Отворите главни мени

Титан или Сатурн VI је Сатурнов највећи месец и једини познати месец који има густу атмосферу,[1] и једино небеско тело, изузев Земље, на којем је уочено стално присуство течности на површини.[2]

Титан

Titan in natural color Cassini.jpg

Планета Сатурн
Откриће
Открио Кристијан Хајгенс
Датум открића 25. март 1655
Карактеристике орбите
Периапсис 1.186.680±0 km km
Апоапсис 1.257.060±0 km km
Екцентрицитет 0,0288±0
Период револуције 15,945421±0,000001 дан
Период ротације 15,945 Tage
Нагиб 0,33
Физичке карактеристике
Средњи полупречник 1.221.870±1 km km
Површина 8,3 · 107 km²
Маса 134,52±0,02 јотаграм kg
Густина 1,88 g/cm³
Магнитуда 8,4

Титан је други сателит по величини у Сунчевом систему, после Јупитеровог Ганимеда.

Садржај

ОткрићеУреди

 
Слика Титанове површине са Хајгенс сонде приликом спуштања. Висина 8 Км.
 
Титанова површина снимљена сондом Хајгенс после спуштања.

Титан је открио 25. марта 1655. године холандски астроном Кристијан Хајгенс.

Орбиталне особинеУреди

Велика полуоса 1,221,870 Km
Ексцентрицитет 0.0288
Орбитални период 15.945 дана
Инклинација 0.34854° (у односу на Сатурнов екватор)

Физичке карактеристикеУреди

Средња вредност пречника 2576 ± 2.00 Km (0.404 Земаљских)
Површина 8.3×107 Km²
Маса (1.3452 ± 0.0002)×1023 Kg (0.0225 масе Земље)
Средња густина 1.8798 ± 0.0044 g/cm³
Екваторијална гравитација 1.352 m/s² (0.14 G)
Друга космичка брзина 2.639 Km/s
Ротација синхрона са периодом револуције
Нагиб осе ротације 0
Албедо 0.22
Температура 93.7 K (−179.45 °C)
Привидна магнитуда 7.9

Научници су уз помоћ радара сонде Касини-Хајгенс утврдили да су највиши врхови Титана мало изнад 3.000 метара. До сада највиши откривени се налази у регији са три врха изнад три километра и његова висина износи 3.337 метара. Научници ипак сматрају да постоје и већи врхови, али ће за њихово откривање бити потребно прикупљање додатних радарских снимака.[3]

АтмосфераУреди

Површински притисак 146.7 KPa
Садржај атмосфере 98,4 % N (азот),
1,6 % CH4 (метан)

ИзвориУреди

  1. ^ „News Features: The Story of Saturn”. Cassini-Huygens Mission to Saturn & Titan. NASA, Jet Propulsion Laboratory. Архивирано из оригинала на датум 22. 08. 2011. Приступљено 8. 1. 2007. 
  2. ^ S. F.Dermott, Carl Sagan (1995). „journal=Nature”. 374: 238—240. doi:10.1038/374238a0. 
  3. ^ Perez, Martin (24. 3. 2016). „Cassini Spies Titan's Tallest Peaks”. Наса. Приступљено 24. 3. 2016. 

Спољашње везеУреди