Портал:Хокеј на леду
![]() |
Хокеј на леду
Хокеј на леду, или само Хокеј је екипни спорт који се игра на вештачким или на природним леденим површинама. Играчи се по леденој површини крећу помоћу клизаљки постижући брзине и до 40 км/сат што хокеј сврстава у категорију најдинамичнијих и најбржих екипних спортова. У игри учествују две екипе са по 6 играча (од којих је један голман), а циљ игре је погодити противнички гол плочицом од вулканизиране гуме која се зове пак (енгл. puck). Играчи паком управљају дугачком палицом која је закривљена на доњем делу.
У својим почецима хокеј на леду се развијао искључиво у подручјима са хладнијом климом где је било могуће наћи одговарајуће ледене површине за игру. Открићем вештачког леда почиње и експанзија хокеја као спорта. Хокеј је убедљиво најпопуларнији спорт у Канади где ужива статус националног спорта, и где је по први пут и стандардизован као спортска дисциплина, па се због тога савремени хокеј често означава и као „канадски хокеј“.
Стандардизацију хокејашке игре врши Светска хокејашка асоцијација (или ИИХФ) која има укупно 68 чланова, и која организује турнире у оквиру светских првенстава и олимпијских игара. Најуспешније репрезентације у хокеју на леду у обе конкуренције су Канада, Русија, САД, Чешка, Финска, Словачка и Шведска.
Изабрани чланак![]() Рукавице за хокеј на леду су рукавице које носе играчи у хокеју на леду током утакмице. Рукавице које носе играчи у пољу се разликују од рукавица које носе голмани. У почетним временима играња хокеја на леду играчи нису ни носили рукавице или су носили обичне вунене или кожне рукавице, док су данас рукавице обавезан и важан дио опреме хокејаша. Играчи у пољу носе исте рукавице на обје руке. Ове рукавице не утичу толико на њихове перформансе током утакмице јер су ситуације у којима играчи смију ухватити пак у руке ријетке. Рукавице се носе као вид заштите од хладноће, удараца пака или палице и да би се смањиле повреде у случају пада. Рукавице нису припијене уз руку како би било олакшано кретању руку и веће су од уобичајних рукавица које би играчи носили. Приликом туча које су честе у хокеју на леду хокејаши најчешће скидају рукавице. Рукавице се праве од синтетичких материјала који апсорбују енергију удара и који обезбјеђују лакше држање штапа. Имају ојачање на палцу које штити од повреда палца приликом држања штапа или пада. Постоје и заштите које се носе на наставку шаке. Голмани носе различите рукавице на свакој руци. Примарни задатак ових рукавице је да омогуће голману лакше хватање пака као и да му пруже заштиту од повреда. На руци у којој држи штап голман носи блокер у виду снажног и широког костобрана на подлактици који иде све до скочног зглоба гдје се продужава у рукавицу која се мало разликује од оне за играче. Према правилима НХЛ лиге голманске рукавица са блокер не може бити шира од 8 инча и дужа од 15 инча. Голмани помоћу блокера бране ударце и одбијају пак у поље. На другој руци голман носи рукавицу за хватање која се назива трапер и највише личи на бејзбол рукавицу са којом је у почетки и била истовјетна. Трапер на дну има проширење у ком се налази мрежица у коју голман убацује лопту након што је ухвати да би је осигурао. Овакве рукавице омогућавају голману и да бацају пак из рукавице, али се то ријетко ради. Обим ове рукавице је према правилима ограничен на 45 инча, њен најшири дио на 8 инча. Да ли сте знали![]()
КатегоријеСаветиУколико напишете неки кратак чланак (клицу) на тему хокеја на леду молимо Вас да користите шаблон {{клица-хокеј на леду}} како би га означили да чланак није завршен и да му треба допуна. Клице на тему хокеја на леду историје можете наћи у категорији Клице хокеј на леду. Када напишете нови чланак на дну странице поставите везу ка овом порталу у форми {{портал|хокеј на леду}}. |
Изабрана биографија![]() Раул Ле Мат (фр. Raoul Le Mat; Париз, 3. септембар 1875 − Панама Сити, 15. фебруар 1947) био је амерички филмски редитељ и аматерски хокејашки тренер најпознатији по успостављању савремене хокејашке игре на подручју Шведске. Заједно са Ернстом Вибергом и Томасом Кејхилом Ле Мат је учествовао у промоцији хокеја на леду и оснивању хокејашких организација на тлу Шведске где је, између осталог, активно учествовао и у оснивању националног Савеза хокеја на леду. Био је и селектор репрезентације Шведске на њиховом првом међународном наступу на Летњим олимпијским играма 1920. у белгијском Антверпену. На његову иницијативу, 1922. године, одигран је први турнир шведског првенства, а сам Ле Мат је судио финалну утакмицу у којој су играле екипе Јоте и Хамарбија (Јота је победом од 6:0 освојила прву титулу националног првака). Ле Мат је такође успео да прикупи финансијска средства од филмске компаније Метро-Голдвин-Мејер (МГМ) за прављење трофеја који би био намењен победнику шведског првенства. Сребрни покал, који се од 1926. традиционално додељује најбољој екипи шведског првенства, у његову част носи име Ле Матов трофеј (швед. Le Mat-pokalen). Раул Ле Мат је уврштен у Кућу славних хокеја на леду Шведске под редним бројем 12. Ле Мат је био власник продукцијске и дистрибутерске филмске компаније која је била у тесној вези са компанијом МГМ, а такође је био власник биоскопа Пикадили који се налазио у улици Бирјер Јарлсгатен 16 у Стокхолму који је међу првима у Шведској пуштао тон филмове. Године 1926. режирао је кратки филм о чувеној шведској књижевници Селми Лагерлеф (1858−1940) − У посети Селми Лагерлеф (швед. Ett besök hos Selma Lagerlöf; филм је дигитализован и рестауриран на Шведском филмском институту 1992. године). Изабрана сликаИзабране странице
Задаци![]()
УчеснициАко желите да помогнете у уређивању портала, допишите своје име. Такође постаните и део Википедија:Тим/Хокеј на леду и помогните у писању и сређивању чланака о хокеју на леду. |