Teleskop Habl

свемирски телескоп
Za ostale upotrebe, pogledajte članak Habl

Svemirski teleskop Habl (engl. Hubble Space Telescope, HST) je projekat nastao saradnjom Nase i Evropske svemirske agencije. Ovaj teleskop je lansiran u nisku Zemljinu orbitu 1990. godine i ostaje u operaciji. On nije bio prvi svemirski teleskop, ali je jedan od najvećih i najsvestranijih. On je dobro poznat kao vitalni istraživački alat i kao astronomijska blagodat u pogledu odnosa sa javnošću. Teleskop Habl je nazvan po astronomu Edvinu Hablu i jedna je od velikih opservatorija agencije NASA, zajedno sa Komptoskom gama zračnom opservatorijom, Čandrovom rendgenskom opservatorijom i Spicerovim svemirskim teleskopom.[7]

Teleskop Habl
HST-SM4.jpeg
Teleskop Habl
Opšte informacije
NSSDC ID1990-037B
OrganizacijaNASA / ESA / STScI
Datum lansiranja24. april 1990.[1]
Mesto lansiranjaSC Kenedi
Vozilo lansiranjaDiskaveri (STS-31)
Dužina misije25 godina
Datum deorbitacije~2021[2][3]
Masa11.110 kg[4]
Tip orbiteblizo kružne, niska Zemljina orbita
Visina orbite551–555 km
Orbitalni period96–97 minuta (14-15 perioda na dan)
Orbitalna brzina7.500 m/s
Ubrzanje usled gravitacije8.169 m/s2
Lokacijeniska orbita Zemlje
StilRiči-Kretienov reflektor
Talasna dužinaOptička, ultraljubičasta, blisko-infracrvena
Prečnik2,4 m[5]
Površina4,5 m² [6]
Fokalna dužina57,6 m
Instrumenti
NICMOSinfracrvena kamera/spektrometar
ACSoptička kamera za istraživanja
WFC3optička kamera širokog polja
COSultraljubičasti spektrograf
STISoptički spektrometer/kamera
FGStri senzora za fino navođenje
Vebsajthubble.nasa.gov
hubblesite.org
www.spacetelescope.org

Teleskop se nalazi u orbiti oko Zemlje i snima veoma kvalitetne slike svemirskih tela i pojava, i prikuplja mnoštvo naučnih informacija. Habl poseduje ogledalo od 24 m (79 ft), i njegova četiri glavna instrumenta osmatraju u ultraljubičastom, vidljivom i bliskom infracrvenom području elektromagnetnog spektra. Hablova orbita izvan distorzije Zemljine atmosfere omogućava mu snimanje slika ekstremno visoke rezolucije sa znatno nižim pozadinskim svetlom u odnosu na zemaljske teleskope. Ovim teleskopom su snimlene neke od najdetaljnijih slika vidljivom svetlošću, omogućavajući dubok pogled u svemir. Mnoge Hablove opservacije su dovele do proboja u astrofizici, poput određivanja brzine širenja svemira. Habl je na mnoge načine izmenio ljudsko razmišljenje o svemiru – doneo je revoluciju u modernu astronomiju i to ne samo kao vrlo dobar instrument, već i kao stalan podsticaj novim istraživanjima.

Naučni institut za svemirski teleskop (engl. Space Telescope Science Institute - STScI) bira Hablove ciljeve i obrađuje rezultirajuće podatke, dok Godardov centar za svemirske letove kontroliše svemirsku letelicu.[8] Svemirski teleskopi su bili predloženi već 1923. godine. Habl je finansiran tokom 1970-ih sa predloženim lansiranjem u 1983. godini, ali je projekat ispaštao usled tehničkih kašnjenja, budžetskih problema i katastrofe Čalendžera 1986. godine. Konačno ga je lansirao spejs-šatl Diskaveri 1990. godine, ali je njegovo glavno ogledalo bilo pogrešno postavljeno, što je rezultiralo sfernom aberacijom koja je ugrozila mogućnosti teleskopa. Optika je korigovana na njen dizajnirani kvalitet servisnom misijom iz 1993. godine.

Habl je jedini teleskop koji je dizajniran tako da ga astronauti mogu održavati u svemiru. Pet misija spejs-šatla je popravile, nadogradile i zamenile sisteme na teleskopu, uključujući svih pet glavnih instrumenata. Peta misija je bila otkazana iz bezbednosnih razloga nakon katastrofe Kolumbije (2003), ali je upravnik agencije NASA Majkl D. Grifin odobrio je petu misiju servisiranja koja je završena 2009. godine. Prema podacima iz 2020. godine teleskop je operativan, i očekuje se da će trajati bar do 2030–2040.[9] Njegov naslednik je Svemirski teleskop Džejms Veb (engl. James Webb Space Telescope - JVST) koji bi trebalo da bude lansiran u martu 2021. godine.[10]

PoložajУреди

Smešten je u niskoj Zemljinoj orbiti na 553 km visine uz pomoću svemirskog šatla Diskaveri. Zemlju obilazi pod nagibom od 28,5°,pri brzini od 27,300km/h i napravi pun krug za prosečno 96 minuta. U proseku Zemlju obiđe 14-15 puta dnevno.

IstorijaУреди

Slanje teleskopa u orbitu je bila zamišljeno puno pre lansiranja Hablovog teleskopa u svemir. Pa ipak nauka i tehnologija su napredovali toliko da su ljudi mogli poslati teleskop u orbitu. Gradnja je započeta 1977. godine a odlučeno je da se teleskop nazove po Edvinu Hablu. Teleskop je završen 1985., a nakon odlaganja zbog katastrofe Čelendžera 1986., teleskop je lansiran 1990. godine.

Uskoro, nakon prvih snimaka, bilo je jasno da s Hablom nešto nije u redu. Slike su bile mutne i nisu se mogle fokusirati. Sa sledećim letom šatla greška je popravljena - ogledalo je zamjenjeno novim. Zatim slike koje su usledile bile su bolje od svih do tada.

Usledile su još četiri servisn misije.

 
Postavljanje Habla u orbitu
 
Lansiranje STS-31

KarakteristikeУреди

Hablov svemirski teleskop je postavljen u kružnu orbitu oko Zemlje na visini od 600 km. Srce teleskopa čini 2,4 metarsko ogledalo. Težak je oko 10 tona a veličine kao manji autobus. Energiju dobija iz solarnih ploča dimenzija 2.6 x 7.1 metara koje mu daju energiju potrebne za rad. Deo energije se akumulira u 6 nikl-vodikovih baterija koje mu daju energiju dok je u Zemljinoj senci.

Teleskop ima dve antene. Jednu za primanje naredbi sa Zemlje a drugu za slanje podataka na Zemlju.

Habl, naravno, ima sistem za ispravljanje položaja, i precizne žiroskope koji pomažu u vrlo preciznim merenjima.

Habl može pomoću 4 instrumenta snimati u rasponu od infracrvenog pa sve do ultraljubičastog dela spektra. Uz jednu kameru ima dva kombinovana uređaja spektrograf kombinovam s kamerom. Lako se može popraviti u svemiru, bez potrebe vraćanja na Zemlju. Sastoji se od puno odvojenih modula koji se mogu lako zameniti i odvojiti.

MisijeУреди

  1. Lansiranje-24. april 1990. godine
  2. Postavljanje u orbitu-25. april 1990. godine
  3. Prva fotografija-20. maj 1990. godine
  4. Servisna misija 1(STS-61)-decembar 1993. godine
  5. Servisna misija 2(STS-82)-februar 1997. godine
  6. Servisna misija 3A(STS-103)-decembar 1999. godine
  7. Servisna misija 3B(STS-109)-februar 2002. godine
  8. Servisna misija 4(STS-125)-maj 2009. godine

ReferenceУреди

  1. ^ Lynn Jenner, Brian Dunbar. „The Hubble Story (pp. 2)”. NASA. Приступљено 2. 6. 2010. 
  2. ^ Office, HST Program (2003). „Hubble Facts: HST Orbit Decay and Shuttle Re-boost” (PDF). Goddard Space Flight Center. Приступљено 12. 5. 2009. 
  3. ^ Kauderer, Amiko (26. 3. 2009). „Space Shuttle Mission Overview — STS-125: The Final Visit”. NASA. Приступљено 2. 5. 2009. 
  4. ^ „Hubble Essentials: Quick Facts”. HubbleSite.org. Архивирано из оригинала на датум 6. 7. 2016. 
  5. ^ Nelson, Buddy; et al. (2009). „Hubble Space Telescope: Servicing Mission 4 Media Reference Guide” (PDF). NASA/Lockheed Martin. стр. 1—5. 
  6. ^ SYNPHOT User's Guide, version 5.0, Space Telescope Science Institute. стр. 27.
  7. ^ Canright, Shelley. „NASA's Great Observatories”. NASA. Приступљено 26. 4. 2008. 
  8. ^ „Hubble Essentials”. Hubblesite.org. Приступљено 3. 3. 2016. 
  9. ^ Harwood, William (30. 5. 2013). „Four years after final service call, Hubble Space Telescope going strong”. CBS News. Приступљено 3. 6. 2013. 
  10. ^ „NASA Completes Webb Telescope Review, Commits to Launch in Early 2021”. NASA. 27. 6. 2018. Приступљено 28. 6. 2018. 

LiteraturaУреди

Spoljašnje vezeУреди