Водени талас
Таласи су привидно кретање мора при којем се честице воде не премештају већ само описују пун круг. Чамац или неки други плутајући предмет на таласу се помера горе и доле, напред и назад, али углавном задржава исти положај. Главни узрочник таласа је ветар. При дувању ветра долази до трења ваздуха и воде, ваздушне честице изводе из равнотеже честице воде, предају им део своје кинетичке енергије и присиљавају их да се крећу. По престанку дувања ветра површина мора се таласа по инерцији још неко време и такво стање назива се мртво море.[1]
У динамици флуида, ветром генерисани таласи су површински таласи који се јављају на слободној површини водене масе (као што су океани, мора, језера, реке, канали, локве или баре).[2] Они су резултат дувања ветра преко подручја површине флуида. Таласи у океанима могу путовати хиљадама километара пре него што стигну до копна. Таласи узроковани ветром се јављају у опсегу величина од малих таласа, до оних са преко 100 ft (30 m) висине.[3]
Иако се таласи обично разматрају у воденим морима Земље, угљоводонична мора Титана могу такође имати таласе вођене ветром.[4][5][6]
Елементи таласа
уредиНа сваком таласу разликују се узвишење или таласни брег и удубљење или таласна доља . Сваки талас има следеће елементе:
- висину (h)- вертикално растојање између врха таласног брега(или гребена) и дна таласне доље;
- дужину (L)- хоризонтално растојање између врхова два суседна таласна брега или између двеју суседних доља;
- брзину (v, m/s)- пут врха таласа(или неке друге тачке на њему) пређен у једној секунди;
- периоду (T)- време потребно за пролаз два узастопна врха таласног брега кроз неки профил; у суштини то је време за које водене честице таласа описују по један пуни обрт;
- стрмину(нагиб) (α)- однос између његове висине и половине његове дужине; добијени резултат је тангенс угла α, који чини тангента на профилу таласа са хоризонталном линијом.[7]
Таласи се разликују по димензијама, што зависи од јачине ветра и величине морског басена. Океански ветровни таласи имају просечну дужину око 100 m и висину 3-4 m. Највиши, до 25 m, забележени су у морима око Антарктика и у северном делу Тихог океана. У Јадранском мору највиши талас био је висок 10 m. Најмирније море, у којем преовладавају тишине, јесте Црвено море, зато што је мале ширине и пружа се попречно у односу на смер доминантних ветрова.[1]
Димензије језерских таласа
уредиДимензије језерских таласа зависе од величине језера - површине његове акваторије и просечне дубине. Зато је разумљиво да се највећи језерски таласи појављују на највећем језеру на Земљи - Каспијском језеру. При јачем северцу (тзв. "бакински норд") дужег трајања таласи на Каспијском језеру изнад Апшеронског прага достижу висину до 11 m - већу него на Јадранском мору, па чак и на Средоземном мору. Они имају дужину 90-98 m, што према висини даје стрмину у односу као 1:8,18 до 1:8,90. Таласи су високи и на Великим америчким језерима - на Мичигену достижу висину од 6 до 9 m, а на мањем Ирију до 3,6 m. На Ладошком језеру висина таласа је 5-8 m, на Бајкалском и Телецком 4 m и више, на Оњешком 2,4-3 m, на Аралском 2,5 m итд. Треба имати у виду да толико високе таласе подижу само јаки ветрови (са брзинама изнад 20 m/s) и који дуже дувају из истог смера. Иначе, на већини великих језера преовлађују таласи високи 0,5-0,8 m. Колики је утицај дубине воде на висину ветровних таласа показује пример Охридског језера и Балатона. На Охридском језеру, које је мање акваторије од Балатона (348 km², односно 596 km²) и просечне дубине 144 m, највиши (израчунати) таласи достижу висину до 2 m, а на Балатону, чија је просечна дубина 3,18 m, само 0,8-1,2 m. Дужина таласа сразмерна је дужини акваторије, на којој се развијају ветровни таласи, као и брзини ветра. На вештачким језерима највеће висине таласа забележене су на Цимљанском језеру - преко 3 m, потом на Кујбишевском и Каховском језеру - по 2,5 m, на Горковском језеру 2,3 m итд. Проучавање димензија језерских таласа има врло велики практичан значај за изградњу разних хидротехничких објеката на језерским обалама, као и за пловидбу.
Цунами
уредиЦунами су посебна врста таласа која настаје под утицајем подморских земљотреса и вулканских ерупција.[8] Крећу се брзином 600-800 km/h, на отвореном мору су мале висине (око 1 m), али када дођу до обале она се повећава и до 30 m, тако да имају рушилачко дејство.[9][10] Цунами се најчешће јављају у "ватреном појасу Пацифика", дуж обала Јапана, Филипина, Индонезије и Хавајских острва.[11] Најразорнији цунами забележени су у јапанском граду Санрико, који је талас висок 39 m опустошио 1896. године (27.000 мртвих) и талас од 28,5 m 1933. године (3.000 мртвих). Зато је управо у Јапану 1952. године формирана "цунами служба", која може само петнаестак минута после трусног удара да предвиди дејство цунамија и упозори угрожено становништво.[1]
Референце
уреди- ^ а б в Гавриловић Љ. и Гавриловић Д. (2007): Географија за I разред гимназије, Завод за уџбенике, Београд
- ^ „Chapter 16, Ocean Waves”. Архивирано из оригинала 2016-05-11. г. Приступљено 2013-11-12.
- ^ Tolman, H. L. (23. 6. 2010). Mahmood, M.F., ур. CBMS Conference Proceedings on Water Waves: Theory and Experiment (PDF). Howard University, US, 13–18 May 2008: World Scientific Publications. ISBN 978-981-4304-23-8.
- ^ Lorenz, R. D.; Hayes, A. G. (2012). „The Growth of Wind-Waves in Titan's Hydrocarbon Seas”. Icarus. 219 (1): 468—475. Bibcode:2012Icar..219..468L. doi:10.1016/j.icarus.2012.03.002.
- ^ Barnes, Jason W.; Sotin, Christophe; Soderblom, Jason M.; Brown, Robert H.; Hayes, Alexander G.; Donelan, Mark; Rodriguez, Sebastien; Mouélic, Stéphane Le; Baines, Kevin H.; McCord, Thomas B. (2014-08-21). „Cassini/VIMS observes rough surfaces on Titan's Punga Mare in specular reflection”. Planetary Science. 3 (1): 3. Bibcode:2014PlSci...3....3B. ISSN 2191-2521. PMC 4959132 . PMID 27512619. doi:10.1186/s13535-014-0003-4.
- ^ Heslar, Michael F.; Barnes, Jason W.; Soderblom, Jason M.; Seignovert, Benoît; Dhingra, Rajani D.; Sotin, Christophe (2020-08-14). „Tidal Currents Detected in Kraken Mare Straits from Cassini VIMS Sun Glitter Observations”. The Planetary Science Journal (на језику: енглески). 1 (2): 35. Bibcode:2020PSJ.....1...35H. ISSN 2632-3338. S2CID 220301577. arXiv:2007.00804 . doi:10.3847/PSJ/aba191.
- ^ Гавриловић Љ. и Дукић Д. (2006): Хидрологија, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд
- ^ „Tsunami Terminology”. NOAA. Архивирано из оригинала 25. 2. 2011. г. Приступљено 15. 7. 2010.
- ^ „Deep Ocean Tsunami Waves off the Sri Lankan Coast”. Приступљено 3. 11. 2016.
- ^ „NASA Finds Japan Tsunami Waves Merged, Doubling Power”. Приступљено 3. 11. 2016.
- ^ Ferreira, Barbara (17. 4. 2011). „When icebergs capsize, tsunamis may ensue”. Nature. Архивирано из оригинала 22. 06. 2012. г. Приступљено 27. 4. 2011.
Литература
уреди- Tolman, H. L. (23. 6. 2010). Mahmood, M.F., ур. CBMS Conference Proceedings on Water Waves: Theory and Experiment (PDF). Howard University, US, 13–18 May 2008: World Scientific Publications. ISBN 978-981-4304-23-8.
- Stokes, G. G. (1880). Mathematical and Physical Papers, Volume I. Cambridge University Press. стр. 197—229.
- Phillips, O. M. (1977). The dynamics of the upper ocean (2nd изд.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-29801-8.
- Holthuijsen, Leo H. (2007). Waves in oceanic and coastal waters. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-86028-4.
- Janssen, Peter (2004). The interaction of ocean waves and wind. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-46540-3.
- Rousmaniere, John (1989). The Annapolis Book of Seamanship (2nd revised изд.). Simon & Schuster. ISBN 978-0-671-67447-2.
- Carr, Michael (октобар 1998). „Understanding Waves”. Sail. стр. 38—45.
- Bloom, Judith; Fradin, Dennis Brindell (2008). Witness to Disaster: Tsunamis. Washington, D.C.: National Geographic Society. стр. 42,43. ISBN 978-1426201110.
- Smid, T. C. (април 1970). 'Tsunamis' in Greek Literature. Greece & Rome. 17 (2nd изд.). стр. 100—104.
- IOC Tsunami Glossary by the Intergovernmental Oceanographic Commission (IOC) at the International Tsunami Information Centre (ITIC) of UNESCO
- Tsunami Terminology at NOAA
- In June 2011, the VOA Special English service of the Voice of America broadcast a 15-minute program on tsunamis as part of its weekly Science in the News series. The program included an interview with a NOAA official who oversees the agency's tsunami warning system. A transcript and MP3 of the program, intended for English learners, can be found at The Ever-Present Threat of Tsunamis.
- abelard.org. tsunamis: tsunamis travel fast but not at infinite speed. retrieved March 29, 2005.
- Dudley, Walter C. & Lee, Min (1988: Tsunami!. Dudley, Walter C.; Lee, Min (1988). Tsunami! (1st изд.). University of Hawaii Press. ISBN 978-0-8248-1125-9. website
- Iwan, W.D., editor, 2006, Summary report of the Great Sumatra Earthquakes and Indian Ocean tsunamis of December 26, 2004 and March 28, 2005: Earthquake Engineering Research Institute, EERI Publication #2006-06, 11 chapters, 100 page summary, plus CD-ROM with complete text and supplementary photographs, EERI Report 2006-06. Summary Report on the Great Sumatra Earthquakes and Indian Ocean Tsunamis of 26 December 2004 and 28 March 2005. Earthquake Engineering Research Institute. 2006. ISBN 978-1-932884-19-7. website
- Kenneally, Christine (December 30, 2004). "Surviving the Tsunami." Slate. website
- Lambourne, Helen (March 27, 2005). "Tsunami: Anatomy of a disaster." BBC News. website
- Macey, Richard (January 1, 2005). "The Big Bang that Triggered A Tragedy," The Sydney Morning Herald. стр. 11—quoting Dr Mark Leonard, seismologist at Geoscience Australia.
- Interactive Map of Historical Tsunamis from NOAA's National Geophysical Data Center
- Tappin, D; 2001. Local tsunamis. Geoscientist. 11–8, 4–7.
- Girl, 10, used geography lesson to save lives, Telegraph.co.uk
- Philippines warned to prepare for Japan's tsunami, Noypi.ph
- Boris Levin, Mikhail Nosov: Physics of tsunamis. Springer, Dordrecht. Levin, Boris W.; Nosov, Mikhail A. (2009). Physics of Tsunamis. Springer. ISBN 978-1-4020-8855-1.
- Kontar, Y. A.; et al. (2014). Tsunami Events and Lessons Learned: Environmental and Societal Significance. Springer. ISBN 978-94-007-7268-7. (print). Kontar, Y. A.; Santiago-Fandiño, V.; Takahashi, T. (4. 11. 2013). Tsunami Events and Lessons Learned: Environmental and Societal Significance. Springer. ISBN 978-94-007-7269-4. (eBook)
- Kristy F. Tiampo: Earthquakes: simulations, sources and tsunamis. Birkhäuser, Basel. Tiampo, Kristy; Weatherley, Dion K.; Weinstein, Stuart A. (2008). Earthquakes: Simulations, Sources and Tsunamis. Birkhäuser Basel. ISBN 978-3-7643-8756-3.
- Linda Maria Koldau: Tsunamis. Entstehung, Geschichte, Prävention, (Tsunami development, history and prevention) C.H. Beck, Munich 2013 (C.H. Beck Reihe Wissen 2770). Koldau, Linda Maria (2013). Tsunamis: Entstehung, Geschichte, Prävention. ISBN 978-3-406-64656-0. (in German).
- Walter C. Dudley, Min Lee: Tsunami! University of Hawaii Press, 1988, 1998, Tsunami! University of Hawai'i Press. Dudley, Walter C.; Lee, Min (1999). Tsunami!. University of Hawaii Press. ISBN 978-0-8248-1125-9.. Dudley, Walter C. (новембар 1998). Tsunami!: Second Edition. University of Hawaii Press. ISBN 978-0-8248-1969-9.
- Charles L. Mader: Numerical Modeling of Water Waves. Numerical Modeling of Water Waves. CRC Press. 2004. ISBN 978-0-8493-2311-9.