Голмани помоћу блокера бране ударце и одбијају пак у поље. На другој руци голман носи рукавицу за хватање која се назива трапер и највише личи на бејзбол рукавицу са којом је у почетки и била истовјетна. Трапер на дну има проширење у ком се налази мрежица у коју голман убацује лопту након што је ухвати да би је осигурао. Овакве рукавице омогућавају голману и да бацају пак из рукавице, али се то ријетко ради. Обим ове рукавице је према правилима ограничен на 45 инча, њен најшири дио на 8 инча. Да ли сте знали.svg)
КатегоријеСаветиУколико напишете неки кратак чланак (клицу) на тему хокеја на леду молимо Вас да користите шаблон {{клица-хокеј на леду}} како би га означили да чланак није завршен и да му треба допуна. Клице на тему хокеја на леду историје можете наћи у категорији Клице хокеј на леду. Када напишете нови чланак на дну странице поставите везу ка овом порталу у форми {{портал|хокеј на леду}}. |
Изабрана биографија Раул Ле Мат (фр. Raoul Le Mat; Париз, 3. септембар 1875 − Панама Сити, 15. фебруар 1947) био је амерички филмски редитељ и аматерски хокејашки тренер најпознатији по успостављању савремене хокејашке игре на подручју Шведске. Заједно са Ернстом Вибергом и Томасом Кејхилом Ле Мат је учествовао у промоцији хокеја на леду и оснивању хокејашких организација на тлу Шведске где је, између осталог, активно учествовао и у оснивању националног Савеза хокеја на леду. Био је и селектор репрезентације Шведске на њиховом првом међународном наступу на Летњим олимпијским играма 1920. у белгијском Антверпену. На његову иницијативу, 1922. године, одигран је први турнир шведског првенства, а сам Ле Мат је судио финалну утакмицу у којој су играле екипе Јоте и Хамарбија (Јота је победом од 6:0 освојила прву титулу националног првака). Ле Мат је такође успео да прикупи финансијска средства од филмске компаније Метро-Голдвин-Мејер (МГМ) за прављење трофеја који би био намењен победнику шведског првенства. Сребрни покал, који се од 1926. традиционално додељује најбољој екипи шведског првенства, у његову част носи име Ле Матов трофеј (швед. Le Mat-pokalen). Раул Ле Мат је уврштен у Кућу славних хокеја на леду Шведске под редним бројем 12. Ле Мат је био власник продукцијске и дистрибутерске филмске компаније која је била у тесној вези са компанијом МГМ, а такође је био власник биоскопа Пикадили који се налазио у улици Бирјер Јарлсгатен 16 у Стокхолму који је међу првима у Шведској пуштао тон филмове. Године 1926. режирао је кратки филм о чувеној шведској књижевници Селми Лагерлеф (1858−1940) − У посети Селми Лагерлеф (швед. Ett besök hos Selma Lagerlöf; филм је дигитализован и рестауриран на Шведском филмском институту 1992. године). Изабрана сликаИзабране странице
Задаци
УчеснициАко желите да помогнете у уређивању портала, допишите своје име. Такође постаните и део Википедија:Тим/Хокеј на леду и помогните у писању и сређивању чланака о хокеју на леду. |
