Википедија

Ледени брег

Ледени брег је одломљени део ледника.[1][2] У поларним областима снежна граница лежи у нивоу мора, што омогућава ледницима да се, кроз ледничке долине, спуштају до мора, па чак и залазе далеко на пучину, до 135 km од обале. Под утицајем ветрова и таласа од крајева ледника се одламају мањи комади и стварају пловећи ледени брегови, који плутају морима и по више година. Њихов број је поприлично велики, јер само са западних обала Гренланда доспева у Бафиново море годишње и преко 7.000 ледених брегова.[3]

Ледени брег у Северном леденом океану.
Северна ивица леденог брега Б-15А у Росовом мору, Антарктик, 29. јануар 2002.

До 90% леденог брега је испод површине. Израз „врх леденог брега” илуструје мали део већег невидљивог питања. Ледени брегови се сматрају озбиљним поморским хазардом.[4] Губитак „непотопивог” РМС Титаника 1912. године довео је до формирања Међународне патроле за лед 1914. године.

Ледени брегови који се одвоје од глечера који излазе на отворено море, као што је то случај у Гренланду, су гомиле неправилног облика. На Антарктику ледени слојеви се одвајају у виду великих табличастих (од горе равних) ледених брегова. Највећи ледени брег који је икада забележен био је Ледени брег Б-15А који се одвојио од Росове ледене плоче на Антарктику 2000. године.

ИзгледУреди

 
Изнад воде налази се само 11% масе леденог брега

Део леденог брега изнад воде може да буде различитог облика: плочаст, пирамидалан, купаст и неправилан. Ледени брегови северне хемисфере су купастог облика и знатно мањи од антарктичких, који претежно имају облик великих плоча или столова. Над водом се налази само 11%, док је 89% ледене масе потопљено и не види се, што ледене брегове чини изузетно опасним за пловидбу. Зато постоји обалска стража, која бродове обавештава о кретању ледених брегова.

Будући да се ледени брегови углавном налазе испод морске површине, њих не покрећу ветрови, већ их носе морске струје. Ледени брегови у арктичким водама достижу ширину Њуфаундленда и тамо се коначно отапају у топлим водама Голфске струје. На јужној хемисфери, ношени морским струјама, досежу у Тихом океану до 50° ЈГШ, у Индијском до 45° ЈГШ, а у Атлантском до 40° ЈГШ. У северном делу Тихог океана има их само у заливу Аљаске, у околини ледника Маласпина, који залази у океан и тамо се отапа и комада на мање ледене брегове.

ИсторијаУреди

Највећу измерену висину од 510 м имао је ледени брег регистрован 1868. године у водама јужно од Африке. С обзиром на то да се изнад воде налази свега 11% запремине леденог брега, може се само претпоставити колика је била његова стварна величина.

У судару са једним леденим брегом јужно од Њуфаундленда, потонуо је 14. априла 1912. године тада највећи прекоокеански путнички брод „Титаник“. Том приликом утопило се 1.523 путника (спасло се само 705), а место где лежи олупина брода откривено је тек 1985. године помоћу сонара, на дубини од 3.810 м.

Године 1987. од Антарктика се отцепио ледени брег дугачак 155 km и дебео 230 м. Око антарктичке обале је плутао скоро 2.000 km, да би се после две године распао на три дела. У њему је, према прорачунатој запремини, било воде, која би била довољна за Лос Анђелес за 100 година или за све становнике на Земљи, који би пили по две чаше дневно током 2.000 година.[3]

Недавне веће санте ледаУреди

  • Санта леда B-15, 11.000 км², 2000.
  • Санта леда A-38, око 6.900 km², 1998.[5]
  • Санта леда А-68, (Ларсен Ц) 5.800 km2 (2.200 sq mi), 2017[6]
  • Санта леда B-15A, 3.100 km², одломљена 2003.
  • Санта леда C-19, 5.500 km², 2002.
  • Санта леда B-9, 5.390 km², 1987.
  • Санта леда D-16.310 km²}, 2006.
  • Ледена плоча, 260 km², одломљена од Петерман глечера у северном Гренланду 5. августа 2010, сматрана је за највећу арктичку санту леда од 1962.[7] Око месец касније, ова санта леда је подељена на два дела када се сломила код Џоовог острва у Нерсовом пролазу код Гренланда.[8] У јуну 2011, велики фрагменти Петерманових ледених острва били су посматрани са обале Лабрадора.[9]
  • Санта леда Б-17Б 140 km², 1999, узбуна за бродове објављена у децембру 2009.[10]
  • Iceberg B-31, 615 km2 (237 sq mi), 2014[11]
  • Iceberg B-46, 225 km2 (87 sq mi), 2018[12]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Definitions of the word "Iceberg"”. Google. Приступљено 20. 12. 2006. 
  2. ^ „Common Misconceptions about Icebergs and Glaciers”. Ohio State University. »Icebergs float in salt water, but they are formed from freshwater glacial ice.« 
  3. ^ а б Гавриловић, Љиљана; Дукић, Душан (2008). Хидрологија. Београд. стр. 298. ISBN 978-86-17-15346-3. 
  4. ^ Brian T. Hill (22. 5. 2009). „Ship Iceberg Collisions database”. IceData.com. Архивирано из оригинала на датум 15. 3. 2012. 
  5. ^ „Iceberg A-38B off South Georgia”. Visible Earth. Архивирано из оригинала на датум 5. 10. 2008. Приступљено 9. 3. 2011. 
  6. ^ „Iceberg four times the size of London breaks off from Antarctica ice shelf”. The Telegraph. Приступљено 14. 7. 2017. 
  7. ^ „Huge ice sheet breaks from Greenland glacier”. BBC. 7. 8. 2010. Приступљено 9. 3. 2011. 
  8. ^ „Massive Iceberg Crashes into Island, Splits in Two”. Архивирано из оригинала на датум 10. 3. 2011. 
  9. ^ „Massive ice island heading for southern Labrador”. CBC News. 23. 6. 2011. 
  10. ^ „Shipping alert issued over giant iceberg”. Associated Press. 12. 11. 2009. 
  11. ^ Brad Lendon, CNN (22. 4. 2014). „Iceberg is twice the size of Atlanta - CNN.com”. CNN. 
  12. ^ „Pine Island Glacier Quickly Drops Another Iceberg”. Nasa Earth Observatory. NASA. Приступљено 12. 11. 2018. 

Спољашње везеУреди

 
Ледени брег на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ледени_брег&oldid=22836977”