Средоземно море

Снимак из сателита
Карта Средоземног мора

Средоземно море (краће Средоземље) или Медитеранско море (краће Медитеран) море је које се налази између Европе на северу, Азије на истоку и Африке на југу, а повезано је са Атлантским океаном кроз Гибралтарски мореуз на западу, са Индијским океаном на југоистоку преко Суецког канала и Црвеног мора, а са Црним морем преко Босфора. Земље које окружују Средоземно море називају се земљама Средоземља, а цело подручје мора и обалних земаља Средоземље.

Површина овог мора износи 2,509 милиона km²,[1] салинитет му је 38 промила, највећа дубина 5.121 метара (недалеко од Пелопонеза),[2][3] а укупна запремина (отприлике) 3,7 милиона кубних километара. Средоземно море има негативни биланс дотока воде: лети испари 4.690 кубних километара, а са падавинама и речним притокама добије свега 1.830 кубних километара воде. Процена је да би без без сталног дотока воде из Атлантског океана кроз Гибралтарски мореуз, ово море потпуно пресушило за приближно 1500 година.

Поморски праг између Сицилије и тунишке обале дели Средоземље на источни и западни део. Други подводни праг лежи између шпанске и мароканске обале.

Средоземно море је заједно са Индијским океаном део прамора Тетис, које је нестало пре тридесетак милиона година због померања афричке и евроазијске континенталне плоче.[4][5] Тектонска активност на Средоземљу је иначе веома изражена: у Италији су активни вулкани Етна и Везув.

Садржај

ИмеУреди

 
Са својом високо разуђеном обалом и великим бројем острва, Грчка има најдужу медитеранску обалу.

Термин Медитеран изведен је из латинске речи mediterraneus, са значењем „усред земље (напомена: земља у смислу копна, а не планате земље)“ или „између копна“ (medi-; придев medius, -um -a „средина, између“ + terra f., „копно, земља“): попто је оно између континената Африке, Азије и Европе. Древно грчко име Mesogeios (Μεσόγειος), је слично томе изведено из μέσο, „између“ + γη, „копно, земља“).[6] То се може упоредити са древним грчким именом Месопотамија (Μεσοποταμία), са значењем „између река“.

Медитеранско море је историјски имало неколико имена. На пример, Картагињани су га звали „Сиријским море“ и касније Римљани су га обично називали Mare Nostrum („Наше море“), и повремено Mare Internum[7] и Грци као Mare Magnum, с значењем „Велико море“.[8]

У античким сиријским текстовима, феничанским еповима и хебрејској библији, оно је превасходно познато као „Велико море“ (הַיָּם הַגָּדוֹל, HaYam HaGadol, Бројеви 34:6,7; Јошуа 1:4, 9:1, 15:47; Језекиљ 47:10,15,20), или једноставно „Море“ (1 Краљеви 5:9; 1 Мак. 14:34, 15:11); међутим, оно се исто тако звало „Залеђинско море“ (הַיָּם הָאַחֲרוֹן), због његове локације на западној обали Велике Сирије или Свете земље, стога у залеђини особе која гледа на исток, што се понекад преводи као „Западно море“, (Деут. 11:24; Јоил 2:20). Још једно име је било „Море Филистејаца“ (יָם פְּלִשְׁתִּים, Егзод. 23:31), по људима који су настањивали велику порцију његових обала у близини Израелита.

У модерном Хебрејском, он се назива HaYam HaTikhon (הַיָּם הַתִּיכוֹן), „Средње море“, што одражава име мора у античком грчком (Mesogeios), латинском Mare internum (Унутрашње море) или Mare Nostrum (Наше море), и модерним језиција Европе и Средњег истока (Медитеран, etc.).[8]

Слично томе, у модерном арапском, оно је познато као арап. al-Baḥr [al-Abyaḍ] al-Mutawassiṭ (арап. البحر [الأبيض] المتوسط), „[бело] Средње море“, док у исламскиј и другој арапској литератури, оно се назива као арап. Baḥr al-Rūm (арап. بحر الروم), или „Римско/Византијско море.“[8]

У отоманском турском језику, оно се звало Bahr-i Sefid, са значењем „Чисто бело море“.

У турском, оно је познато као Akdeniz,[9] са значењем „Бело море“, да би се разликовало од Црног мора.[8]

ГеографијаУреди

Већа острваУреди

МораУреди

Мора у оквиру Средоземног мора:

ЗемљеУреди

Земље које имају излаз на Средоземно море су:

  1. Шпанија
  2. Француска
  3. Монако
  4. Италија
  5. Малта
  6. Словенија
  7. Хрватска
  8. Босна и Херцеговина
  9. Црна Гора
  10. Албанија
  11. Грчка
  12. Турска
  13. Кипар
  14. Сирија
  15. Либан
  16. Израел
  17. Египат
  18. Либија
  19. Тунис
  20. Алжир
  21. Мароко

Земље које немају излаз на Средоземно море, али се сматрају средоземним су:

  1. Србија
  2. Португал
  3. Бугарска
  4. Република Македонија
  5. Јордан

Осим што су делимично под утицајем медитеранске климе, УНЕСКО их помиње као земље Средоземља на основу следећих критеријума:

  • налазе се у регији Средоземља,
  • гравитирају том подручју
  • културом, традицијом и историјом су везане за то подручје.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. „Mediterranean Sea”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 23. 10. 2015. 
  2. Elmer LaMoreaux, Philip (2001). „Geologic/Hydrogeologic Setting and Classification of Springs”. Springs and Bottled Waters of the World: Ancient History, Source, Occurrence, Quality and Use. Springer. стр. 57. ISBN 978-3-540-61841-6. 
  3. Žumer, Jože (2004). „Odkritje podmorskih termalnih izvirov” [Discovery of submarine thermal springs] (PDF). Geografski obzornik. Association of the Geographical Societies of Slovenia. 51 (2): 11—17. ISSN 0016-7274. 
  4. William Ryan (2008). „Decoding the Mediterranean salinity crisis”. Sedimentology. 56 (1): 95—136. doi:10.1111/j.1365-3091.2008.01031.x. 
  5. William Ryan (2008). „Modeling the magnitude and timing of evaporative drawdown during the Messinian salinity crisis” (PDF). Sedimentology. 5 (3–4): 229. 
  6. entry μεσόγαιος Archived 2 December 2009 at the Wayback Machine. at Liddell & Scott
  7. Sallust, The Jugurthine War 17.
  8. 8,0 8,1 8,2 8,3 Vella, Andrew P. (1985). „Mediterranean Malta” (PDF). Hyphen. 4 (5): 469—472. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 29. 3. 2017. 
  9. Özhan Öztürk claims that in Old Turkish ak also means "west" and that Akdeniz hence means "West Sea", while Karadeniz (Black Sea) means "North Sea". Özhan Öztürk. Pontus: Antik Çağ’dan Günümüze Karadeniz’in Etnik ve Siyasi Tarihi Genesis Yayınları. Ankara. 2011. стр. 5—9. Архивирано из оригинала на датум 15. 9. 2012. 

Спољашње везеУреди