Хидросфера
Хидросфера је дисконтинуирани слој воде на, или близу површине Земље. Чине је све воде у течном, чврстом и гасовитом агрегатном стању, дубинске воде и атмосферски водени вапор. Највећа је количина воде у течном стању.
Око 1,4 милијарде кубних километара воде у течном и чврстом агрегатном стању чине: океане, језера, ријеке санте леда, глечере и подземне воде. Тај огромни волумен воде у својим различитим манифестацијама представља хидросферу.
Садржај
СаставУреди
Највећи део хидросфере чине слане воде светског океана (97%). Остали део хидросфере (3%) чине слатке (копнене) воде и вода у атмосфери. На површини копна су слатке (површинске) воде:
Дубоко у кори земље налазе се подземне воде. Највећа количина подземне воде је настала од падавина које су продрле у земљину кору.
Кружење воде у природиУреди
Да би вода кружила у природи, неопходна је енергија Сунца која је подиже у оквиру водене паре, као и сила земљине теже која ту воду враћа назад (помоћу падавина).
Захваљујучи томе што вода у непрестано прелази из једног агрегатног стања у друго, све воде у хидросфери су повезане и заједно учествују у непрекидном кружном кретању:
- из океана у атмосферу (испаравањем)
- из атмосфере на копно, а касније океан (помоћу падавина).
Сунце загрева светски океан као неки огроман водени „котао”. Из тог тог „котла” у атмосферу доспевају велике количине водене паре. Две трећине воде се убрзо враћају у океан помоћу кише, а остатак се привремено задржава на тлу, ледницима и биљном свету. Сва количина воде поново завршава у светском океану, одакле је и започето кружење.
Количина воде обухваћена кружним кретањем на Земљи током једне године могла би напунити коцку чија је једна страница дужине 80 километара.
Види јошУреди
ЛитератураУреди
- Рада С. и Милутин Т. (2016): Геограгија за 6. разред основне школе (7. издање стр. 8), Завод за уџбенике и наставна средства –. ISBN 978-86-17-19478-7.