Тел Авив (хебр. תל אביב-יפו, арап. تل أبيب يافا) је град у Израелу у округу Тел Авив, на обали Средоземног мора. Тел Авив је такође и део највеће и најнасељеније метрополе у Израелу, знаног под називом Гуш Дан. Други је град по величини у земљи. Шире подручје, које се протеже дужином од 14 km обалом Средоземља, обухвата посебне општине са приближно 3.850.100 становника. Према процени из 2007. у граду је живело 405.400 становника и по томе је Тел Авив други по величини град у Израелу, иза Јерусалима. Површина града износи 50,5 km².

Тел Авив
хебр. תל אביב-יפו-Tēl-ʾĀvīv-Yāfō
арап. تل أبيب يافا -Tall ʾAbīb-Yāfā
Тел Авив
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Израел
ОкругТел Авив
Основан11. април 1909.
Становништво
Становништво
 — 2019.460,613 (2.019) [1][2]
Агломерација (2019.)3,854,200
Географске карактеристике
Координате32° 04′ 00″ С; 34° 47′ 00″ И / 32.066667° С; 34.783333° И / 32.066667; 34.783333
Апс. висина5 m
Површина51,8 km2
Тел Авив на карти Израела
Тел Авив
Тел Авив
Тел Авив на карти Израела
Остали подаци
ГрадоначелникРон Хулдаи
Позивни број3
Веб-сајт
tel-aviv.gov.il

Градом управља влада надлежна за Тел Авив и ЈафаВлада Тел Авив—Јафа, на чијем је челу Рон Хулдај; дом је многих страних дипломата и амбасадора.[3][4] Тел Авив је глобални град и 34. је важни финансијски центар на свету.[5] Тел Авив је познат по томе што има трећу најразвијенију економију у Средњем истоку, после Абу Дабија и Кувајта,[6] док су на 31. месту на листи градова по највећим животним трошковима на свету.[7] Годишње, Тел Авив посети преко 2,5 милиона људи.[8][9] Тел Авив је град забаве у Средњем истоку, са бурним ноћним животом и 24-часовном културом.[10][11]

Град је основан 1909, од стране Јевреја из античког града Порт. Име значи прољећни брежуљак. Први модерни градови суседи Тел Авива успостављени су 1886, први од њих је био Неве Цедек.[12]

Тел Авив и Јевреји из региона Палестине претрпели су масовни прогон од стране Османског царства, које је 16.000 Јевреја прогнало у Египат.

Миграције претежно јеврејских избеглица, значило је пораст становништва у Тел Авиву, који је убрзо претекао Јафу по броју становника, у Јафи су већину чинили Арапи. Тел Авив и Јафа су се сјединили 1950, две године након успостављања државе Израела.[13] Тел Авивов Бели град члан је светске баштине УНЕСКА од 2003; у њему се налази највећа концентрација међународних стилова архитектуре, зграда Баухаус и друге грађевине модерне архитектуре.[14][15]

Назив

уреди

Назив града је после много разних предлога (нпр. Херзлија) изабран 1910. година. Хебрејски назив је изабран у духу идеје о обнављању старе јеврејске домовине. Тел Авив је сложен од старих хебрејских речи „тел“ (брежуљак и тип блискоисточног археолошког локалитета) и „авив“ (хебрејски „пролеће“ као симбол обнове). Дословно значи „пролећни брежуљак“. Име града је истовремено и хебрејски наслов дела Теодора Херцла Старонова земља коју је с немачког превео ционистички пољски вођа Нахум Соколов.

Историја

уреди
 
План Тел Авива - 1925

Град је основан 1909. године на рубовима древног лучког града Јафа. Растом, град је убрзо обухватио у то време већински арапску Јафу. Тел Авив и Јафа су 1950. године спојени у једну управну јединицу, а две године касније је постао главни град Израела. Тел Авив је привредно средиште Израела где се налази берза вредносних папира Тел Авив, уреди бројних компанија као и истраживачки и развојни центри. Плаже, барови, трговачки центри и секуларни живот чине овај град занимљивим туристичким одредиштем. Према процени, у граду је 2007. живело 390.400 становника.

Архитектура

уреди

Рану архитектуру су чинили углавном приземни објекти источноевропског типа. У 20-им годинама 20. века дошла је мода комбинације оријенталног стила и европске архитектуре као што су куполе и лукови и орнаменталне облоге. Градња се одвијала на основу Гедесовог плана о „вртном граду“ Спратне и двоспратне зграде су оивичене јавним парковима. 20. година је откривен стил Баухауса који су собом донели Јевреји из Немачке и ту је изграђен Бели град који је данас под заштитом УНЕСКО-а са више од 5.000 зграда инспирисан Баухаусом и Ле Корбизијеом. У 60-им годинама овај стил је уступио место градњи спратним административним објкетима, хотелима и спратним робним кућама тако да су овом градњом уништени многи историјски објекти. У последње време се јављају тежње и дају се много средстава да се реконструишу многе зграде које су обележене Баухаусом. Град је постао велики центар са много високих зграда а то претежно великим ценама које је добило земљиште у граду. Први телавивски облакодер је Шалом Меир Товер саграђен је 1965. године и све до 1999. године је био највиша зграда у Израелу. Почетком 90-их година 20. века настао је велики утицај имиграната из Совјетског Савеза са чиме је у вези промена оријентације привреде на хај-тек и град је доспео у нову фазу развоја. 1993. године био је град обележен као светски велеград.

Географија

уреди

Клима

уреди

Тел Авив има топлу суптропску климу класификација (Csa) и налази се међу најтоплијим градовима Медитерана. Летње температуре крећу се у распону од 30-32 °C током дана, до око 20-23 °C током ноћи. Летње време се протеже дубоко у јесен, обично до краја новембра месеца. Зиме су топле са доста кише, а дневне температуре и током најхладнијег месеца готово никада не падају испод 10 °C, док су температуре преко 20 °C уобичајене током јануара и фебруара месеца. У Тел Авиву никада није забележен мраз, а снежна киша забележена само једанпут у историји, током фебруара 1952 године. Клима погодује расту и узгајању многих тропских биљака, те у Тел авиву успевају разноврсни цитруси, Банане, Манго, Авокадо и друго егзотично воће и биље.

Средња температура мора у Тел Авиву ˚C (˚F)[16]
Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец
18,8
(65,8)
17,6
(63,7)
17,9
(64,2)
18,6
(65,5)
21,2
(70,2)
24,9
(76,8)
27,4
(81,3)
28,6
(83,5)
28,2
(82,8)
26,3
(79,3)
23,2
(73,8)
20,6
(69,1)
Клима Тел Авив (температура: 1987–2010, падавине: 1980–2010)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 30,0
(86)
33,2
(91,8)
38,3
(100,9)
43,9
(111)
46,5
(115,7)
44,4
(111,9)
37,4
(99,3)
41,4
(106,5)
42,0
(107,6)
44,4
(111,9)
35,6
(96,1)
33,5
(92,3)
46,5
(115,7)
Средњи максимум, °C (°F) 23,6
(74,5)
25,0
(77)
30,4
(86,7)
35,5
(95,9)
32,4
(90,3)
30,8
(87,4)
31,6
(88,9)
31,8
(89,2)
32,0
(89,6)
32,9
(91,2)
29,2
(84,6)
23,8
(74,8)
35,5
(95,9)
Максимум, °C (°F) 17,5
(63,5)
17,7
(63,9)
19,2
(66,6)
22,8
(73)
24,9
(76,8)
27,5
(81,5)
29,4
(84,9)
30,2
(86,4)
29,4
(84,9)
27,3
(81,1)
23,4
(74,1)
19,2
(66,6)
24,04
(75,28)
Просек, °C (°F) 12,9
(55,2)
13,4
(56,1)
16,4
(61,5)
19,2
(66,6)
21,8
(71,2)
24,8
(76,6)
27,0
(80,6)
27,8
(82)
26,5
(79,7)
22,7
(72,9)
17,6
(63,7)
13,9
(57)
20,33
(68,59)
Минимум, °C (°F) 9,6
(49,3)
9,8
(49,6)
11,5
(52,7)
14,4
(57,9)
17,3
(63,1)
20,6
(69,1)
23,0
(73,4)
23,7
(74,7)
22,5
(72,5)
19,1
(66,4)
14,6
(58,3)
11,2
(52,2)
16,44
(61,6)
Средњи минимум, °C (°F) 6,6
(43,9)
7,3
(45,1)
8,3
(46,9)
10,7
(51,3)
14,0
(57,2)
18,3
(64,9)
22,2
(72)
23,3
(73,9)
20,6
(69,1)
16,2
(61,2)
10,9
(51,6)
7,8
(46)
6,6
(43,9)
Количина кише, mm (in) 147
(5,79)
111
(4,37)
62
(2,44)
16
(0,63)
4
(0,16)
0
(0)
0
(0)
0
(0)
1
(0,04)
34
(1,34)
81
(3,19)
127
(5)
583
(22,96)
Дани са кишом (≥ 0.1 mm) 15 13 10 4 2 0 0 0 0 6 9 12 71
Релативна влажност, % (у 1200 GMT ч.) 72 70 65 60 63 67 70 67 60 65 68 73 66,7
Сунчани сати — месечни просек 192,2 200,1 235,6 270,0 328,6 357,0 368,9 356,5 300,0 279,0 234,0 189,1 3.311
Извор #1: Israel Meteorological Service[17][18][19][20]
Извор #2: Hong Kong Observatory for data of sunshine hours[21]
Клима Тел Авив Западна обала (2005–2014)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 27,7
(81,9)
31,8
(89,2)
38,3
(100,9)
39,1
(102,4)
38,4
(101,1)
36,7
(98,1)
31,7
(89,1)
32,5
(90,5)
34,1
(93,4)
39,5
(103,1)
34,0
(93,2)
29,5
(85,1)
39,5
(103,1)
Максимум, °C (°F) 18,3
(64,9)
18,9
(66)
20,7
(69,3)
22,6
(72,7)
24,4
(75,9)
27,1
(80,8)
29,0
(84,2)
29,9
(85,8)
29,0
(84,2)
26,9
(80,4)
23,9
(75)
20,3
(68,5)
24,25
(75,64)
Просек, °C (°F) 14,7
(58,5)
15,4
(59,7)
17,2
(63)
19,3
(66,7)
21,7
(71,1)
24,7
(76,5)
26,9
(80,4)
27,6
(81,7)
26,5
(79,7)
23,8
(74,8)
20,2
(68,4)
16,6
(61,9)
21,22
(70,2)
Минимум, °C (°F) 11,1
(52)
11,9
(53,4)
13,6
(56,5)
16,0
(60,8)
18,9
(66)
22,4
(72,3)
24,7
(76,5)
25,4
(77,7)
24,1
(75,4)
20,7
(69,3)
16,5
(61,7)
12,8
(55)
18,18
(64,72)
Апсолутни минимум, °C (°F) 4,2
(39,6)
5,2
(41,4)
7,2
(45)
10,3
(50,5)
13,1
(55,6)
18,8
(65,8)
21,6
(70,9)
22,5
(72,5)
20,1
(68,2)
15,1
(59,2)
10,2
(50,4)
4,0
(39,2)
4
(39,2)
Извор: Israel Meteorological Service databases[22][23]

Становништво

уреди

Према процени, у граду је 2007. живело 390.400 становника.

Према подацима Израелског централног бироа за статистику, становништво је почетком 2020. године износило 460.613  . Тел Авив је други (после Јерусалима ) највећи град у земљи  , али га престиже на ранг листи глобалних градова  .

2018. године 90,2% становништва града су били Јевреји; Арапи су чинили 4,5% (од тога 82,5% муслимани, а 16,7% хришћани)  .

Природни прираштај становништва износи 1,7%  . 14,5% становништва су репатрирани који су стигли после 1990. године  ; 2014. репатрирани из ЗНД су чинили 9% становништва  . 72,6% матураната добило је матуру, 48,1% становништва има сведочанство о високом образовању  . Просечна плата за 2017. била је 11.606 шекела

Агломерација Гуш Дан, поред Тел Авива, обухвата градове Холон, Бат Јам, Рамат Ган, Бнеи Брак, Гиватаиим и бројна села. Око Гуш Дана налази се и следећи прстен готово континуираног урбаног развоја, који чине спојени градови Петах Тиква, Ришон Лецион, Херцлија, Кфар Сава, Раанана, Рамат Ха-Шарон, Ор Јехуда, Киријат Оно, Јехуд-Моносон, са бројним мањих насеља.

Кретање броја становника
1983. 1995.
327.265 348.245[24]

Знаменитости

уреди

Иако у Тел Авиву постоје старе грађевине изграђене у историцистичким стиловима, где су се комбиновали европски утицаји са аутохтоним блискоисточним облицима, град је најпознатији по својим модерним грађевинама. Бели град (хебрејски: העיר הלבנה‎, Ha-Ir HaLevana) је збир преко 5.000 модерних грађевина, изграђених у интернационалном и тзв. Баухаус стилу. Изградили су их 1930-их већином јеврејске архитекте који су пребегли од нацистичких прогона у Европи, али и њихови ученици. Тел Авив има највећи број ових грађевина од било којег другог града на свету.

Партнерски градови

уреди

Градови који су потписали споразуме са Тел Авивом:[25]

Бициклизам

уреди

Тел Авив охрабрује употребу бицикала, 2009 је започет план проширења бициклистичких стаза, од 100 km, који је завршен у априлу 2011.[28]

У априлу 2011, град је покренуо систем за изнајмљивање бицикала, изграђено је 150 станица, које су обезбеђивале више од 1.000 бицикала.[29]

Ђиро д’Италија

уреди

Ђиро д’Италија 2018 стартоваће у Израелу, у част прославе 70 година од стварања државе Израела.[30] То је први пут у историји да Ђиро стартује ван Европе.[31] Прва етапа се вози у Јерусалиму, док се у друга вози од Хајфе до Тел Авива у дужини од 167 km.[32]

Година Етапа Старт етапе Дистанца (km) Побједник етапе Лидер трке
2018. 2 Хајфа 167 Елија Вивијани Роан Денис

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Instead of talking about national economy, we should talk about cities”. calcalist.co.il. Архивирано из оригинала 12. 11. 2023. г. Приступљено 12. 11. 2023. 
  2. ^ „World Economic Outlook database: October 2023”. imf.org. Архивирано из оригинала 12. 11. 2023. г. Приступљено 12. 11. 2023. 
  3. ^ „Map of Israel” (PDF). Приступљено 11. 1. 2018. 
  4. ^ „CIA Factbook”. Архивирано из оригинала 27. 05. 2016. г. Приступљено 11. 1. 2018. 
  5. ^ Sedghi, Ami (1. 9. 2015). „TheGlobal FinancialCentres Index 18” (PDF). QFC. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 02. 2017. г. Приступљено 11. 1. 2018. 
  6. ^ „Global city GDP 2014”. Brookings Institution. Приступљено 11. 1. 2018. 
  7. ^ Sedghi, Ami (12. 6. 2012). „Which is the world's most expensive city? Cost of living survey 2012 | News | guardian.co.uk”. Guardian. Приступљено 11. 1. 2018. 
  8. ^ Goldman, Yoel (12. 6. 2012). „MasterCard ranks Tel Aviv as fifth most visited city in Middle East and Africa”. The Times of Israel. Приступљено 11. 1. 2018. 
  9. ^ Sapty, Tanya (19. 7. 2011). „Tourists rank Jerusalem and Tel Aviv among top cities to visit”. Haaretz. Архивирано из оригинала 12. 11. 2011. г. Приступљено 11. 1. 2018. 
  10. ^ „The world's top 10 party towns”. The Sydney Morning Herald. 19. 11. 2009. Приступљено 11. 1. 2018. 
  11. ^ „Lonely Planet's top 10 cities for 2011”. Архивирано из оригинала 03. 11. 2010. г. Приступљено 11. 1. 2018. 
  12. ^ Elkayam 1990, стр. 199
  13. ^ Golan 1995, стр. 383–398
  14. ^ „The White City of Tel Aviv” (PDF). UNESCO. Приступљено 11. 1. 2018. 
  15. ^ Strimpel, Zoe (2008). „Hip and happening in Tel Aviv”. The Times. London. Приступљено 11. 1. 2018. 
  16. ^ „Tel Aviv Sea Temperature November Average, Israel – Sea Temperatures”. Seatemperature.org. Архивирано из оригинала 29. 12. 2014. г. Приступљено 16. 11. 2014. 
  17. ^ „Averages and Records for Tel Aviv (Precipitation, Temperature and Records written in the page)”. Israel Meteorological Service. Архивирано из оригинала 14. 9. 2010. г. Приступљено 1. 8. 2010. 
  18. ^ „Extremes for Tel Aviv [Records of February and May]”. Israel Meteorological Service. Архивирано из оригинала 10. 7. 2015. г. Приступљено 2. 8. 2015. 
  19. ^ „Temperature average”. Israel Meteorological Service. Архивирано из оригинала 18. 6. 2013. г. Приступљено 8. 12. 2011. 
  20. ^ „Precipitation average”. Архивирано из оригинала 25. 9. 2011. г. Приступљено 12. 7. 2011. 
  21. ^ „Climatological Information for Tel Aviv, Israel”. Hong Kong Observatory. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 2. 8. 2015. 
  22. ^ „Israel Meteorological Service databases”. Israel Meteorological Service. Архивирано из оригинала 19. 11. 2015. г. Приступљено 31. 8. 2015. 
  23. ^ „Tel Aviv the West Coast”. Israel Meteorological Service. Архивирано из оригинала 24. 10. 2007. г. Приступљено 15. 8. 2007. 
  24. ^ Израелски централни биро за статистику: „Пописи становништва 1983. и 1995.”. Архивирано из оригинала 24. 12. 2013. г. Приступљено 25. 4. 2013. 
  25. ^ „Cities in partnership”. Tel Aviv-Yafo Municipality (на језику: хебрејски). Архивирано из оригинала 18. 11. 2017. г. Приступљено 21. 1. 2020. 
  26. ^ „Barcelona re-establishes twin city relations with Tel Aviv, suspended by Colau”. ElNacional.cat. 1. 9. 2023. Архивирано из оригинала 3. 9. 2023. г. Приступљено 4. 9. 2023. 
  27. ^ „When Tel Aviv and Gaza Signed a Sister City Agreement”. Haaretz (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 9. 2022. г. Приступљено 2022-09-27. 
  28. ^ „City wheels in bicycle rental plan”. The Jerusalem Post. 21. 1. 2008. Приступљено 11. 1. 2018. 
  29. ^ „Tel-O-Fun”. Tel Aviv Municipality. Приступљено 11. 1. 2018. 
  30. ^ „Giro d’Italia route 2018: RCS unveils Jerusalem start”. cyclingweekly.com. 18. 9. 2017. Приступљено 11. 1. 2018. 
  31. ^ „Big start 2018”. giroditalia.it. Приступљено 11. 1. 2018. 
  32. ^ Farand, Stephen (29. 11. 2017). „2018 Giro d'Italia route revealed”. cyclingnews.com. Приступљено 11. 1. 2018. 

Литература

уреди
  • Azaryahu, Maoz (2007). Tel Aviv: Mythography of a City. Syracuse, New York: Syracuse University Press. стр. 133—134. ISBN 978-0-8156-3129-3. 
  • Mann, Barbara E. (2006). A Place in History: Modernism, Tel Aviv, and the Creation of Jewish Urban Space. Stanford, California: Stanford University Press. стр. 148, 166. ISBN 978-0-8047-5019-6. 
  • The Cities Book: A Journey Through the Best Cities in the World. Melbourne, Oakland and London: Lonely Planet. 2009. стр. 380—381. ISBN 978-1-74179-887-6. 
  • Golan, Arnon (1995). The demarcation of Tel Aviv-Jaffa's municipal boundaries. Planning Perspectives, vol. 10. стр. 383—398. 
  • Michael Turner, Catherine Weill-Rochant, Geneviève Blondiau, Silvina Sosnovsky, Philippe Brandeis, Sur les traces du modernisme, Tel Aviv-Haïfa-Jérusalem, CIVA (ed.), Bruxelles, 2004.
  • Jochen Visscher (ed.): Tel Aviv: The White City, Photographs by Stefan Boness, JOVIS Verlag Berlin 2012. ISBN 978-3-939633-75-4.
  • Catherine Weill-Rochant, L'Atlas de Tel Aviv 1908–2008, Paris, CNRS Editions, 2008 (historical maps and photos, French, soon in Hebrew and English).
  • Catherine Weill-Rochant, Bauhaus " – Architektur in Tel-Aviv, L'architecture " Bauhaus " à Tel Aviv, Rita Gans (éd.), Zürich, Yad Yearim, 2008.
  • Catherine Weill-Rochant, "The Tel Aviv School: a constrained rationalism", DOCOMOMO journal (documentation and conservation of buildings, sites and neighbourhoods of the modern movement), April 2009.
  • Catherine Weill-Rochant (2006). Le plan de Patrick Geddes pour la " ville blanche " de Tel Aviv : une part d'ombre et de lumière. Volume 1 (PDF) (Теза). Paris: Université Paris 8. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 12. 2009. г.  And: Catherine Weill-Rochant (2006). Le plan de Patrick Geddes pour la " ville blanche " de Tel Aviv : une part d'ombre et de lumière. Volume 2 (PDF) (Теза). Paris: Université Paris 8. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 12. 2009. г. 
  • Catherine Weill-Rochant, Le travail de Patrick Geddes à Tel-Aviv, un plan d'ombre et de lumière, Saarbrücken, Éditions Universitaires Européennes, May 2010.

Спољашње везе

уреди