Портал:Науке о Земљи
Науке о Земљи
Науке о Земљи (такође познатo под називом геонауке), је термин који окупља и односи се на све науке које су повезане са изучавањем планетe Земље. Ово је практично специјалан случај удруживања наука о планети пошто је Земља једина позната планета на којој постоји живот. Директнa применa резултата проучавања Земље јесу експлоатација природних ресурса, временска прогноза, предвиђање земљотреса, правовремена дојава о елементарним непогодама.
Највеће дисциплине геонаука за своја изучавања користе фундаменталне науке математику, физику и хемију. Проучавање Земље се одвија на два начина: теоријски и експериментално. Науке о Земљи су блиско повезане са животном средином, заштитом природе и са делом планетарне астрономије.
Изабрани чланак
Геофизика (грч. γή = Земља, грч. φυσικά = својство, природа) је скуп научних дисциплина које изучавају разне физичке особине литосфере, хидросфере и стратосфере. Геофизика проучава физичка поља Земље (гравитационо, магнетско, електрично) и њихову међусобну интеракцију. Примењена геофизика је научна дисциплина која проучава састав и структурну грађу земљине коре ради проналажења разних минералних сировина као што су нафта, угаљ, термалне воде идр.
Геофизичари се баве испитивањем природних феномена и њихове повезаности у земљиној унутрашњости. Ти природни феномени су: земљино магнетско поље, топлотна кретања, ширење сеизмичких таласа и гравитациона сила.
Шире схваћена, геофизика подразумева и студију космичких феномена који утичу на појаве на Земљи - космичку радијацију и сунчеву радијацију (тзв. сунчев ветар).
Геофизичке методе су методе које се користе у примењеној геофизици. Заснивају се на испитивању природних или вештачки створених физичких поља у циљу решавања одређених геолошких или геотехничких проблема, или проналажења објеката човекове делатности испод Земљине површи (нпр. у археологији).
Геофизичких метода има 8 и оне се могу сврстати у две групе по четири методе. Групу од четири форсиметријске методе чине методе које се примењују у домену "чисте" силе, као што су гравитациона сила и електромагнетна сила. Четири форсиметријске методе могу бити примењене и у вакууму. Другу групу представљају интерактиметријске методе, а чине их четири методе које се примењују у домену интеракција које захтевају присуство материје. Форсиметријске методе су: гравиметријска, електромагнетометријска, магнетометријска и електрометријска метода, а интерактиметријске методе су сеизмометријска, термометријска, радиометријскаи морфометријска метода.
Општи појмови
Планета | Земља | Литосфера | Мантл | Земљино језгро | Педосфера | Хидрологија | Ветар | Киша | Литосферна плоча | Кориолисов ефекат | ГИС | Рециклирање | Глобално загревање | Животна средина
Изабрана слика
Потребни чланци
Помозите и Ви у уређивању Википедије. На страни Википедија:Тим/науке о Земљи налази се списак који можете допунити или написати/допунити неки од чланака. Добродошле су све сугестије и примедбе.
Области
Геофизика (грч. γή = Земља, грч. φυσικά = својство, природа) представља скуп научних дисциплина које изучавају разне физичке особине литосфере, хидросфере и стратосфере. Геофизика проучава физичка поља Земље (гравитационо, магнетско, електрично) и њихову међусобну интеракцију. Примењена геофизика је научна дисциплина која проучава састав и структурну грађу земљине коре ради проналажења разних минералних сировина као што су нафта, угаљ, термалне воде и др. Основу примењене геофизике представљају геофизичким методама. Оне се заснивају на испитивању природних или вештачки створених физичких поља у циљу решавања одређених геолошких или геотехничких проблема, или проналажења објеката човекове делатности испод Земљине површи (нпр. у археологији).
Геоморфологија (γη, геос, "земља";μορφή, морфос, " облик";λόγος, логос сазнање) је наука о постанку и развићу облика у рељефу Земљине површине, који су настали под утицајем ендогених и егзогених процеса. Самим тим, геоморфолошка проучавања не могу се спроводити без доброг познавања геологије.
Геоморфологија се бави прикупљањем квалитативних и квантитативних параметара о терену, региструје појавне морфолошке облике и бави се утврђивањем разлога њиховог настанка, те даје квалитетне податке потребне за изучавање историје стварања терена. Посебна примена геоморфологије укључује утврђивање предиспозиције терена за настанак клизишта.
Изучавање геоморфолошких облика подразумева изучавање свих услова који владају и свих утицаја који изазивају стварање разноврсних геоморфолошких облика. Ендогени фактори који утичу на обликовање су земљотреси, магматизам и вулканизам. Основни егзогени фактори (агенси) који су одговорни за већину топографких (морфолошких) обележја су вода, ветар, ледници и таласи.
Према доминирајућем фактору који утиче на настанак одређених облика диференцирали су се различити геоморфолошки процеси: флувијални, еолски, глацијални, марински и крашки.
Даљинска детекција представља метод прикупљања информација путем система који нису у директном, физичком контакту са испитиваном појавом или објектом. Принцип даљинске детекције се своди на систематско мерење одређеног енергетског поља и тумачење утврђених аномалија разликама у својствима испитиваног објекта. Даљинска детекција користи електромагнетно енергетско поље. По својој суштини она припада геофизичким методима истраживања.
Геодезија је научна дисциплина која се бави мерењем и приказивањем Земље, њеног гравитационог поља, и геодинамичких појава као што су: померање полова, плима и осека и кретањем плоча Земљине коре.
Геодезија је наука која се бави премером земљине површине, уносом података у катастар и приказом те површине израдом планова и карата. Планови и карте израђују се на основу података прикупљених на терену различитим геодетским инструментима и различитим методама рада. Ти подаци омогућавају да сви објекти на површи земље, испод ње као и у ваздуху, који чине садржину плана или карте, задрже свој облик и међусобни положај.
Минералогија је једна од наука о Земљи која се бави изучавањем минерала, њиховог хемијског састава, кристалне структуре и физичких својстава. Посебне дисциплине у минералогији изучавају процесе настанка минерала и појавне облике, баве се класификацијом минерала, њиховом географском распрострањењем као и могућностима употребе.
Геохемија је научна дисцилина која се бави изучавањем састава Земље, хемијских процеса и реакција које су одговорне за састав стена и тла, као и кружење (миграција) материје и енергије које транспортују Земљине хемијске компоненте у времену и простору, и њихову интеракцију са хидросфером и атмосфером.
Климатологија проучава физичке основе просечних и екстремних стања климе појединачних крајева света и анализира њихов утицај на природу Земље. За разлику од метеорологије, која анализира атмосферске прилике у краћим временским периодима (обично неколико недеља), климатологија се бави изучавањем климе у дужим временским периодима и студијом и анализом учесталости одређених климатских услова у далекој и блиској прошлости.
Педологија (грч. πεδον, pedon — земљиште; грч. λόγος, logos — наука) је наука о земљишту у природном окружењу, која се бави проучавањем настанка земљиштâ (педогенеза), њиховом морфологијом и класификацијом.
Хидрологија (грч. υδρολογία, ύδωρ+λόγος-Хидрологиа, "наука о води"), наука о води, њеним физичким својствима и појављивању у природи. Она означава заједно и хидролошки циклус и водна богатства.
Подручја хидрологије укључују хидрометеорологију, површинску хидрологију и хидрогеологију, где вода игра главну улогу. Океанографија и метеорологија нису укључене у ова подручја јер је вода тек један од многих важних аспеката.
